Прочитај ми чланак

РАСКОЛ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ – зашто је важан

0

У Кијеву је одржана служба захвалница поводом признања аутокефалности Руска православна црква је раскинула везе са црквеним великодостојницима у Истанбулу, седишту Цариградске (Васељенске) патријаршије, која се сматра неформалним центром хришћанског православља.

Руска православна црква, чије је седиште у Москви, има најмаље 150 милиона верника – што је више од половине укупног броја православаца на свету.

Спор је настао због недавне одлуке Васељенске патријаршије да призна аутокефалност Украјинске православне цркве.

Неком ово може да изгледа као теолошка заврзлама, али у питању је много више од тога.

Руска црква прекида односе с Цариградском патријаршијом

Црква спречила легализацију канабиса у Грузији

Последица сукоба Русије и Украјине

Тежње Украјинске православне цркве за независношћу појачале су се након што је Русија 2014. анектирала Крим и подржала сепаратисте који држе велики део територије на истоку земље.

Украјинска војска стоји насупрот побуњеника на истоку и руских власти на Криму. Анексија Крима је међународно непризната, а Русији су због ње уведене санкције ЕУ и САД.

Руска православна црква оптужује украјинске националисте за бројне нападе на своје верске објекте.

Слабљење утицаја Москве на украјинске вернике је интегрални део украјинске државности откад је ова бивша совјетска република 1991. стекла независност.

Сада је лично

Украјински председник Петро Порошенко каже да је аутокефалност цркве „питање националне безбедности“. Он је рекао да одлука Васељенске патријаршије од 11. октобра представља „велику победу украјинских верника над московским демонима, победу добра над злом, светла над тамом“.

Многи Украјинци сматрају да је московски огранак Украјинске православне цркве продужена рука Кремља. Московска партијаршија одговара да је украјинска црква под њеном јурисдикцијом још од 1686. и да је Руска православна црква основана у Кијеву.

Председник Владимир Путин издашно подржава Руску православну цркву, а многи свештеници су усвојили националистичку идеологију. Они понекад благосиљају руске војне авионе и ракете.

Путин је близак патријарху Кирилу, првом човеку Руске православне цркве, а повремено обилази Свету Гору и остала православна света места.

Путин сем тога редовно присуствује свечаностима поводом Ускрса, Богојављања и Божића.

Могући су сукоби око власништва

Постоји бојазан да због разбукталог сукоба између црквених великодостојника верницима бити ускраћен приступ у неке цркве.

Порошенко оптужује Кремљ да покушава да изазове верски рат и да руски агенти покушавају да отму црквено власништво.

Московска патријаршија је позвала вернике да бојкотују церемоније на којима службу држе свештеници лојални Константинопољу и отказала учешће у заједничким обредима.

Председник Порошенко (десно) са митрополитом Филаретом којиј је на челу Кијевске патријаршије
Путинов портпарол Димитри Песков је рекао да ће Кремљ бранити „интересе Руса и народа који говори руски у интересу православља“, али искључиво „политичким и дипломатским средствима“.

Русија је и уочи војне интервенције у Украјини тврдила да мора да заштити руску мањину.

Ту има потенцијала за озбиљан сукоб, између осталог и зато што су украјински православци подељени између три цркве: Украјинске православне цркве – Мосовске патријаршије, Православне цркве Кијевске Патријаршије и мале Украјинске аутокефалне православне цркве (УАПЦ).

Потез Васељенске патријаршије је „озбиљан ударац Русији“, рекао је заљ ББЦ Марат Штерин, стручњак за верска питања са Кингс Колеџа у Лондону.

„За Русију је култура важан део спољне политике – она даје осећај идентитета и припадништва широј православној заједници“.

Милиони су погођени

Број верника Руске православне цркве се процењује на 150 милиона, што је чини водећом у православном свету, који броји најмање 260 милиона.

Цариградски патријарх се, међутим, традиционално сматра „првим међу једнакима“. Он сада подржава нову Уједињену православну цркву са седиштем у Кијеву.

Московска патријаршија контролише око 12 000 парохија у Украјини, Кијевска око 5 000, а УАПЦ близу 1000.

Штерин, који држи катедру о трендовима у републикама бившег Совјетског савеза, каже да ће неке парохије вероватно прећи у надлежност кијевске цркве, „у складу са својим политичким убеђењима“.

Верски сукоб може да се прелије и на Балкан

Раскол између Цариграда и Москве је озбиљан проблем за многе православне цркве у источној Европи. Њихови лидери ће морати да се определе.

Српска православна црква је блиска Москви, Грчка нешто мање, али многи грчки свештеници су наклољени Србији и Русији.

Цариград је укинуо одлуку из 1686. којом се Украјинска православна црква ставља под јурисдикцију Москве.

То значи да би Кијевска патријаршија могла да преузме не само украјинске парохије, него и белоруске и литванске, које је такође контролисала пре ширења Руске царевине.

                      ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!