Крају се ближи друга календарска година без парламентарних избора у Србији што је за напредњачке услове већ куриозитет. Да ли Вучићу требају ти избори? И да ли је опозиција пронашла начин да их веродостојно бојкотује?

Евергрин тема напредњачке ере вратила се на велика врата после више од годину дана тишине. Ту и тамо се помињала реконструкција Владе, посебно након што се вечити министар Расим Љајић нашао на удару конструктивног опозиционара Војислава Шешеља те је након тога најавио да у следећој влади неће седети.

Но тема нових парламентарних избора – и они 2014. и 2016. били су ванредни – поново је у фокусу након писања Блица да је Вучић дао налог странци да буде спремна те да би одлуку о изборима могао да саопшти одмах после недељних избора у четири општине. Блиц преноси да је Вучић наводно рекао како „неће да трпи притиске и уцене са улице“ док „разапињу српски народ“ на Косову и да му неће „преваранти и лопови“ разарати „муком сазидано“.

Тако је у наратив о тобожњој потреби за изборима укључена и тешка машинерија која је пунила ступце режимске штампе током месеци када се није нагађало о новим изборима. Будност бирачког тела одржавана је „шиптарским“ претњама и распиривањем страха од повратка „жутих лопова“ који би да врате земљу у мрачне двехиљадите.

Журба због Косова?

Извор листа Данас „упућен у политичка дешавања“ пак каже да ће Вучић позвати на гласање „због страха од пада рејтинга услед нестабилне ситуације на Косову“. Ту су и нагађања о тајмингу: расписивање избора до краја године значило би зимско гласање, што у Србији није пракса. А ако се чека јесен, онда би се термин сасвим приближио редовном 2020. године те не би значио битан добитак на времену. Можда опет пролеће?

Међутим, посланик СНС Владимир Ђукановић демантује да је уопште било речи о новим изборима. „Колико ја имам информација, нико о томе није разговарао. Члан сам Председништва странке и нико ми ништа није рекао“, каже Ђукановић за ДВ.

О тези да се његовом партијском шефу жури да још једном добије изборе пре него што крене у непопуларни договор са Приштином што може да значи пад подршке, Ђукановић каже: „Нека падне подршка, нека нас смени неко на изборима, није спорно. Али не мислим да ће се ишта потписивати с обзиром да од договора очигледно нема ништа.“

Главни уредник Недељника Вељко Лалић мисли да тренутно ни Вучић не зна хоће ли на ране изборе, али да упркос тоталној блокади односа са Приштином делује да косовско питање иде ка решењу у следећој години. „Зато ми избори изгледају реално, пошто не верујем да ће Вучић ризиковати да иде на изборе након потписивања било каквог споразума“, наводи Лалић за ДВ.

„Покренута је и процедура промене Устава, због правосудних реформи, што намеће закључак да се спремају велики избори за уставотворну скупштину и то на пролеће следеће године, на којима ће Вучић тражити огромну подршку унутра и споља како би коначно решио косовски проблем“, наставља Лалић. „Са најављеним повлачењем са чела странке, он бирачима нуди и личну жртву, која је већ део наше митологије. Може или сам да укине своју функцију и определи се за канцеларски систем, или прогласи себе за надстраначког председника.“

Опозиција неће овако да се игра

Ако је ишта конкретно произашло из нагађања београдских медија о новим изборима, онда је то решеност опозиционог Савеза за Србију (СзС) да евентуалне брзинске изборе бојкотује. Они су Вучићу путем Твитера поручили да џаба размишља о новим изборима док не „прихвати да избори буду фер и поштени“ (Драган Ђилас), да „нема више избора под оваквим околностима“ (Вук Јеремић) и „видимо се у суботу на новом протесту против твоје диктатуре, па ћемо да причамо о изборима“ (Бошко Обрадовић).

