Прочитај ми чланакОд када је у августу председник Србије Александар Вучић поменуо разграничење као могуће решење за питање Косова, о том предлогу све чешће се говори и у међународним круговима.Ја се залажем, и то је моја политика, за разграничење са Албанцима. То да имамо територију за коју се не зна ко је како третира и шта коме припада, то је увек извор потенцијалних сукоба, рекао је Вучић.
О детаљима није желео да прича да не би отворио карте и тиме угрозио преговарачку позицију Србије.
У исто време председник Косова Хашим Тачи поменуо је корекцију граница, док Рамуш Харадинај одбија сваки предлог осим актуелног стања.
ЗАОКРЕТ ИЗ ВАШИНГТОНА
У међувремену, дошло је до заокрета и када је реч о међународној заједници. Сједињене Америчке Државе, нескривени савезник Приштине, након доласка Трампове администрације мењају став – Косово за њих више није завршена прича, већ тема коју треба вратити на преговарачки сто. Сличне вести стижу и из Брисела. Прво је Јоханес Хан изјавио да ЕУ треба да прихвати свако решење о којем се договоре две стране, а затим је известилац за Србију у Европском парламенту Дејвид Мекалистер покушао да открави канцеларку Ангелу Меркел да подржи предлог Србије. Није му успело, али је Спољнополитички одбор Европског парламента неколико дана касније великом већином гласова усвојио Нацрт извештаја о Србији с унетим амандманом који се односи на разговоре о могућој корекцији граница као делу решења у оквиру дијалога Београда и Приштине.
ДИЈАЛОГ У ЋОРСОКАКУ
Са саговорницима “Блица” покушали смо да дођемо до одговора да ли је разграничење добра идеја, да ли је реална опција, да ли је могуће у скоријем периоду и ако јесте, како га најбезболније извести.
Сузана Грубјешић, генерална секретарка Европског покрета у Србији, каже да је Бриселски дијалог запао у ћорсокак, а пет и по година од његовог потписивања најважнији део – Заједница српских општина – није спроведен.
– Зато је логично и рационално трагање и за неким другим потенцијалним решењима око којих би се сагласили Београд, Приштина и међународна заједница. У том смислу ни разграничење или корекција граница више нису и не треба да буду табу тема – наводи Грубјешићева за “Блиц”.
РЕШЕЊЕ ЈОШ ДАЛЕКО
Др Невен Цветићанин с Института друштвених наука каже да је питање решења косовског чвора још далеко. Он наводи да није извесно када ће бити настављени преговори, као и да унутрашње политичке прилике у најмоћнијим земљама на свету, попут Немачке и Сједињених Држава, неће поспешити да се постигне решење прихватљиво за све учеснике у овом процесу.
– У САД имате изборе за Конгрес у новембру, у Немачкој изборе за руководство странке ЦДУ на чијем је челу Ангела Меркел и после којих би њено лидерство и опстанак у политичком животу могли да буду доведени у питање. После тога следе и избори у Баварској – наводи Цветићанин за “Блиц”.
Све наведено канцеларку Меркел и америчког председника Трампа удаљава од ангажмана у овом региону. Када се томе дода да је Русија прошла кроз изборе и осетљиве унутрашње процесе и да је ситуација тамо сада стабилна, све то не доприноси решењу.
– Све ово слаби позицију Приштине и видећемо како ће власт тамо реаговати на ову нову реалност на терену – да ли излажењем у сусрет идеји разграничења или на неки други начин – истиче он и наглашава да и даље не постоји основ да би се тврдило да смо ближи решењу.
Цветићанин каже да због свега заузима опрезан и реалистичан став.
– Не очекујем ускоро неке помаке. И ова резолуција Европског парламента је протоколарна, нису јој превелики реални домети. Она је амбивалентна, може се тумачити и овако и онако. Она је охрабрење за наставак дијалога. Питање чвора ће се изместити са мултилатералног на билатерални ниво, односно са Брисела на ниво билатералних односа највећих сила. Вашингтона, Москве и Берлина – каже Цветићанин.
МИНА ЗА БРИСЕЛ
Александар Попов из Центра за регионализам сматра да разграничење у овом тренутку није реално и да се не може извести на безболан начин.
– Сједињене Државе су намерно пласирале ту идеју да би поделиле Европу, и то се и догодило. Прво је Хан изјавио да Европа треба да подржи договор две стране, а затим и Мекалистер. Тиме се минира бриселски процес – наводи Попов.
Он каже да би прихватање разграничења значило окончање Бриселског споразума.
– Разграничење би могло на три начина да се изведе. По административним линијама какве су сада. Онако како Вучић прижељкује – да север Косова припадне Србији или како Тачи заговара – север Косова за југ Србије. Свако од решења довело би до нових проблема – истиче Попов.
СЛЕДЕ НАМ ДРАСТИЧНЕ ПРОМЕНЕ ЗАКОНА: Да ли ће Србија добити истополне заједнице, сурогат-материнство, забрану физичког кажњавања деце… https://t.co/LepjvmaJ9V
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 15, 2018
Он каже и да подела по етничком принципу даје алиби Додику да се то уради и могло би да дође до домино-ефекта у региону, а то би могло и да нас врати у деведесете.
Предраг Марковић: Разграничење и његове замке
Разграничења народа су често као развод супружника који се мрзе. У нашој историји је најдуже трајало разграничење са Италијом. Само после Другог светског рата преговори и свађе око границе су трајали тридесетак година. Са Бугарима смо четири пута ратовали и мирили се око крајева који данас нису ни српски ни бугарски. Што се Албанаца тиче, Срби су више од века смањивали своје захтеве. Њихова првобитна жеља је била излазак на море и запоседање северне Албаније. На једвите јаде су пристали на границу по висовима Проклетија. Изгледа да се спрема нова граница.
Идеју о разграничењу Срба и Албанаца први је заступао Добрица Ћосић, онда велики део САНУ, неки историчари и демографи, а затим Ивица Дачић.
Треба избећи неколико замки у преговорима о разграничењу. Никако не треба замишљати српске и албанске територије као површине обојене истом бојом, без мрља и тачака на оној другој страни. Шта то значи? Могуће припајање севера централној Србији никако не би смело да значи прекидање институционалних веза српске државе са енклавама и српским светим местима на југу. Енклаве и светиње треба и мора да остану као српски архипелаг у албанском мору. Сличан положај треба да имају Албанци у Прешеву. Дакле, Прешево никако не смемо поредити са Митровицом и Лепосавићем, већ са Грачаницом, Брезовицом, Ранилугом… Север Косова је чак и у доба нациста био део централне Србије, и то дубоко на југ од Ибра. Да ли је могуће да ће данашња међународна заједница бити гора према Србима од Хитлера? Осим на то, западне политичаре треба подсећати и на глупост њихове приче о разграничењу као тобожњем преседану за отварање других осетљивих граничних проблема. Када су пржили и тровали Србију 1999. године, тврдили су како је то јединствени случај, а не преседан за разбијање других држава. Зашто би рушење Србије било јединствени и непоновљиви догађај, а макар симболички уступци Србима неоправдани преседан?
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
