Прочитај ми чланакСведоци смо да се у Србији све више младих људи исељава из мањих општина, најчешће у иностранство или у Београд. Ипак, постоје и светли примери, који показују шта би требало предузети како би млади добили шансу да живе и раде у својим општинама.
Општина Чајетина је једна од малобројних у Србији у којој млади људи остају у родном крају, проналазе послове и добијају шансу за посао или приватни бизнис.
Туризам и угоститељство су постали једна од носећих привредних грана овог краја, због чега велики број младих људи проналази запослење. Општина Чајетина већ годинама предузима мере због којих је Златибор постао најуспешнија туристичка дестинација у Србији (поред Београда), а то потврђују и рекордне посете гостију из земље и иностранства.
Специфично народно градитељство, природне особености и љубазни домаћини одавно привлаче туристе и у златиборска села којима туризам постаје значајан вид привређивања. Да би и ти делови Златибора, били доступнији, сваке године се граде нове и реконструишу старе саобраћајнице. Тако је и у 2018. години, Златибор добио нових 30 километара асфалтних путева.
Извори, чудесне пећине и прерасти, водопади и осмех добродошлице – све то госте чека где год да се запуте златиборским побрђем. Сваки нови километар асфалта отвара такве видике гостима, а мештане коначно уводи у ново доба.
„Ово је благодет за наше село. Јесте да смо остали, мало нас је, али ово вреди. И лакше је, блато је било и слаб пут“, каже Станица Марјановић из Доброселице.
„Без оваквих путева нама нема будућности. Коначно смо асфалтом увезали цело село. Сада можемо да рачунамо на више туриста, на останак младих у селу“, сматра Драгоје Марјановић, председник Месне заједнице Доброселица.
Развој села у чајетинској Општини сматрају подједнако важним као и развој туристичког центра Општине. Зато се улаже и у развој пољопривреде, изградњу улица, водоводне и електромреже, обнављање школа и вртића. У десетак села је заустављено исељавање, а у Мачкату и Кривој Реци број становника се повећава.
За останак младих је од кључног значаја и обнова села. Она не укључује само сеоски туризам, већ пољопривредну производњу и сигуран пласман у златиборским хотелима и ресторанима.
Произвођачима се тако гарантује откуп, хотелијери имају сигурне добављаче, а гости храну из чисте природе, заштићеног географског порекла. Све опет почиње путем и за долазак и за останак.
У чајетинској општини све је више младих људи који се баве пољопривредом. Идући у корак са временом, било да се баве земљорадњом или сточарством, уводе савремене методе рада што резултира бољим успехом.
Такав је и Стефан Јовановић из Трипкове, који се бави овчарством.
„Позивам и друге младе да се врате на село и баве пољопривредом”, истиче задовољно Јовановић.
