Прочитај ми чланакИ даље довољно често путујем јавним средствима превоза, дакле авионом и возом, да могу да приметим убрзано и значајно погоршање ситуације код људи, а понајвише код младих. Мобилни телефон је постао нови орган код клинаца, то више није справа.
Рецимо, када летим, примећујем да се не одвајају од екрана скоро ни у једном тренутку. Док чекамо у реду за чек-ин, док стављају ствари у корпицу на сигурносној контроли, једном руком стављају, другом трљају по екрану. Када иду у WC, на писоару, десном држе оно што се мора, док левом грозничаво иду горе доле по дисплеју. Када смо на гејту, док улазимо у авион, док седамо, стално им је глава сагнута над уређајем, једини тренуци када је мало дигну је када предају карту на контролу и када стављају торбу изнад главе у гепек. На први поглед, сви изгледају као ултра-заузети пословни људи који прате судбоносне тренутке својих фирми, или можда родитеља након важне операције у болници, или нешто тако што би заиста захтевало толико пажње у таквим тренуцима. У последње време одлучио сам да их шпијунирам, да видим, шта толико важно гледају. Видео сам на стотине њих до сада преко рамена и нисам ни једном, али, ама баш ни једном видео да је неко нешто читао, ни електронску књигу, ни електронске новине, већ се све своди на гледање сајтова са модом или аутомобилима, гледање пуцачких филмова, спотова поп музике са сисатим певачицама, мачака на ЈуТјубу, играње анти-интелектуалних видео игрица, или им стдјуардесе буквално отимају телефоне из руке, док куцају, у трансу, задњу поруку на Вотсапу, а авион увелико рула на узлетној писти. Они ретки који нешто читају, нису млади, мирно седе, дотакну екран писија или Киндла, никад телефона, једном у пар минута да промене страницу. Додуше видео сам и много старијих који једнако испразно траће своје сате, гледајући бесмислене ствари. Оно што се мења током година су 2 ствари
а.) код младих се скраћује број минути и секунди у којима не висе на телефону у испразним активностима и
б.) повећава се временска граница, тако да се све већи број старијих претвара у зомбије.
Кад човек види све то, стварно помисли да би свет без таквих људи био потпуно идентичан, а рекао бих и далеко бољи. Потпуно непотребне генерације младих на овом свету постоје само да би задовољиле физичке потребе и затим, блејале на све могуће начине. И онда ће такви, сутра, гласати. Черчил је још у стара времена говорио да човек мора да разуме колико је бесмислена демократија, само ако поприча 5 минута са просечним гласачем, мада би, верујем, и он био зачуђен до ког се степена данас дошло, гласачи из његовог времена би вероватно били посвећене слуге на олтару колектива у односу на данашње.
Ја разумем да путовања имају пуно празног хода и да човек у свом том стресу и буци, не може да чита Кантову „Критику разума“, али могао би барем да чита књигу, или чланак у часопису о баштованству. Не, већ то су недокучиве висине за већину. Често ми се учини да би, данас, генерација Хитлерових Шваба могла да освоји било коју земљу на Западу, а да зомбији то не би ни приметили. Девојке би нешто схватиле тек када би се појавили кукасти крстови на најновијим модним дезенима, док би момци укапирали тек када би уместо Мерцедесовог знака, на ауте поставили свастику, а ни то не би регистровали док се не појави на екранима.
Староримски владари су говорили како би људи одавно побили сваку власт, када би знали колико је мало вештине довољно да се влада људима. Не знам, можда сам ја престрог, можда је већина увек људи била живина, само то није било тако евидентно као данас, јер пре су своју глупост и празнину скривали у себи, док је сада тако очигледно показују преко телефона. Вероватније је да је тако, него да су се нарочито искварили у модерним временима.Ко год мисли да ријалити шоу и слични садржаји заглупљују људе, много греши. Такве ствари троше они који већ памети немају, током векова, мењало се само на шта ће им се усредсредити пажња.
Наравоученије свега овога је да ко ког жели да мења свет, не треба никада да циља на масу. У свакој генерацији има довољно људи који имају памети да све разумеју, храбрости да спроведу промене и поштења да не подлегну корупцији, једини је проблем што се они јако тешко повезују и организују. Маса је увек ишла у правцу где их је водила та занемарљива мањина. Важније од тога, никако се немојте преварити да памет живи међу етаблираним интелектуалцима. То су само образовани зомбији, који се продају владару за плату. Памет се налази у свим сферама друштва, од сељака до доктора физике, насумице, раштркана. Природне елите постоје и оне су увек у супротности са званичном елитом, која није друго него владајућа класа. То су људи који живе од привилегије да буду владарев продужен уд, по потреби, некад један, некад други. Ту меритократије и личне способности нема. Они су далеко већи проблем него телефонаши-блејери. Свака власт на њима почива. Због тога, човеку ништа друго не остаје него да постане анти-интелектуални интелектуалац, да се повезује са сличнима и да игнорише, а никако да очекује нешто позитивно од квази-елите. Маса није крива што је таква. Неко је глуп, као што је неко висок, то је једноставно природна карактеристика, бесмислено је љутити се или потцењивати масу, али чињенице о њој се морају знати. Небо је плаво, маса је некорисна, добра власт не постоји, религија је илузија, итд…
