Прочитај ми чланакМој пријатељ, просветар, одлете, ових дана, у Кину. Човек у годинама Чеховљевог Ујка Вање ( 47, ко није читао драму), професор српског језика и књижевности, жена, троје деце…Зашто? Зато што му Кинези нуде да њиховој деци предаје енглески језик. Почетна плата – 1000 евра, а може и 1500. Биће смештен у неком школском стану, храна обезбеђена, авионска карта ( наравно, не у луксузној класи ) обезбеђена; уговор на годину дана, а после – видеће… Један колега је већ био; узео неплаћено одсуство, нешто зарадио, вратио се. Коме је, у годинама Ујка Вање, до лета у Кину?
Али, мора се. Као што су, во времја оно, сироти Херцеговци одлазили у америчке руднике, а Алекса Шантић узалуд певао:“Остајте овдје“…
Како, Алекса, да остану овде где влада сиромаштво у исти мах повезано са непрестаним властодржачким лажима и понижењима здравог разума? У ствари, то није ни сиромаштво, него нека лепљива, крлежијанска беда, која се увлачи у све поре људског бића и ничим се не да опрати.
Foto: Thinkstock
КУЛУ ГРАДИ, А КАМЕНА НЕМА
А просветари су се, ако ико, борили за своје достојанство и останак у Србији. Довољно је сетити се вишемесечног штрајка који је почео 2014, а завршио 2015, јер су тадашњи премијер Вучић и његови сарадници обећали куле и градове. У отвореном писму свим просветним радницима Србије достављеном медијима, премијер је, априла те године, а поводом прекида штрајка, истакао: „Данас, на дан када су сви синдикати донели одлуку о обустављању штрајка, имам обавезу, али и част, да сваком просветном раднику, онима који једу тај тежак и сув учитељски, наставнички и професорски хлеб, у име Србије, у име њене деце, кажем једно велико хвала. Хвала зато што разумете, хвала због жртве коју сте поднели, и хвала због лекције којој сте нас научили“, поручио је премијер.
„Ви јесте ти који су показали шта значи учинити нешто, не за себе, него за своју земљу и за њену будућност. Хвала вам на томе, и верујте ми, учинићу све да будете први који ће осетити оне добре резултате тешких мера које смо предузели и које сте ви подржали“, навео је у писму.
Вучић је обећао да ће његов „први задатак бити да сваком учитељу, професору, наставнику у Србији врати и право и разлог за достојанство, у истој оној мери у којој су га, како је навео, они данас дали својој земљи. Зато ћу и бити први који ће тражити да баш просветни радници буду први, када будемо делили оно што смо, захваљујући и њима, уштедели“, навео је премијер и додао: „Хвала вам, још једном, на свему чему сте нас данас научили“. Наравно, као и увек, власт је слагала; просветни радници нису добили обећано.
КРАДИ, КРАДИ, КРАДИ И НАДАЈ СЕ ЧОКОЛАДИ
Тим поводом, Синдикат образовања Чачак при Унији синдиката просветних радника Србије се огласио саопштењем под насловом „Ко лаже, тај и краде, а ко краде, има чоколаде“:“Када је чувени римокатолички теолог и философ Тома Аквински учио богословију, другови су му се подсмевали, верујући да је слабоумна наивчина. Једном приликом, узвикнули су: „Томо, Томо, погледај кроз прозор – во лети!“ Аквински је мирно погледао кроз прозор, а другови су му се грохотом смејали као глупаку. Тома је на тај смех мудро одговорио: „Пре сам спреман да поверујем да во лети, него да неки студент теологије лаже“. Нешто слично се десило и са нама, просветарима, члановима СОЧ-а и УСПРС, којима од 2015. године представници Владе Србије и Министарства просвете причају бајке о платним разредима и побољшању материјалног положаја и мисле да смо глупи и наивни, па ћемо им заувек веровати, не дочекавши ону зелену траву о којој сања магарац. У ствари, ми се све време трудимо да верујемо надлежнима само из моралних разлога: нас је, наиме, срамота да кажемо себи и другима да живимо у држави чији челници лажу и обмањују оне који, између осталих, чине стуб једног друштва – учитеље и васпитаче младих поколења. Срамота нас је да својим ђацима кажемо:“Децо, у Србији најобразованији слој становништва не само да живи испод границе достојанства, него му се они који воде Србију непрестано подсмевају, лажући га и обмањујући“. Ипак, пошто за све постоји час, дошао је час да, urbi et orbi, објавимо ову трагичну истину.“ За коју, ако ћемо искрено, властодршце „боли уво“.
