Прочитај ми чланакНеобично, али чини се да смо у време најжешћег НАТО бомбардовања и налета, ми, Срби, још увек били ментално здрава, јака и поносна нација. Нисам сигурна да би отварање Лидла, дочек осведочених крвника и непријатеља Србије и ко зна које поскупљење горива по реду у само једној години тако протекло, како се то догађа данас.
Моја намера је да се у овом тексту пре свега захвалим мојим драгим женама, Данијели Перишић, координаторки Савета жена Двери и Драгани Милићевић, окружном координатору Двери у Срему, што су ми омогућиле да на достојанствен начин дам свој допринос анти НАТО протесту у Младеновцу.
Нарочито желим да се захвалим Немцу Хају Калкеу, српском зету. Веровали или не, он је са својим пријатељем организовао протест у Београду, испред хотела Хајат у којем је био смештен Јенс Столтенберг и ко зна који још званичници НАТО, које тренутни председник Србије назива својим пријатељима ( у шта не сумњам) и пријатељима Србије (што одбијам с гнушањем, гађењем и протестом).
Хајо Калке је ЈЕДИНИ човек у Србији, који је потписао својим именом најаву протеста против НАТО војних вежби у Младеновцу 08-11.10.2018. У Београду, првог дана протеста му се придружио пријатељ Кристијан Каш, некадашњи припадник КФОР-а. После дуготрајног легитимисања и испитивања од стране српске полиције, удаљени су са улаза хотела Хајат и дозвољено им је да показују неслагање са присуством НАТО снага у Србиј, али на другој страни улице.
ПОГЛЕДАЈТЕ ИНТЕРВЈУ СА ЖЕНОМ ЗБОГ КОЈЕ СЕ У ХРВАТСКОЈ ПОЛИЦИЈА "ДИГЛА НА НОГЕ"! https://t.co/UHtyZWX83D
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 16, 2018
Имала сам ту част и задовољство да им се у Младеновцу придружим последњег дана протеста, да са тридесетак окуппљених Младеновчана, без било каквих страначких обележја, искажем свој став да НАТО није добродошао у Србији, све док не надокнади штету нанету бомбардовањем 1999. разуме се, ону материјалну, која је једино надокнадива. О нематеријалној штети можемо сачинити прецизне белешке и чувати их од заборава.
Већина грађана је равнодушно или чак помало уплашено пролазила журно и погнуте главе мимо нас. Присутни ме обавестише да су градски већници (Вељко Лукић и Богдан Вуксановић ) примећени док су у ситним ноћним сатима, сакривени под капуљачама као каква инквизиција, уништавали плакате НЕ У НАТО. И сада се питам шта може бити порив људском бићу, које живи на територији Србије да чини такве нељудскости …
Са друге стране, Хајо Калке и његови пријатељи, су се из дана у дан окупљали да одлучно искажу свој бунт против поданичке и издајничке режимске политике према НАТО, не обазирући се на то што их озбиљни, ужурбани суграђани посматрају као „психиће“. Било је заиста на понос и част разговарати са њима, а посебан тренутак је био и читање духовите поруке једног од њих: Дејан Јанић: У Младеновцу се играмо ринге ринге раја и циркуса.
Мислим да је за било какав, ма колико мали и наизглед безначајан напредак српског друштва, неопходно да се свако од нас озбиљно суочи са самим собом. Са својим непосредним окружењем, са породицом, рођацима и пријатељима. Да се оно здраво ткиво издвоји, повеже и стави у финкцију добробити – државне, друштвене и напослетку свакако и личне. Без прецизне дијагнозе нећемо моћи да одредимо прави лек.
Све друго је само лутање, пуки привид да се боримо, да се не дамо, да чинимо отпор бесмислу, злонамерности, глупости, деструкцији, незнању, простаклуку, .
Мој предлог је да кренемо од реченице из једног од два писма, која сам имала част примити од вољеног академика Дејана Медаковића: „Ми Срби смо изгубили све, па чак и право на песимизам. Борба непрестана нам је дакле, једина алтернатива, једини пут, једина светлост на крају тунела. Можда ће вам звучати отрцано ово што следи, али искрено верујем да треба да престанемо да препуштамо лепе, патриотске и сасвим пристојне речи, дела и симболе Вучићевим, Чечељевим и Вуковим патриЈотама и да спачавамо национално наслеђе… Србија је вечна док су јој деца верна! НАТО марш из Србије!
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
