У њој се наводи као што би англосаксонци рекли - "reason of the decision" (разлог одлуке), сузбијање “духова прошлости” чиме се ова Резолуција обелоданила као експлицитно окултна, езотерична, будући да нема правни учинак

Адвокат Владан С. Бојић оцијенио је у разговору за ИН4С да је Резолуција Скупштине Црне Горе о ништавости одлука Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори из 1918. године – без правне сврхе, правног интереса, политички незрела и државнички неодговорна.

Какве су, по Вама, правне последице Резолуције Скупштине Црне Горе из 2018. да и њу колоквијално назовемо “нове” тзв. Подгоричке скупштине о ништавости одлука Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори из 1918. “старе” тзв Подгоричке скупштине?

-Правни проблем је што основ Резолуције „нове“ Подгоричке скупштине лежи у утврђењу да је “стара” Подгоричка скупштина, била “и нелегална и нелегитимна”, (без тог утврђења нема правне могућности за изрицање ништавости као најенергичније правне последице), а за то утврђење је нужно постојање правног интереса и правне сврхе? Политички проблем је што таква препројекција историје и то вијек уназад, одаје незрелост политичке елите која тумара по свршеним и превазиђеним догађајима прошлости у жељи да прошлост мијења?

Државнички проблем видим из саме идеје овакве Резолуције, јер то не чине стабилне државе са контрабилним поретком (способношћу правног поретка да под контролом држи токове друштвених односа које је регулисао), већ несигурне државе, без самопоуздања у властиту одржање, па посеже ка бесмисленим потезима, а то је државнички неодговорно. У озбиљном су нескладу прокламације о лидерству, памети и мудрости с оваквим чином. Чуди да законодавац „не зна“ општезнану одредбу члана 2 Закона о неважности правних прописа донетих пре 6. априла 1941. ФНРЈ из 1946. да су сви правни прописи који су били дотад на снази изгубили правну снагу, као што чуди што том Резолуцијом не конвалидира највеће правно ремек дело Црне Горе икад, ОИЗ из 1888. који је тим законом аброгиран, као што чуди да Резолуцијом јако уважава шумски легитимитет и леганост комунистичких једнопартијских Авнојеисања (САД и ЕУ дају легалност, легитимитет комунизму уопште АВНОЈ-у, једнопартизму посебно?), као што чуди како ћемо у ЕУ с Авнојем под мишком.

Нека је дођавола и ЕУ, али како ћемо у просвећен свет, са оваквом начином размишљања у непрекинутом недирнутом континуитету правно утемељени на трулим даскама комунизма. Не разумем ни Србију, ни Црну Гору што су се одрекле својих династија и краљева, јер све што је вредело за њихово време је створено. Да их рецимо Хрвати имају (бар као неке сенке прошлости, а камоли јасне династичке потомке), од блата би их правили. Немају данашње републике ЦГ и РС ништа са славном прошлости, јер све републичко јесте комунистичко.“

Ви ту видите вишеслојне – проблеме?

-Да, али сви ти проблеми су метастазе примарног, оног „у глави“ творца нестворљивог и неоствареног, који је у тако лошем стању да решење свих проблема види у, дозволићете, халуцинoгеној тежњи да Резолуцијом након сто година мења повесне плусквамперфекте, чије су последице и формално-правно престале пре 12 година и explicite давно не постоје. Да се тој страсти удовољи, нужно је било изрећи да је „стара“ Подгоричка скупштина била „нелегална и нелегитимна“, превиђајући да су тиме и сва њена друга акта погођена истом санкцијом – ништавношћу. То захвата широк круг деловања те институције, али само оних правних ентитета који данас постоје.

А спрам циља због којег је Резолуција донета, њеног учинка нема, јер тих правних ентитета нема. На нешто што јесте непостојеће се не може никако деловати. Наравно да је резолуција у домену теорије уставног права али и позитивне одредбе члана 82 став 1 тачка 3 Устава ЦГ, пре свега политичког, а не правног карактера, интригира што је њени творци дефинишу као правни акт, а необавезујући? Задња реченица Резолуције имплицитно позива све државне органе и све носиоце законодавне, извршне и судске власти на дужност поступања по њој, кроз типик фразеологију. Сведоци смо македонског тумачења да је скупштинска одлука старија од референдума и обавезна а референдум (највиши ступањ остварења суверености грађана и непосредне демократије, необавезујући?

Такође, по истој одрдедби та иста нова Подгоричка скупштина је донела Резолуцију о подршци интеграцији Црне Горе у НАТО из 2015. иако као политичка акт прерасла је у правни. А, иначе обавезујуће резолуције СБ УН се тумаче као необавезујуће, иако су обавезујуће и правне. То говори да се један акт, тумачи не по праву, већ сили и моћи. Пошто њу доноси Скупштина, позвани државни органи су дужни да воде рачуна о њој и ако их не обавезује правно (примењиваће се очито правно), обавезује их политички и Скупштина може на њих применити политичке санкције ако се ње не држе. Пренебрегавам официјелна тумачења ове Резолуције као правног акта који је необавезан, јер нема везе с појмом правног акта, јер нема правне норме, али обилује терминима и кованицама типа „трауматично искуство, фарсично, призивање духова прошлости и сл.

