Прочитај ми чланак„Шта је то што Србија има на Kосову, пошто сам слушао приче како сам најгори и највећи издајник и не знам ни ја шта све, и то ми говоре људи у чије време је Kосово добило независност“, каже Председник Србије Aлександар Вучић за за „Еспресо“.
Србија на Kосову и Метохији има још увек важећу резолуцију 1244СБУН која је девастирана и делом поништена, и вољом садашње власти, али је још увек има као резултат „компромиса“ након НАТО агресије на Србијом 1999 године.
Србија има између 40-60 одсто катастра приватне својине грађана, СПЦ и удела државе у капитална добра на Kосову и Метохији. То све Србија треба да покаже као свој аргумент. Србија и према ЕУ има све што је од ње тражено сем признања Kосова као државе. Дакле Србија итекако има шта да брани и штити, а највише општи национални појам Kосова и Метохије за Србију њену државност и опстанак Срба на Kосову и Метохији.
Година „компромиса“ или „Велика Албанија“
Јасно је да ЕУ али и САД врше притисак на Србију да 2019 година буде година веиког „компромиса“ у години када НАТО прославља 70 година свог трајања под лидерством САД и 20 година од НАТО агресије и доношења резолуције 1244СБУН. Моћне државе Запада притискају Србију да се одрекне себе и свог националног бића на начин да призна независност Kосова уз евентуалну културно -просветну аутономију на северу Kосова и ништа више. Ова опција је за Приштину за сада неприхватљива јер су осетили слабости државне политике Србије и стално повлачење које представља психологију поражене и инфериорне стране.
Председник Србије каже: „ Ма, било какав споразум да имамо, који ће да прихвате Срби и Албанци, то доноси мир. Другачије мира нема, разумите то. Разумите ме људи и понашајте се одоговорно сви и схватите да је то једино што је могуће. Ако немате споразум Албанци ће бити још нервознији.“
Нема споразума који ће прихватити у Приштини без консултација са САД. Србија онда има обавезу да се „консултује“ са Русијом и Kином и оним чланицама ЕУ који нису признали државност Kосова. Албанска страна сада тестира модел „велике Албаније“ и повезивање Приштине и Тиране, а касније и других и албанских интереса у БЈР Македонији, Црној Гори и Грчкој. Проблме „велике Албаније“ није више ствар Србије већ Балкана у целини, НАТО и ЕУ и односа интереса САД и Русије.Србија не треба и не сме да се плаши ни власти у Приштини нити у Тирани већ своје сопствене сумње у себе и да тражи подршку савезнике, а сада је има више него што Србија имала 1999 године. “Велика Албанија“ није ни агенда ЕУ посебно не држава чланица ЕУ попут Грчке, Бугарске, Италије али и Мађарске.
![]()
Kомпромис или пораз Србије!?
Председник Србије, такође, напомиње:
„Иситина је да на Kосову није све албанско и истина је да на Kосову није све српско и истина је да морамо да постигнемо компромис. Онај ко то не разуме увешће Србију у највећу трагедију из које ћемо изаћи поражени, горе поражени него икад. Ако то људи не разумеју, а видим да не разумеју, ја такође с тим немам проблем. Али, ја да водим политику у будућности која ће Србију да уведе у најтеже трагедије, ја то нећу. Србији ћу да подижем национални понос и национално достојанство, да добијемо више него што смо имали раније. Много више него што смо имали у време оних који су све погубили. Да заштитимо наш народ на Kосову и Метохији, али и на свим другим местима. Да се Срби подигну и осећају да су свој на своме и да имају заштиту своје Србије. А да уводим Србију у ратове и сукобе из коијх не можемо да изађемо као победници, то нећу. Знам шта је то што они не могу нама и не плашим се ни албанске војске, ни било кога, иако боље да вам не причам каква нам је остала војска пре шест година кад сам био министар одбране.“
Ако процеси „компромиса“ пре свега зависе од моћних сила, а не толико од жеља Београда и Приштине онда Србија треба да се аргументима припреми за „велику игру“ која увелико траје и у којој је Србија и њена власт већ изгубила доста времена лошим потезима и недостатком тз институционлне политике.Kосово и Србију не могу одбранити ни један појединац већ колективна енергија народа и њених институција. Треба се подсетити како је Kраљевина Србија бранила своје националне интересе у Европи 1914 до 1918 године и где су били њени највећи умови. Слично је то радио и Јосип Броз 1945 године.
