АМЕРИЧКА ФИРМА ОД СРБИЈЕ ДОБИЛА 57 МИЛИОНА ЕВРА, а радницима плата 23 000 динара!

10:10 04.12.2018.

Незаконита отпуштања у новосадској компанији Лир (Леар) која производи каблове за аутомобилску индустрију, одигравају се већ две недеље испод лупе јавности. Радници се притискају да потпишу споразумне раскиде уговора, а до сада је по подацима синдиката „Независност“ то учинило њих око 260.

Из уста наших званичника највећа и најзначајнија инвестиција последњих деценија у Новом Саду и Војводини тренутно једном делу наших грађана загорчава живот. Држава и Нови Сад су у ову инвестицију, што кроз прављење хале, давања земљишта, дотирања плата и кредитирања америчког инвеститора у последње две године дали безмало око 57 милиона евра, да би Невена Б. радница која прави каблове у фабричком кругу овај месец добила плату од 23.000 динара. Бонус од 5.000 динара јој је укинут јер је – како објашњава – надређени заборавио да ју зове на посао у другу смену, па ју је после натерао да тражи слободан дан. А ако се тражи слободан дан или дан боловања, тог месеца нема бонуса. Но Невена је још и срећна. Није добила отказ.

– Они су људе једноставно преварили. Нити су технолошки вишак нити су на било који начин повредили радни однос, једноставно их навуку да потпишу споразумни раскид уговора. Мислим да је само у мојој смени отпуштено око 200 људи, тако да верујем да је бројка много већа него што је још званично прича, барем 500 радника. Од августа је отишло добровољно само око 500 људи јер су укинути бонуси и прековремени рад се више не плаћа па људи неће да у овако очајним условима ломе кичму за можда 200 евра – рекла је Невена Б.

Како додаје, њена другарица две године није била на годишњем. Прошли месец отишла је четири дана на боловање и означена је од супервизора као кандидат за отказ, односно наметнути споразумни раскид уговора. Данас више не ради у Лиру. Колико је флуктуација радне снаге у овој фирми динамична, доказују и бројеви идентификационих картица, Невена је запослена у августу и тада је већ добила број виши од 6.600, док је крајем новембра та бројка прешла 7.000. Према подацима синдиката „Независност“, у овој компанији тренутно ради нешто више од 3.000 радника.

Друга радница са којом смо причали, оператерка у припреми за производњу Јелена М, каже да је у њеној групи од 50 људи посао изгубило десетак. И она потврђује да се обично бирају они који су ишли чешће на боловање, и пре отказа неки од њих су стављани у такозвану „шкарт групу“, чије име довољно говори. Оно што ју буни је да су учионице где се за цела три дана обуче нови радници и даље пуне.

– Једино ако добијају субвенције на ове раднике што долазе, па зато отпуштају старе, друге логике нема. Учионице су пуне и нови долазе. Са друге стране људе се притискају да потпишу споразумни раскид. Ако нећеш одмах да прихватиш, дођу сутра и понуде ти 500 евра одштете и то је последња понуда. Жене у мојој групи су излазиле уплакане и избезумљене са тих разговора, многе су у кредитима и не знају како ће их сада вратити. Неким људима који су на боловању на кућну адресу су стизали споразумни раскиди уговора. Овако се уништавају породице – додаје Јелена М. Она објашњава да постоје и друге методе у решавању радника, а то је непродужавање сертификата за рад. Иако је већина радника запослена са средњом школом и нема обавезу да буде стручњак у овом послу, односно има обавезу да зна само оно за шта их је компанија обучила, на тесту за продужавање сертификата једноставно добију претешка питања на која знају одговоре стручно школовани људи у овом послу. Падају и не продужава им се сертификат.

Синдикат Независност: „Незаконити откази, радници не треба да потписују ништа“

Милорад Пановић (на слици испод) председник Гранског синдиката индустрије, енергије и рударства тврди да су споразумни раскиди уговора у Лиру спроводе мимо закона.

– Не постоји оваква врста споразумног раскида уговора у нашем закону, да радницима до шест месеци запосленима дају 250 евра одштете, а онима који раде дуже 500 евра. Морао би да се споведе програм технолошког вишка, што они нису урадили. Ми раднике саветујемо да не потписују ове споразумне раскиде. Иако нас руководство Лира убеђује да нема притисака, мислимо да га има – рекао је Пановић чији је синдикат једини репрезентативан у овој компанији.