КАНТОВ ИМПЕРАТИВ – ШТА ТО БЕШЕ?
Професор философије и етичар, др Катарина Мајсторовић је, тим поводом, а у име УСПРС и СОЧ, записала:
“Достојанство није на продају, није предмет никаквог трансфера, пијачне размене и ценкања; без достојанства човек не зна за слободу, одлуку, одговорност, морални закон, част. /…/Не постоји гаранција да ће човек без достојанства радити у корист својих „ближњих“, јер свакако неће код њих ценити оно што код себе не негује и не цени; сујета не доноси носиоцу монопол на интелектуалност (а може да има знање) или част, напротив, удаљава га од људске суштине која му је иманентна; на крају-ЛАЖ, тако несебично толерисана, харизматична и бескрупулозно кокетна, ЛАЖ. Лаж не престаје да буде нешто лоше, непожељно и зло само зато што су неки, који са њом кокетирају, тако одлучили./…/Није нам дужност да лажемо, чак ни из човекољубља! Разлог је снажан, колико и једноставан: „Највећа повреда дужности човека према себи, посматраног само као морално биће(људскост у његовој особи), јесте супротност истини: лаж” (Ово је Кантов диктум из Метафизике морала, који он децидно брани у чувеној расправи коју је водио против компромисности лагња, белих лажи и сл. са Бенџамином Констаном. Резултат те расправе је Кантов текст „О наводном праву да се лаже из човеколубља“, на који у наслову овог текста алудирам). А замислите, тек, колико нам никако није дужност да лажемо, како бисмо крали!? Придобити за себе нешто, приграбити јер нам не припада више него другима, преварити- ништа од тога нема везе са часним понашањем, сем што га обесмишљава. То могу да раде само они који достојанство заиста немају. Много им је труда било потребно да га у себи угуше, јер је достојанство сила, најважнија дужност према себи самом. Тако исцрпљен човек туђе достојанство ни не примећује, а нема ни основ за дужности према другима, нарочито не несавршене. То значи да порива чисте благонаклоности и добре воље према другом човеку не може да буде, ако не хајеш за своје достојанство, ако блудиш на пијачним разменама у потрази за бољом понудом, јер ту „жетони вредности немају“, као на Титанику.“
Србија је, већ одавно, Титаник, без обзира што лажљивци који управљају бродом тврде да је најмодернији крузер на свету.
СИРОМАШТВО И БЕДА
Док ово пишем, мој пријатељ и колега, који није могао да поднесе не само беду, него ни лаж, лети у Кину, земљу у успону, у којој се корупција повремено кажњава и смрћу, али која држи до своје будућности, и позива стручњаке из целог света да њеној деци понуде оно најбоље. За то време, просвета у Србији умире, као што изумире и српски народ, чија химна пева Богу правде и који је рекао да „правда држи земљу и градове“. А изумиремо јер више нисмо кадри да од лопова одбранимо не само своје џепове, него ни своје достојанство. Јер, како је говорио Достојевски, достојанство се може сачувати у сиромаштву, али не и у беди. Наша беда је прво морална, па тек онда материјална. А највећи бедници ( макар да имају и по 24 стана у некој од суседних земаља ) седе, по свему судећи, у Влади Србије.
УПУТНИЦЕ (Интернету приступљено 24. децембра 2018.године)
1.http://www.sindikatobrazovanjacacak.org.rs/files/docs/New-Folder/Budzetzaprosvetu2019.pdf; http://www.sindikatobrazovanjacacak.org.rs/files/docs/New-Folder/Zabrinjavajucastatistika.pdf; http://www.sindikatobrazovanjacacak.org.rs/files/docs/New-Folder/RetrospektivaSOC.pdf 2.http://www.sindikatobrazovanjacacak.org.rs/files/docs/New-Folder/Kolazetajikrade,akokradetajimacokolade.pdf
3.http://www.sindikatobrazovanjacacak.org.rs/files/docs/New-Folder/pravodaselaze.pdf
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
