СРБИН НАПРАВИО МОБИЛНИ ТЕЛЕФОН: Прави их у Кини, а звоне у Африци

09:10 06.12.2018.

Београђанин Јован Ковачевић (32) са великим успехом покренуо производњу јефтиних мобилних телефона на далеком истоку. Јованов "суперфон" се производи у Шенжену, по цени од 20 долара

Потпуно је очекивано када Кинези дођу у Београд да би продавали своју робу. Не чуди ни податак да роба са Далеког истока преплављује тржиште целе планете. Али када Србин спакује кофере и покрене производњу у Кини, право је изненађење. Уз то, да стереотипа буде још мање, Београђанин Јован Ковачевић (32) свој бренд, који производи у Кини, продаје – у Африци!

Јованов „суперфон“, мобилни телефон који се производи на фабричким тракама индустријског града Шенжен, омиљени је производ житеља Анголе и Конга. А што се свега овога Јован досетио не чуди, јер се за бизнис школовао на Волстриту, али и зато што корене вуче из старе трговачке породице.

– Трговином се бавио и мој деда, а отац Момир био је први приватник у бившој Југославији, основао је своју фирму још 1979. године, када је то било незамисливо – прича Јован. – Тако је подржао и моје школовање, омогућио да искористим максимум из онога што у образовању данас може да се добије. Четврту годину менаџмента завршио сам у Њујорку, на Институту за менаџмент на Менхетну, дипломирао сам 2009. године, а затим магистрирао на Европском универзитету. Размишљао сам о бизнису који бих покренуо, ковао планове и коначно одлучио да отпутујем код пријатеља у Кину и тамо започнем посао.

Како Јован прича, најважније је било схватити како функционише пословање у Кини, да странац уз све легалне папире, знање и способности, не може, готово никада, сам да покрене бизнис, без удруживања са Кинезима.

– Начини на који влада те земље штити и подстиче сопствену индустрију су вишеструки и многобројни, али и поучни – каже наш саговорник. – Очигледно врло смишљено планирају да завладају светским тржиштем, иако имају непрегледно тржиште у сопственој домовини. Средња класа Кинеза може да пазари све што направе.

По Јовановим речима, после неколико година живота и рада у Кини уверио се у многобројне стимулације, олакшице, кредите, пречице, подстреке који ће олакшати пут сваком Кинезу да започне свој бизнис. Читави градови су подељени на рејоне по томе којом се индустријом баве.

– Тако сам се нашао у Шенжену, граду технике и технологије, јер је мој бренд мобилни телефон – сећа се Јован. – Тренутно 600 радника производи мој „суперфон“, а сваки апарат има купца у Африци.

Тако већ годинама Јован живи на релацији Србија – Кина – Ангола – Конго. И један је од ретких Срба који робу пласирају на финансијски нестабилном Црном континенту.

– А све су то потпуно другачији светови и димензије – прича Јован. – Прелазак из кинеске потпуне уређености, безбедности, усредсређености на посао и изградње у афричку неуређеност, несигурност и опасну зону, где су већина „продавница“ – корпе са робом поред пута, изгледа као пад са друге планете.

„Суперфон“ личи на старије моделе „нокије“, а са продајном ценом од 20 долара, тренутно је најтраженији такав производ у Африци.

КИНЕЗИ РЕТКО КОРИСТЕ КЕШ

Захваљујући послу Јован је последњих година имао прилику да обиђе и упозна Кину. Запањен је, како упркос огромном напретку, технолошком развоју у Кини, многи и код нас још имају предрасуде поистовећујући ову огромну земљу и њену мегаломанску индустрију са јефтином робом и продавцима у Блоку 70. Интересантно је, каже, да се кеш врло ретко користи, а да све трансакције иду преко апликације на телефону – „ви чет“. Чак и просјаци око врата носе „кју ар“ код, преко којег им пролазници удељују новац.

КОНТРАСТИ

Кина је земља контраста – каже Јован. – Производи се и продаје јефтина али и роба врхунског квалитета. Са једне стране је раскош, са друге неразвијене области. Упадљив је осећај сигурности, да си потпуно заштићен, а што се посла тиче, корупција, преваре, утаје, такве ствари су незамисливе.