Актуелно Мишљење

Прочитај ми чланак

НОВИ СИСТЕМСКИ ЗАКОН О ПИО ФОНДУ: Пензионери постају социјални случајеви

Љубиша Бабић

22:20 13.11.2018.

Влада пропагандом и заменом теза хоће да покаже да брине о пензионерима укидањем Закона о умањењу пензија из 2014. године. Заправо је била грубо натерана од стране Међународног фактора (ММФ) да укине праксу отимачине коју је председник Србије А. Вучић озаконио пре 4 године и од тада опљачкао српске пензионере за чак 800 милиона евра! А са каматама, ако држава дуг не врати ускоро, биће то сума од једне ипо милијарде евра!

И сада, када је морао силом (а не милом) да врати пензије, Влада Србије и председник Вучић доносе још горе измене Закона о ПИО фонду којима потпуно разара сигурност пензионерских примања и сам ПИО фонд.

И зато је 30. октобра у Београду одржан нови протест пензионера и запослених који су организовали Удружење синдиката пензионера Србије (УСПС) и Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије, а помогли синдикати запослених.

Пензионери су одлучили да на улици изразе своје незадовољство и да траже своја права. Скуп углавном старих људи, од који су многи потпомогнути штаповима а понеки и штакама, дошли су тог поподнева на Трг Николе Пашића да изразе своје незадовољство. (По процени пензионисаних полицајаца било је ту између 2 и 3 хиљаде грађана. Поред пензионера, било је и млађих људи, очигледно чланова породице оних који су дошли да протестују).

Видео прилог са протеста 30. октобра 2018.

А у државним медијима брује вести о враћању пензија, „пензијама већим него икад и слично“. Истовремено, на транспарентима љутих и незадовољних пензионера стоји: „Лопови, вратите опљачкано, доста понижења, доста лагања, против дискриминације” итд.

Дугогодишње незаконито отимање стеченог права

Шта се то дешава? Где је истина?

Подсетићемо укратко да је лош материјални положај пензионера (који никад није ни био на неком завидном нивоу, ни у Југославији а нарочито не у Србији) доживео је своју кулминацију 2014. године у новембру, када је држава (читај А. Вучић) применила Закон о привременом уређивању начина исплате пензија. Без временског ограничења трајања привременог Закона, поделили су пензионере на “богате – боље стојеће” и “сиромашне”, посвађала их колико год је могла, и почело је систематско уништавање и једних и других.

Ови “сиромашни” су трпели и ћутали, и били срећни што њима ништа није одузето, а ови “богати-боље стојећи” почели су да се организују.

Прво је одмах 2014. године предата Уставном суду прва Иницијатива за оцену Уставности Закона о привременом уређивању начина исплате пензија.

Док се чекао резултат рада Уставног суда, организовано је неколико протеста, писано је Влади, премијеру, председнику, парламенту, посланицима, председници парламента. За то време организација “богатих-боље стојећих” пензионера примљена је у ФЕРПУ (Европска федерација пензионера и старих лица) као пуноправни члан.

Крајем 2015. године, Уставни суд одбацио је Иницијативу за оцену уставности Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, као неосновану. Било је то незаконито отимање стеченог права.

“Богати-боље стојећи” пензионери настављају са протестима, али користе и чланство у ФЕРПИ да упознају своје колеге у Европи са ситуацијом у којој се налазе пензионери у Србији. А 2016. године подносе Уставном суду нову Иницијативу за оцену уставности спорног Закона.

Уставни суд – ћути.

Пораз Вучићевог дискриминаторског закона тек после 4 године

А онда је пукло. Крајем 2016. и у првом делу 2017. године, више од 100.000 пензионера подноси Захтеве ПИО Фонду за исплату неисплаћених делова пензија, тужбе Управном суду, започињу се парнични тужбени поступци, и цифра ускоро значајно премашује сто хиљада људи.

Одговорни људи у ФЕРПИ са уважавањем прате рад Организације “богатих-боље стојећих” пензионера и стављају проблем пензионера у Србији на свој сајт.

Информација почиње да се шири Европом. На састанку Савета Европе, премијерки Брнабић постављају врло непријатна питања посланици из Словеније. Карла Кантоне, генерална секретарка ФЕРПЕ упућује једно, а после неког времена и друго писмо премијерки Брнабић, у коме изричито тражи поништење дискриминаторског закона који уништава пензионере у Србији.

А потом информација стиже у Међународни монетарни фонд. ММФ условљава сваку даљу сарадњу са Србијом, прекидом исплате умањених пензија, враћањем системског закона о ПИО у функцију, као и враћање досад одузетих пара.

Први састанак ММФ и Владе Србије на ту тему, у јесен 2017. године, прошао је скоро тајно. Са другог састанка нису се могле сакрити информације. Одважни новинари, објавили су вест. Што би рекао народ, власт, влада и председник били су “проваљени”. Информација је отишла у етар, и народ у Србији је сазнао о чему се разговарало.

