Прочитај ми чланакИз текста социолога Јордана Поп-Лазића „'Националисти' у САНУ“, објављеном у Политици 8. новембра, можда би неко могао да закључи да смо у кршењу изборне процедуре (и намештању избора у САНУ) учествовала и нас двојица – Данило Баста и Часлав Оцић, редовни чланови Одељења друштвених наука (ОДН) САНУ. Нисмо. Ми смо из изборног поступка искључени.
Најпре је 15. јуна 2017. у ОДН извршен пуч: у потаји су се састали академици Димитрије Стефановић, Тибор Варади, Коста Чавошки и дописни члан Александар Ђ. Костић и сменили секретара ОДН Оцића; Стефановић и Костић(уз подршку друге двојице) самоизабрали су се за секретара, односно заменика секретара ОДН. (О томе је опширно писала Политика у јуну 2017). Одлуке „већинске“ четворице из ОДН (иако антистатутарне, дакле, нелегалне) политички су „оверене“ на седници Председништва 22. јуна 2017, а „демократски“ (јавним гласањем) „верификоване“ на годишњој скупштини САНУ крајем маја 2018. (Иако је општепознато да „нема права из неправа“, тако да су све те одлуке правно ништавне.)
Тиме је председник САНУ – одговорно тврдимо (а документовано је и у зборнику „Спорови о будућности Србије и САНУ; Куда и како даље, други део: Истина и слобода“, стр. 3 до 274) од 2015. главни сценарист и режисер свих мутних радњи у вези са изборима у САНУ – створио услове да несметано „прогура“ свог миљеника дописног члана Александра Ђ. Костића за редовног, иако овај то ничим није заслужио: од 2009, када је на преваран начин ушао у САНУ, он није објавио ништа значајније у науци. Уместо тога, потписивао се под радове својих млађих сарадника чинећи тако кривична дела (документација о томе дата је у поменутој књизи у блоку: Мува орала волу на рогу стојећи – случај дописног члана Александра Ђ. Костића, стр. 132 до 165).
Захваљујући снажном лобирању председника САНУ, Ал. Ђ. Костић је јуче на Изборној скупштини изабран за редовног члана САНУ,што никад није пошло за руком његовом славном имењаку и презимењаку – хистологу, сексологу, лексикографу … Изабран је с 51 гласом, с два гласа више (!?) од угледног и плодног српског књижевника Милована Данојлића.
Са становишта оних који су Ал. Ђ. Костића снажно и на различите начине фаворизовали – то је највећи успех јучерашње изборне скупштине.
Чему онда жалопојке Председника над неуспехом избора? Он чак „отвара политички (!?) простор“ за изјашњавање о томе да ли више чланови САНУ верују њему који је толико учинио за САНУ или неким властохлепним сумњивцима у САНУ: то су „они који се буде кад ‘осете крв'(!?)“ („Реч академика: Бука и бес поводом избора у САНУ. Српска митоманија о сопственој величини“, у листу Данас од 7. 11. 2018, стр. 12, аутор дописни члан САНУ Владица Цветковић, Председников блиски сарадник и, према тврдњи самог Председника изнетој у Географском институту Јован Цвијић САНУ, његов „пријатељ“) и који „желе да ставе САНУ под своју контролу“ (интервју Владимира С. Костића на тв Н1). Нећете веровати: Владимир С. Костић НУДИ (читај: симулира) ОСТАВКУ, и то „политичку“ оставку (да ли то значи да је он на то место 2015. дошао „политичким“ путем када је добио 63 гласа, таман толико да буде изабран). Коме нуди оставку: одељењима САНУ!?
Оставка је морални а не политички чин јавног плебисцитарног изјављивање привржености и љубави. Ако се искрено сматра одговорним за неуспех избора, он треба да плати цену тог неуспеха неопозивом оставком коју ће поднети ванредној скупштини САНУ (а не нудити одељењима). Али он не жели да ризикује евентуалну расправу на ванредној скупштини о својој одговорности за негативну политизацију, комерцијализацију, сорошизацију, естрадизацију … и све друге негативне појаве које„красе“ његов председнички мандат у САНУ. А може неко случајно и да предложи да се његова оставка усвоји, недај Боже да неки „профитери“ затраже и опозив Председника. И тако испаре пусти снови о Другом мандату… Тешко је замисливо да се Владимир С. Костић може тако лако растати од фотеље Председника САНУ; једино, можда, ако му буде понуђена нека друга, већа и раскошнија, фотеља.
На крају, да поменемо да смо (заједно с још једним редовним чланом из „сродног“ одељења) учинили покушај да не будемо тотално искључени из изборног поступка (а уз то још и оптужени због неактивности, што је учињено јуче на изборној скупштини): користећи Статутом САНУ предвиђену могућност подношења предлога од стране три академика, предложили смо проф. др Рајка Буквића, економисту (који је 2015. на тајном гласању у ОДН добио сто посто гласова) за дописног члана. Немамо доказа да су се чланови ОДН уопште о њему изјашњавали.
Докази о изборима на два пролећна скупа ОДН су уништени: према записнику с та два скупа одмах по гласању – листићи су уништени! У збирном извештају (припремљеном за изборну скупштину) пише да јекандидат Буквић добио – нула гласова. За разлику од других кандидата о којима су чланови ОДН писали мишљење (академик Чавошки написао је 17 мишљења, а академик Варади 7; сва та мишљења супотписао је академик in spe Ал. Ђ. Костић; Чавошки је писао реферат и за Ал. Ђ. Костића, експерименталног психолога, иако се као првопотписани појављује академик Димитрије Стефановић, музиколог) о проф. Буквићу није писано никакво мишљење, што појачава сумњу да се о њему у ОДН САНУ уопште и није гласало.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