То се лечи а не правно-политички уређује, зато брине да је она тек предворје радикализација свих врста. Слути најаву обрачуна с црквом, Митрополијом, творцем Црне Горе, што подразумева зло, па ми све чешће навиру речи мог стрица који у дубокој старости, болестан, сећајући се рата 1941. кад је имао тек 16 а био сведок и учесник античких свестраних страдања у Црној Гори, стално понавља један исти мучан закључак: Ето, већ одавно нема ни њиховог комунизма ни нашег краља, а послије касапнице што је назваше скретањима, убијали смо се као стока. Убијали су ђеца и своје очеве да се докажу комунистима, а наши убијали њих и све у круг.

Извидјели смо случај да је та “стара” нелегална и нелегитимна Подгоричка скупштина, пар мјесеци по оснивању, декретом фебруара 1919. основала Велику гимназију, и данас једину у Подгорици. По Вама произилази да је и тај акт „старе“ Скупштине ништав?

-Неће се моћи то заобићи, јер је подразумевајуће. Не може за нешто једна иста институција бити легална и легитимна, а за нешто друго, нелегална и нелегитимна. Требали би у архиви истражити шта је и која акта та „стара“ Скупштина донела, јер сваки њен акт је безизузетно политички, а кроз правне формате биће извесно и правно ништав. Кад законодавно тело једне озбиљне државе употреби атрибуције за неки акт или правни ентитет да је нелегалан и нелегитиман, а то прогласи својим актом и ништавим, пошто су посреди строго правни термини они повлаче правне последице. Данас се званично каже за тај чист политички акт да је правни акт а необавезан, сутра ће рећи да јесте обавезан, па ће се онај ко накани неко ново зло ad hoc позивати управо на ову Резолуцију.

Делим мишљење већине правништва да смо као регион далеко од владавине права, па карактер акту даје „тумач и власник силе“. Добро памтимо једно тек „писмо 1972.“ Дакле, иако циљ Резолуције није био угрожавање правне егзистенције гимназије биће колатерална штета. Премда је већ ископромитована и њена се историја мора преправљати, већ је ружна. Јер, не може важити декрет нелегалне и нелегитимне старе Скупштине будући да је консеквентно НИШТАВ. Наглашавам, то се тиче само данас постојећих ентитета и аката. Да је била основана друга гимназија, а ова срушена у бомбардовању, не би се могло утицати на срушену школску установу као што се не може утицати на већ срушену, тј. ону дуго разједињавану и коначно разједињену државу. Требало је повести рачуна при осмишљавању Резолуције и баратању правним терминима.

Зашто то наглашавате?

-Једноставно, то је правна нарав дејстава ништавости. А прави циљ Резолуције је промашен. Наиме, само 10-ак година након “изоговараног” уједињења, већ 1929. образована је Зетска бановина с високом аутономијом, навећим простирањем откако Црне Горе има. 1943. следи шумска скупштина (добро исфалсификована) и збирка одлука 2. АВНОЈ-а у Јајцу и низ југословенских устава до 1974. кад се уводи конфедерално уређење, Црна Гора је тад стекла низ атрибута државе, као и друге републике, па и аутономне покрајине а само у Србији и то и оне са атрибутима државе.

Потом 1992. референдумом настаје федерација РС и РЦГу СРЈ, 2003. државна заједница СЦГ и пуна независност Црне Горе 2006. Те 2006. су изгубили и бјелаши и зеленаши, ни уједињење, ни федерација, већ су победили рецимо црвенаши Тако се точак историје вратио век уназад, у 1916. кад је Црна Гора капитулирала и потпала под Аустроугарску власт а Србија игубила више од 1,2 милиона становника. Сваки правник зна да су и ђеда Николин Устав из 1905. и унука му Александра из 1931. били октроисани и да су обојица сходно контексту тог времена владали ауторитарно, те да „чињенице лажу“ кад се извуку из контекста датог времена, што сваки озбиљан историчар зна, као што сваки озбиљан етнограф односно етнолог зна да је српска етнија со соли Јужних Словена, због чега је била на удару свих аспираната на Балкан и дробљена, али то није ни право, а ни тема.

Ерго, 12 година након нестанка свих и сваке заједнице, када нема ни КСХС и Југославија ни сенке заједнице са Србијом, Резолуцијом огласти ништавост уједињења са Србијом од пре века, није тек плод озбиљног правног незнања, логичке инфериорности, глупости, него нешто више.

Мишљења сам да се унисоно, једностраним актом хоће свом силом наметнути манифест идеолошко интересног савеза партија власти и тренутно расположење за вјечно виђење историје, једино и императивно, кажњиво. Свако друго виђење је непријатељско. То је вулгаран континуитет 1948: „Ко друкчије каже, клевеће и лаже.“ А, Србија и Црна Гора су данас код битних, најкрупнијих питања на крајње супротстављеним половима, па и непријатељске стране. Данас је реалније говорити о уједињењима, унијама Црне Горе с тзв. Косовом, ваљда Северном Македонијом или са Хрватском чији је заједнички именитељ НАТО, или с федерацијом БИХ, него Србијом с којом су односи најгори откако озбиљна историја бележи и памти.