Једноставно, ММФ није могао да дозволи, да после четворогодишње сарадње са Владом Србије, сав успех о коме брује медији, буде уништен, ако пензионери стигну до Стразбура својим тужбама, а обећали су да ће и то урадити. Била је то неодговорна политика Владе Србије, чијом је одлуком Србија постала дужна пензионерима око 800 милиона евра главног дуга. Ако се ту урачуна и камата, онда цифра прелази милијарду, и ближи се износу од милијарду и по евра.

Пензионери сада протестују и због тога што нико из Владе Србије не помиње враћање до сада отетог новца! Ускоро због тога креће организована серија тужби надлежним органима.

Легализована дискриминација

Уз много отезања, манипулација и обмана, тај накарадни, противуставни закон је укинут. Враћен је системски Закон о ПИО, али измењен и то у битном, кључном делу.

Наиме, измењен је тако, да пензије зависе од буџета Србије, а не од ПИО Фонда, од уплата доприноса, пореза и слично. Правно, пензије се изједначавају са СОЦИЈАЛНОМ ПОМОЋИ.

Практично, пензионери више немају право никоме ни за шта да се жале. Ако буде пара у буџету, биће и за пензије. Ако не буде пара у буџету, неће бити ни за пензије. И тачка. Нема жалбе, нема тужбе, нема ничега. Постоји само буџет и председник и његова добра воља.

Такав закон о ПИО постоји само у Литванији и неким земљама северне Африке. Никад није постојао у Србији. Нигде га нема у Европи. А ми идемо у Европу…

Власт меша пензијско осигурање и социјалну заштиту

Зоран Ивошевић , бивши члан Уставног суда и председник Правног савета УСПС-а:

„Органи извршне и законоднавне власти, мешајући бабе и жабе, упорно настоје да грађане Србије супротно здравом разуму увере да су социјално осигурање пензионера и заштита лица у стању социјалне потребе једно те исто.

Мешајући пензијско осигурање и социјалну заштиту, држава је донела Закон о привременом уређивању начина исплате пензија на основу кога су пензије умањене од 2014. године. Тако добијена средства, пребачена су у буџет и власт их је користила за своје потребе лишавајући кориснике имовине коју су стекли на основу закона.

Пензије власт умањује и њиховим неусклађивањем са трошковима живота. Усклађивање је било предвиђено Законом о пензијском и инвалидском осигурању, што се од 2014. године није поштовало и пензије нису усклађиване чиме су оштећени сви пензионери.

Новим Изменама Закона о ПИО ово неусклађивање је озакоњено.

А захваљивање пензионерима председника Србије Александра Вучића на жртви коју су поднели – оцењујем као ругање грађанима“.

Какве ефекте производи овакав Закон?

Прво, млади немају никакав интерес да траже од послодавца да им било шта уплаћује у ПИО Фонд. Нема разлога да се било шта уплаћује, кад и тако од тога не зависи да ли ће уопште добијати пензије. Послодавци се комотније осећају, могу да уплате доприносе за запослене, али и ако не уплате, не сносе неку значајну одговорност за социјално стање пензионера, јер о њима одлучује Влада и буџет. Више није важно ко је какав посао радио, колико годна је уплаћивао доприносе. Ништа није важно.

ПИО Фонд у таквој ситуацији, постаје све празнији и празнији и као такав, неспособан да обавља своју основну функцију, да исплаћује пензије и све више мора да се ослања на државу и на буџет.

Фото: Н.С.

Уништавање ПИО Фонда и пљачка његове имовине

У таквој вештачки направљеној ситуацији, држава доноси одлуку да ПИО Фонд приватизује или да га потпуно укине. Укидањем ПИО Фонда, држава прелази на систем социјалних пензија у којима сви пензионери, шта год да су радили и колико год да су радили, имају по рецимо 200 евра пензију. То се исплаћује из буџета и прича је завршена.

Комплетна имовина ПИО Фонда, неколико милијарди евра, бање Србије, Рехабилитациони центри, болнице, грађени новцем запослених у Србији, прелази у руке државе.

И што је најгоре, то се примењује ретроактивно. На садашње пензионере, који су своје пензије зарадили под другачијим условима, али и на будуће пензионере, који уствари и неће бити пензионери, него – социјални случајеви, јер пензије неће бити пензије – него социјална помоћ.

Све се то дешава у потпуној медијској блокади, када пензионери не могу нигде да објасне шта у ствари Влада Србије ради са њима и са пензијама и шта спрема сада запосленима, тј. будућим пензионерима.

Колико год да су за пет година постојања урадила Удружења пензионера (Удружење синдиката пензионера Србије, Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије –УСПВЛС) и други за заштиту стечених и људских права, за права оних који су у пензији морају се борити сви у Србији, много шири фронт грађана, удружења и политичких партија и организација. Ово су изузетно озбиљна државна и друштвена питања.

Зато апелујем на све одговорне и савесне грађане и институције да учинимо сви заједно много више и извршимо најснажније притиске на власт како би заштитили своја права и обезбедили за себе оно што нам припада – док не буде касно.

…………………..

* Генерални секретар Удружења синдиката пензионера Србије (УСПС)