Пановић каже и да се састао са руководством Лира прошле недеље где му је речено да због неких отказаних уговора имају вишак радне снаге. Колико му је саопштено споразумни раскиди уговора се нуде радницима који не испуњавају норме, односно не задовољавају послодавца. Колико је сазнао, 260 радника је остало без посла, али како су му пренели шефови у Лиру, они ће моћи да се врате чим се за то укаже потреба.

– Свеједно шта кажу руководиоци, сматрам да се раскиди уговора не требају потписивати. Они су се обавезали држави да ће запослити 2.000 радника до 2018. године, за шта су повукли све субвенције, а тренутно имају више од 3.000 радника и ту они испуњавају уговор који су потписали са Србијом. Око 7.000 радника је већ прошло кроз компанију. Сада их је у смени 1.000, а требало би да их буде максимално 700, што је био велики проблем лети када су биле несносне врућине – наставља Пановић.

Десетине милиона евра из буџета

Новци додељени Лиру на основу оправданих трошкова, који су комбинација улагања и плата запослених за две године, износе 29,4 милиона евра. Како се види из Уговора који су потписали државом, за сваког радника у наредне две године односно до краја ове 2018. године, Србија је Лиру дала 4.790 евра. Град Нови Сад се посебним уговором са Лиром, за чије потписивање су на ванредној седници Скупштине града у децембру претпрошле године гласали одборници владајуће већине предвођене Српском напредном странком, обавезао да изгради халу у којој ће бити смештен погон. За та улагања, након ребаланса градског буџета, опредељено је 32,7 милиона евра.

Са друге стране како додаје, Лир крши и Закон о раду већ две године али не и Уговор који је потписао са државом. Наиме, минималац или минималац увећан за 20 одсто по том Закону исплаћује се у случају „поремећаја производње“, када компанија не ради добро. Разлика у плати после би морала да се надокнади када фирма уђе у нормалан циклус производње и када плата треба да зависи од пословања, односно висине зараде компаније. Лир је од државе добио такав уговор да је на две године забетониран минималац увећан за 20 одсто, небитно колико компанија ради добро и заради.

Радиш болестан, ако паднеш под линију само те прескоче

Раднице Јелена и Невена сведоче нам и о ужасним условима рада. Приватна амбуланта која се налази у самој фабрици, већином враћа болесне раднике назад на посао.

– Жени која је радила поред слошило се одједном. Одвела сам је у амбуланту и дали су јој коктел лекова. Мислила сам да иде након тога кући. Али не! Ето ње опет поред мене на линији. Каже, рекли су јој да се врати назад на посао. Почела је да се тресе и плаче, на крају су јој се одузеле ноге. Звали смо Хитну помоћ која ју је покупила и одвезла у Ургентни центар. Та приватна амбуланта служи само да би враћала раднике на посао. Мало вам дају инфузију ако треба и назад у халу – рекла је Јелена. Невена додаје да нема кисеоника у хали, што је поготово лети био проблем. Сведочила је бизарном случају када је једна радница пала у несвест, али линија није смела да стане па су је неколико минута прескакали. Сматра да је главни проблем такмичење међу супервизорима, који притискају раднике да раде изнад својих могућности. Постоје три паузе у току радног дана који иначе читав престојиш, од петнаест, десет и пет минута. То није довољно да се обаве ни најнужније потребе, па када је пауза настаје стампедо. Због тога већину потрепштина носи са собом у ранцу како не би губила време одласком у гардеробу.

– Пре су плаћали прековремене сате, али сада су увели неку банку сати из које на крају не добијете ништа, само радите више, а новци исти. Бонус од 5.000 добијете ако прва три месеца нити један дан не изостанете, нема везе и ако узмете боловање. Тако су и плате пале па многи више неће да се пате за баш мало пара – наставља Невена.

Из новосадске компаније Лир до објављивања овог текста нису одговорили на наша питања упућена имејлом. Наведени контакт телефони компаније у Агенцији за привредне регистре, где једино могу и да се нађу, нису у функцији.