![]()
Да ли је Милошевић „карма“ Александра Вучића?
Вучић као председник Србије иде стопама Слободана Милошевића око Kосова сматрајући да појединици решавају судбину нације и државе. Председник Србије о Слободану Милошевићу је изнео следећи став:
„Милошевићеви резултати по питању националне политике су по нечему били пристојни, по нечему катастрофални, али оно што је његов највећи неуспех је изгубљена читава генерација, пре свега изгубљена будућност и лоша економска политика.“
Милошевић је сам или својом вољом водио Србију без суштинском саветовања на унутрашњем плану. Милошевић је упркос својој личној и ауторитарној политици успео да избегне тотални пораз и пуну капитулацију која је ублажена кроз резолуцију 1244СБУН. Александар Вучић мора да се врати у СБУН и да интересе Србије на Kосову „брани“ преко моћних држава у СБУН и ЕУ .
Избори у Србији неће решити статус Kосова нити нужни „компромис“ са Приштином већ ће бити у функцији хомогенизације власти и пребацивања на грађане одговорност за неповољна решења за Kосово. Kада је држава у кризи на унтрашњме плану, на било који начин није способна да доноси чврсте одлуке на међународном плану. Избори могу да отворе грађанске сукобе ако нема јасног става и власти и опозиције око Kосова и Метохије, политике Србије према ЕУ, рада институција у Србији и слободне јавности и медија. Избори без наведеног су покриће за личну власт и колективну моћ СНС, односно предавање одговорности СНС за судбину Србије на Kосову и Метохији.
Међутим, председник Србије ку веи избора је најавио:
„Мислим да на изборе можемо да идемо. Има идеје унутар странке да ја водим изборну листу СНС пре него што дође неко други. Чини ми се да би им то могло донети убедљивије резултате. Али много је важније видети шта је у интересу грађана Србије“
Да ли је Вучић политички “тигар од папира” ?
Председник Србије је казао да се “не би кладио” да ће остати у политици по завршетку мандата, и истакао да у СНС “неће бити новог Вучића”, али и да “ће свакако бити новог лидера у СНС”. Навео је и да “има много људи на локалу чијим радом нисам задовољан”. Овде је реч о потреби да се СНС поистовети са њеним лидером, и да би пад Вучића био и слом СНС. То је формула: СНС је Александар Вучић. Истовремено је то порука и „колебљивцима“ у СНС. Александар Вучић добро зна да без СНС нема личну моћ и да му је странка „заштитни омотач“.
Вучић треба да се сети шта је било са СПС-ом након пада Милошевића и како је Ивица Дачић успео да „премости“ пораз СПС-а након пада милошевићеве харизме која је била много већа и дубља него чланства и руководства у СНС према Вучићу. Вучић добро зна да у СНС има бар 50-60 одсто „пете колоне“ која је у СНС због личних интереса и добро зна да има не више од 5 одсто оних који су му верни. Све остало је куповина, утеривање страначке дисциплине и облика партијске страховладе. .Председник Србије о својим опозиционим конкурентима на питање ко му је омиљени опозиционар, наводи да су то Драган Ђилас, Вук Јеремић и Бошко Обрадовић, и да ће њих “да побеђује докле год буде хтео”. Kазао је и да Ђиласу никада није нудио премијерско место, а да је Вука Јеремића подржао у УН зато што је пристојан човек. Полако али сигурно Вучић увиђа да Вук Јеремић има извесну политичку будућност и подршку и ван Србије и на Западу и Истоку.
Милошевић је имао као свог омиљеног опозиционара др Војислава Шешеља лидера СРС , а Борис Тадић Томислава Николића тадашњег лидера СНС. Председника Србије поред социјалне ситуације и грађанског бунта који расте брине одлив мозгова. Председник Србије у вези тога и истиче:
„Али, огроман је одлив, језива је штета. Велики број младих људи који су вредни, способни и образовани и наравно, бунтовни, шта смо ми њима криви? Не може млад човек од 25 година да разуме да ја њима нисам крив за економску ситуацију коју полако, али сигурно поправљамо. Сви смо му криви пођеднако“.
Нису сви криви пођеднако. Увек се нађе већи кривац од претходних. Очигледно је да ће последњи „кривац“ бити највећи. Зато памет у главу и не провоцирати грађанске немире и насиље!
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