Ни мањег места, ни веће кампање

„Политички, ми се и даље налазимо у 2012. у којој се Вучић понаша као опозиционар са свим државним ресурсима и за све криви бившу власт, иако је већ шест година на власти“, каже на то Лаллић. Он ипак сматра да је проблем опозиције што је реактивна – и суботњи протести су реакција на пребијање Борка Стефановића. „Треба бити фер и рећи да опозиција шест година трпи медијски погром, али је такође и невероватно да им треба шест година да формулишу основне захтеве око медија или контроле избора.“
Долазећа субота (15. децембар) показаће да ли мирне шетње улицама могу да пробију медијску блокаду и приморају власт на било који уступак. До сада је Вучић показао да код њега каиш притиска може само да се стеже, никако попушта.

Тренутни састав парламента отприлике осликава реални однос снага власти и опозиције у датим околностима које су, мало је рећи, наклоњене владајућима. Актуелно истраживање Нове српске политичке мисли мери коалицију око СНС на 48,4 одсто подршке, а око Социјалиста на 11,8. Али однос снага унутар опозиције одавно више није онај који постоји у парламенту. Релативно свежи СзС се мери на 17,3 одсто, док су други далеко испод цензуса премда се наводи да би 11,6 одсто бирача гласало опозиционо, али још не знају за кога.

Према речима Вељка Лалића, управо јачање и уједињавање опозиције – јер Вучић је последњих година био најбољи у њеном уситњавању – може да буде још један окидач за ванредне изборе. „Савез за Србију већ има рејтинг који га ставља између напредњака и социјалиста. То Вучићеву мамутска коалиција чини рањивом пошто постоји и алтернатива његовој власти, а са Дачићем увек има неизвесну позицију, али и Москву у игри“, каже главни уредник Недељника.

Лидери најјаче опозиционе групације сигнализирају бојкот евентуалних избора у ситуацији када са бојкотом нису начисто. Опозиција није у скупштинским клупама, али јесте у парламенту, ићи ће на изборе у Лучанима, али неће у друге три општине, мало је риба, а мало девојка. Јаке речи о „диктатури“ тешко се уклапају са останком у Скупштини како би се, ето, барем негде чула опозиција.

Лалић каже да је поука деведесетих да бојкот има шансе ако га подржи цела опозиција. СзС би, додаје, у то морао да укључи „Тадића, ДСС и мислим и Јанковића на крају“ како би могао веродостојно да прети бојкотом. „Саша Радуловић или ЛДП сигурно не могу ни да пређу цензус осим на листи СНС.“ Ако је веровати цитираној анкети, до цензуса би тешко сам могао и Српски патриотски савез Александра Шапића.

Пет милиона на једнога

Крунски аргумент противника бојкота је да се пре тога мора одговорити на питање: шта даље? Оптимисти би рекли да је зачетак тог одговора дат прошле суботе када је десетак хиљада људи шетало Београдом протестујући против политичког насиља.

„Плашим се да ти који урлају на улици беже од избора као ђаво од крста“, каже на то напредњак Ђукановић. „Мислим да им је циљ да покушају да дођу на власт путем међународног притиска и интернационализације некаквог имагинарног проблема. Да дођу улицом или већ како. Само због њих бих волео да се распишу избори да нам покажу своју снагу.“

Реакције медија блиских властима на прошли протест показале су да је машинерији стало да чак и пуку вест о демонстрацијама затрпа негде у други део Дневника или на маргине новина, све уз епитете о „тајкуну Ђиласу“ који масно плаћа протесте, али једва скупи две хиљаде људи. Неки би рекли да је то знак декаденције власти, страха и претеривања који долазе пред распад.

Други у томе пак виде исту напредњачку тактику по којој је боље из предострожности затрпати све што не одговара властима. И, друго, шансу да Вучић у истој реченици каже да неће попустити ни ако на улици буде пет милиона људи, али да свако има право да мирно шета у једној демократији. Тако се донекле предупређује оно што је Ђукановић назвао „интернационализацијом“ проблема. Уосталом, и прошлогодишње „протесте против диктатуре“ је власт пустила да се расплину и нестану сами од себе.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: Дојче веле

Објавио: Србин.инфо

Ознаке: Александар Вучић, ванредни избори, Србија, српска опозиција