Прочитај ми чланакЖивот Јосипа Броза Тита и данас представља велику непознаницу, а мање је познато и да су његови родитељи сахрањени у Купинцу, као и то да Тито никад није обишао то место.
Та прича заправо подгрева оне највеће теорије завере о Брозу, које тврде да он и није био загорски сељак него руски племић или дете аустријскога грофа…
Поставља се питање зашто никад није био на гробу својих родитеља, али и свог детета?
Пре више од 90 година, у мрклој ноћи, на гробљу двојица мушкараца копала су малу раку – довољно велику тек за мали ковчег.
Нису страховали да ће их ико открити, цело село је спавало. Сељак Фрањо Бистрица помогао је пријатељу да направи ковчег и сад са њим копа раку на гробљу.
Година је 1920. двојица мушкараца сахрањују тек два дана старог дечачића, сина Фрањина пријатеља – Јосипа Броза који ће касније у целоме свету постати познат под надимком Тито.
Дечака нису могли легално да сахране. Није био крштен, а свештеници нису допуштали да се некрштено дете сахрани на гробљу. Међутим, Тито се није дао спречити. Сахранио је сина, али није обележио његов гроб. Неколико дана пре дошао је у Купинец, село крај Јастребарског, где су му се родитељи доселили из Кумровца.
Титов отац Фрањо добио је кућу 1912. од банке за коју је радио, а која је у Купинцу имала посед, већином шуму у којој је Фрањо био лугар. Тито је дошао из Русије, а с њим је дошла и његова прва супруга Пелагија.
У књизи Владимира Дедијера “Нови прилози за биографију Јосипа Броза Тита” постоји Брозово сведочанство о повратку.
„Стигао сам тамо једне ноћи и нашао оца и једног од своје браће код вечере. Казали су ми да је моја мајка Марија умрла 1918. Само неколико сати касније, моја ми је жена родила прво дете, сина. Али је он умро након два дана“, сведочио је Тито.
Оцу никад није опростио везу са удовицом
Ипак, док је Кумровец и данас познато родно место Јосипа Броза Тита, Купинец је готово заборављен. Камена плоча испод које леже кости његове мајке Марије, оца Фрање и сестре Тилде добро је очувана.
За њу се брину комуналци, а у Југославији су се бринули војници Југословенске народне армије (ЈНА). Пажњу привлачи очигледна разлика у вредновању појединих чланова Титове породице. На врху плоче највећим словима пише “Титова мама”.
Међутим, Фрању се на плочи не ословљава татом него оцем. Ништа чудно, зна ли се да Тито оцу никад није опростио везу с једном удовицом након мајчине смрти.
Питањем да ли у су том гробу прави родитељи бившег маршала бавио се и Владимир Дедијер, који је истражио настанак и порекло теорије о руском агенту који је стао на чело антифашистичког покрета у Југославији.
Већ 1941. о руском агенту Титу извештавале су новине у Великој Британији и САД-у. Извор тих тврдњи био је Дража Михаиловић. Тито се у септембру 1941. састао с вођом четника и баш након тог састанка четнички је вођа почео ширити тврдње како Тито уопште није Југословен него Рус. Руси су Британцима тада јавили да је теорија о њихову агенту измишљена, а онда су и савезници Михаиловићеве информације одбацили као измишљотине.
Но, и данас је интригантна прича о томе како се загорски сељак из кумровечких магли отиснуо у свет. И његов је живот био је заиста спектакуларан, нимало кумровечки нити купинечки. У другој половини живота облачили су га најбољи светски стилисти, као и супругу Јованку, његову личку Пепељугу, од које је под старост морао да побегне… Седела би поред камина своје резиденције у Ужичкој 15 и листала светске модне магазине. С посебним занимањем гледала би у Диорове хаљине, нове моделе Нине Ричи, Шанелове костиме, проучавала је најновије фризерске трендове у свету.
Узела би комад папира и оловку те нацртала кројеве хаљина које је хтела да има. С модних страница ‘покупила’ је и пунђу коју више није скидала и коју су годинама копирале многе жене што су држале до свог имиџа. Две године после на протоколарним сусретима са страним државницима Јованка би изгледала као да је сишла с париске модне писте.
Најфинији и најскупљи штофови, свила и чипка и брокат стизали би из Енглеске и Француске. Тито је обожавао лепа одијела, а био је поносан и кад би његова супруга засенила остале прве даме, некад и краљице. Желео је да она у свакој прилици изгледа савршено. Шездесет година после радници београдског Музеја историје пронашли су никад виђене Јованкине фотографије на којима чита магазине, њене скице с кројевима…
„На полицама канцеларије некадашње Титове резиденције стајале су књиге које су заправо биле кутије, а у свакој од њих налазило се од 100 до 150 фотографија. У више од 700 кожних кутија у радној соби Јованке Броз фотографије су биле хронолошки поређане, а на врху сваке кутије стајао је њихов кратки опис. Пронашли смо их чак 150.000, а приказују Брозове на протоколарним путовањима по свету и то златних педесетих те шездесетих година прошлог века. Да проучимо једну кутију требало нам је недељу дана. Гледали смо како су се облачили и где су све били. Јованка се на путовања по страним државама пресвлачила шест пута на дан“, испричала је раније коаутор изложбе Душица Кнежевић, аутор изложбе у Музеју историје.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
