Прочитај ми чланакАустријски и српски археолози открили су на подручју Бора значајна налазишта на основу којих је закључено да се производњом бакра овдашње становништво бавило још у бронзаном добу.
Након истраживања архео-металуршког локалитета Трњане код Бора и потом геофизичке проспекције на недалеком локалитету Хајдучка чесма код Брестовачке бање, археолози Марио Гаврановић, Александар Капуран и Игор Јовановић открили су постојање великог броја гробница из бронзаног доба.
На основу спаљених остатака покојника који се налазе у ћуповима, у специјализованим лабораторијама у Аустрији и Немачкој прецизираће се година налазишта.
„На простору од Алпа до Кипра, околина Бора је једино место на коме је откривено да се становништво бавило металургијом бакра у бронзаном добу, а недавна открића на локалитету Хајдучка чесма даће прецизну слику о годинама у којима се овдашње становништво бавило производњом тог метала“, рекао је археолог Александар Капуран из Археолошког института у Београду.
Он закључује да ова открића показују почетке индустрјске производње која је у праисториији била у повоју, али је за то време била изузетно развијена и технолошки напредна делатност у односу на друге делатности.
Заменик директора Института за оријенталну европску археологију ОРЕА аустријске академије наука у Бечу, Марио Гаврановић, казао је да се у првом научно-истраживачком пројекту Аустрије и Србије у области археологије, дошло до значајног открића не само у истраживању српске, већ и европске цивилизације.
Која још метропола се овако (рано) украшава?
Која сиромашна земља троши 2,5 милиона евра новца из буџета за овакве НГ украсе годишње?https://t.co/sC3ZIwjr3y https://t.co/Of7JA8pHu4
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 1, 2018
„Откриће на Хајдучкој чесми је значајно због своје величине, јер смо открили да се тек неколико сантиметара испод површине земље налази близу 70 гробова са каменим конструкцијама. У њима се налазе урне и ћупови са остацима покојника па ћемо на основу кости и угља који смо сакупили моћи да тачно датирамо налазиште“, навео је Гаврановић.
Он напомиње да у стручној литератури око налазишта има временских размимоилажења од неколико стотина година и за сада се оквирно нагађа да је реч о периоду између 1.400 и 1.700 године пре нове ере.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
