Прочитај ми чланак

КАКО ИЗГЛЕДА КОНТРОЛА ГМО у Србији и имамо ли разлога за бригу?

0

Због слабе контроле на граници, у Србију улази неозначена храна са генетски модификованим организмима, кажу противници ГМО и додају да их брине и то што је мултинационална компанија узела превласт на домаћем тржишту семена од националних института.

Из Министарства пољопривреде за РТС одговарају да су контроле циљане и ефикасне, односно да измена закона о ГМО нити је на дневном реду, нити у плану.

Foto: Pixabay/Sspiehs3

Србија дозвољава до 0,1 одсто генетски модификованих организама у семену и до 0,9 у храни. Ипак, сваке године се открију парцеле засејане генетски модификованим семеном шверцованим из Босне или са Косова. За противнике ГМО то је инцидент, већи проблем је, како кажу, недовољна контрола онога што се званично увози.

„Семе је прва и последња одбрана од ГМО. Контролише се свега пет до седам одсто увезених пошиљака у Србију. Дакле, нама нико као грађанима не гарантује да се у преосталих 92 одсто узорака не налази ГМО“, објашњава др Тијана Бранков са Економског факултета из Суботице.

Контроле су циљане и ефикасне – одговарају из Министарства пољопривреде. О томе шта ће контролисати одлучују на основу сазнања које добијају од ЕУ или из научних кругова.

Гранична инспекција ове године је 672 пута узорковала пошиљке семена. Ни у једној нису нашли ГМО. Од 979 узорака из примарних пољопривредних производа – два су садржала ГМО.

„Пратимо светска дешавања и за све што се зна да је у свету модификовано или постоји могућност да је модификовано вршимо тестирања и узимања узорака и шаљемо на лабораторијске анализе у овлашћене лабораторије које врше идентификацију и детекцију присуства генетски модификованих организама“, наводи Иван Томашев из Министарства пољопривреде.

У Америци се генетски модификована храна не обележава, осим ако није намењена извозу у европске земље које су то прописале законом.

Србија би, кажу стручњаци, пре приступања Светској трговинској организацији требало најплодније регионе да прогласи подручјем без ГМО.

„Пренос семена са једне парцеле на другу парцелу је врло извесно када су ветрови јаки. Друго, уношењем жетвених остатака доживљавају генетске промене и једноставно то ширење је незаустављиво“, наглашава Зденко Злох, инжењер мелиорације и еколошки активиста.

Србија једина у Европи има самодовољну производњу соје. Не бисмо смели ни да угрозимо позицију једног од 10 највећих светских извозника кукуруза. Самоодржива производња хране је стратешки најважнија ствар сваке земље, моћнија и од најмоћнијег наоружања.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: RTS

Ознаке: , ,