ПОСЛЕДИЦЕ РАСКОЛА ВИДЉИВЕ НА АТОСУ: Подељена и Света Гора

10:59 17.10.2018.

Верници Српске православне цркве могу у свим манастирима да учествују у обредима и примају свете тајне

РАСКОЛ у православљу, нажалост, највише ће се осетити у јединственој православној монашкој држави – Светој Гори. Како је Атос по канонској јурисдикцији Васељенске патријаршије, свештеници и верници Руске православне цркве добили су забрану учествовања у обредима и примања светих тајни у светогорским манастирима.

Седиште православне духовности у Европи нашло се у изузетно деликатној ситуацији после одлуке Светог синода Руске цркве да прекине све односе с Васељенском патријаршијом, због њене подршке аутокефалности Украјинске цркве.

Ситуација је утолико сложенија, пошто се на Светој Гори налазе, између осталих, и руске светиње. Они ће убудуће прокламовати независтан статус, будући да су принуђене да порекину свако општење са својим формалним седиштем у Цариграду.

– Верници Руске православне цркве неће моћи да се моле и да се причесте у црквама и манастирима на полуострву Атос у Грчкој због раскола Руске цркве и Васељенске патријаршије – поручио је портпарол руског патријарха Александар Волков.

На Атосу се налази и један од најпоштованијих руских манастира – Свети Пантелејмон. Ова светиња значајна је и за српски народ, будући да је у њему Свети Сава напустио световни живот и примио монашки постриг.

У Српској патријаршији указују на то да ће се права слика новог стања на Светој Гори тек видети, али и напомињу да би однос наших верника према светињама Атоса засада требало да буде непромењен.

– Српска православна црква није прекинула општење ни са једном патријаршијом нити помесном црквом. То значи да наши верници могу слободно да учествују у обредима на Атосу и примају свете тајне тамошњих свештенослужитеља без обзира на припадност матичној цркви – наводе у СПЦ.

НЕЗАВИСАН И ЕСФИГМЕН

Прекид односа појединих храмова са административним седиштем у Никеји на Светој Гори није посебна новост. Најдаље је у свом протесту отишло братство манастира Есфигмен, које је због неслагања са политиком екуменизма са црквеним властима у Цариграду и Никеји прогласило својеврсну независност. Есфигменско монаштво сматра се најдоследнијим у исповедању вере, због чега се често носи епитет зилотског.