У томе контексту, Резолуцијом „разједињавати“ Црну Гору и Србију како у њој заиста прелицемерно пише ради „осавремењивања односа ЦГ и РС и бољег разумевања“ је антипод етике, а правно, политички и логички не нарочито паметно. Језгро Резолуције је у осуди свега сродног, заједничког из прошлости и данас, с вештачким гомилањем низа квазиидентитетских реторичких питања и стваран допринос сејању новог семена зла, а не заједничке европске будућности. Од признања тзв. Косова, УНЕСКО-а, па ИНТЕРПОЛ-а слања војника на КиМ – севају најболнији, братски ножеви Србији у леђа.

Црна Гора брани неистомишљеницима из РС и физички улазак у ЦГ! Рани средњи век? Не пристајем на „ућутаност“ као вид сапштавања сопственог мишљења, не пристајем да се ма ком одузима право на критичко размишљање, запоноћно прежање и ватање посланика и идиотску кованицу „стављања у затвор“, јер – ствари се стављају и ваде, а не бре људи!

Хоћете рећи да је Резолуција нове Подгоричке скупштине била беспредметна што се тиче њеног правог циља, да је њом открила стваран анимозитет према Србији, кризу идентитета а да је тек узгред, правно дезавуисала друге успутне одлуке и уопште акте старе Подгоричке скупштине, као у вези оснивања Гимназије у Подгорици?

-Апсолутно. У њој пише како англосаксонци кажу „reason of the decision“, али лажан, „хоће да спречи призивање духова прошлости” чиме се проказала exlicite окултна, и зато нема правни учинак по циљана акта уједињења, јер заједнице ЦГ и РС – нема, а гимназије – има. А кад смо већ на терену “духова, рекао бих тачније и дугова из прошлости”, Подгоричка нова скупштина би била у сталном заседању док вије духове прошлости ништећи одлуке. Одлука о: Похари Куча, Лијевим скретањима (нигде се покољ невиних и угледних људи није тако називао), Пасјим гробљима, Оснивању Голог отока, тј. логора за све оне што друкчије мисле или воле Русе више од Броза, што је врх леденог брега духова прошлости.

Код ове Резолуције посреди је у праву позната свршена правна и животна ситуација или facta praeterita и реституисано стање. Беспредметно је ништити нешто што је протеком времена и ништено и враћено у првобитно стање. То је „пуцањ у празно – у некакве духове“.

Постоји ли правни смисао и права сврха Резолуције „нове“ Подгоричке скупштине?

-Она је лишена сврхе и смисла, а правног поготово, сем што исијава, сеје мржњу, зло и дели. Друга би правна ситуација била и таква би Резолуција имала правне последице, (само не изведена скупштинском простом већином), да је посреди Одлука данашње Немачке или Италије након њиховог уједињења у 19. веку под Бизмарком односно Гарибалдијем (али референдумским путем), јер те државе су тада уједињене од мноштва малих сукобљених државица као јединствена моћна Немачка и јединствена Италија у реалитету данас постоје.

Ово за разлику од пре једног века уједињене, па постепено дефинитивно и формално правно разједињене Србије и Црне Горе. Сваким даном са све више и официјелних адреса пристижу лоше вести о множењу и продубљивању анимозитета у свим друштвеним деловањима као што је Резолуција, али још горе, не тек елита, већ и дела народа који постају непријатељски. Не могу никако остати равнодушан и делим велику забринутост за будућност и знане коби овога поднебља и наших динарских виолентних нарави и екстремизама, јер, наслушао сам се наратива ужаса, старих остатака, старих београдских породица, пре свега оних с Дедиња, који су по ослобођењу, највише од Црногораца, Личана и Херцеговаца доживели страхоте, пљачке, масовна убијања, отимачине, мучења, најгора понижавања и како нема Резолуције?

Зашто се не упитамо што Европа изрично тражи реституцију имовине?Зато, јер је украдена. Зашто нам Запад још гледа кроз прсте? Зато што смо најбољи? Не, зато што смо послушни. Примећујем већ годину да ЦАНУ заговара „спасоносни“ пројекат уставног патриотизма, што је сурогат родољубљу, провидна подвала, опет наметања једноумља, испирања савести и свести, јер су све природне везе невећинске, па се хоће род сродити с „пером и мастилом“. Али то је једна слојевита и озбиљна тема, коју можемо обрадити у неком другом разговору.

На крају Бојић закључује, додатно је неправедно ширење нових “духова” Резолуције у правцу ништења или пак измицање правног темеља засад једине гимназије у Подгорици.

Разговор водио: Владимир Божовић

Шта може да уништи захуктале протесте и какву замку спрема Вучић? https://t.co/URPLIP2qqc

— СРБИН инфо (@srbininfo) December 12, 2018

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: in4s.net

Ознаке: Владан Бојић, Подгоричка скупштина, Црна Гора