Прочитај ми чланак

РЕЖИМСКИ МЕДИЈИ „СПИНУЈУ“ ДА ПОДРЖАВА ВУЧИЋА Пажљиво прочитајте речи Патријарха

0

Како је и став државног врха да Србија треба да изађе из стања замрзнутог конфликта, али и да се извуче максимум из постојеће ситуације, поставља се питање да ли је најновија патријархова изјава својеврсна подршка идеји разграничења?

Од 10. маја до 15. октобра много тога се десило. Од заседања Светог архијеријског сабора СПЦ до јучерашње посете патријарха Иринеја Црној Гори. Од тврдог става Српске цркве да нема поделе Косова до најновије изјаве њеног поглавара, која ако се пажљиво прочита, јако одудара од изнетог става. С тим у вези поставља се питање, да ли СПЦ променила став о разграничењу?

BGD, 09.07.2018.
foto:N.Skenderija

У креирању јавног мњења, али и ставова политичара, мишљење Српске православне цркве, односно њеног врха одувек је имало значајну улогу. Понекад и пресудну.

С пролећа ове године, током мајског заседања Светог архијеријског сабора СПЦ, највише црквено тело је изашло са ставом да је против поделе Косова и Метохије.

– Поделом би народ великог дела КиМ аутоматски био остављен на милост и немилост режиму тзв. државе Косово и погрому сличном оном из марта 2004. или би, под притиском и тихим терором био присиљен на егзодус – наводи се у тексту, који су владике назвале „очинским апелом“.

Премда нико експлицитно од представника највиших државних органа, пре свега председник Републике Александар Вучић није поменуо поделу као могуће решење, већ разграничење. И то тек неколико месеци касније.

– Залажем се за разграничење са Албанцима – изјавио је председник Србије 9. августа.

– Да имамо територију за коју се не зна ко је како третира и шта коме припада – то је увек извор потенцијалних сукоба и проблема – објаснио је Вучић у изјави новинарима у Шиду.

Међутим, занимљиво је да је шеф државе ту изјаву дао неколико дана после сусрета са патријархом Иринејом.

– Говорили смо о неопходности предузимања свих мера за опстанак српског народа, то је била главна тема. Рекао сам патријарху, отворено, све што мислим, и о Косову и Метохији и другим питањима, и ја сам од њега чуо све што он мисли и што мисли СПЦ – рекао је председник Александар Вучић новинарима 4. августа испред Патријаршије у Београду.

После тога су се ређали догађаји као на траци. Од неуспеле рунде бриселског дијалога, преко посете Вучића северу Косова и инцидената, који су изазвали Албанци до провокације Хашима Тачија и посете том истом северу Косова са дугим цевима.

Готово свакодневно сазнајемо за учестале нападе на Србе и њихову имовину. Све ово је праћено и противљењем дела монаштва и свештенства СПЦ причи о разграничењу, али и сталним сукобима у Приштини између челника привремених органа.

У међувремену, патријарх Иринеј је ушао у сукоб са државним врхом Црне Горе, толико да је положај Срба у Црној Гори лошији него у време НДХ и Османлија, да би током јучерашње посете, уследило својеврсно спуштање тензија.

– Ми смо један народ, иако смо подељени, то не значни да смо раздељени, него треба једни друге да помажемо и да будемо народ какав Господ и наша историја очекују и желе – рекао је Иринеј.

Патријарх Иринеј у Црној Гори – Фото: Православна Митрополија Црногорско-Приморска
Ово његова изјава, поклопила се за овдашње прилике још значајнијом изјавом. Наиме, патријарх је у интервјуу за Новости рекао нешто што се може протумачити као промена става СПЦ у вези са Косовом.

– Ми нисмо ни за какав конфликт, дакле ни за такозвани замрзнути конфликт, али нисмо ни за признавање свршеног чина постигнутог неправдом, агресијом, насиљем, злочинима – рекао је поглавар Српске цркве.

Како је и став државног врха да Србија треба да изађе из стања замрзнутог конфликта, али и да се извуче максимум из постојеће ситуације, поставља се питање да ли је најновија патријархова изјава својеврсна подршка идеји разграничења?

– Могуће да је патријарх почео да схвата да људи који су на Косову много боље виде ситуацију. Лако је залагати се за неке ставове из улице Краља Петра у Београду, треба видети како је оним људима који доле живе. У том смислу, треба да будемо свесни да је велики број Срба, свештенства и монаштва напустио Косово и да и даље одлазе и да се не враћају и да та политика „Косово је Србија“ више не пије воду – рекао је за Телеграф.рс Драшко Ђеновић, верски аналитичар, коментаришући последњу изјаву Иринеја.

Он подсећа на чињеницу да је протекло готово 20 година од ратних сукоба на Косову.

– После 2о година стања у коме се готово ништа не решава, вероватно је и патријарх схватио да се нешто мора променити. Вероватно је схватио и ограничења и да ми тамо више не можемо да постављамо услове, колико год ми желели да се неке позиције Србије и СПЦ тамо вреднују – напоменуо је Ђеновић.

Он сматра да је вероватно дошло до ситуације да је патријарх морао да омекша реторику, као што је то урадио и у Црној Гори.

– Када је увидео да су Црногорци малтене били спремни да му забране улаз у ту земљу, можда је помислио да му се то може десити и на Косову – изјавио је Ђеновић.

До сада је став СПЦ био тврд, јер се негде у том смислу заговарао замрзнути конфликт, међутим, сада се види да таква ситуација није одржива, казао је за наш портал религиолог Мирослав Кевежди.

– Он на дуги рок не може опстати, тај замрзнути конфликт ће се ломити преко леђа народа и то није нешто што грађани могу дуго да издрже и дугорочно гледано би кварило и сам имиџ СПЦ – казао је Кевежди.

Он подсећа да су због распада СФРЈ многе епархије СПЦ у другим државама.

– Административно се то може решавати, када је у питању организациони принцип СПЦ. Питање је заправо реална заштита људи, имовине и верских објеката. То је оно за шта је Српска црква заинтересована. Ти аранжамни су могући и зато је потребно те људе укључити у те преговоре да се добије једна врста максимума на коју свакако постоји право – рекао је за Телеграф.рс Кевежди.

У том смислу, треба подсетити и да је српска делегација у Бриселу покренула питање заштите српске културне и духовне баштине на КиМ.

Признат положај Српске православне цркве на Космету и заштита за објекте који представљају специјалне зоне српске културне и верске баштине, нашао се међу кључним захтевима Београда током дијалога о свеобухватном решењу за нормализацију односа са Приштином.

Наглашен је и посебан захтев да се СПЦ омогући да има пуно право располагања свом својом покретном и непокретном имовином.

                   ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!