Прочитај ми чланак

НОВО АЛБАНСКО „ОТКРИЋЕ“: „Марко Миљанов је Марк Миљани – Албанац“!?

0

Да су маштарије о великој Албанији и те како стварне, потврђује писање популарних албанских портала који су објавили "историјски" осврт о "трагичним последицама отуђења Албанаца у Црној Гори", пише Спутњик.

„Због жеђи за чином издали крв дедова“

Текст који је објављен на албанским порталима „Малесија“ и „ФМИмагес“, бави се животима тројице знаменитих „Албанаца“ с краја 19. и почетка 20. века који су, како се наводи, живели у време када се „одлучивало о судбини албанских територија у Црној Гори“.

У питању су ни мање ни више него чувени кучки војвода Марко Миљанов Поповиц́ (у албанској верзији – Марк Миљани), затим војвода и ондашњи министар одбране Црне Горе Илија Пламенац, као и знаменити васојевиц́ки бригадир Авро Цемовиц́ (или по албански – Авро Цеми).

У жељи да напрасно присвоје неке од најзнаменитијих Црногораца, аутори текста наводе да албанска историја препознаје много таквих случајева, када су „због жеђи за чином и државним положајем, њихова деца напустила своју нацију и језик и издали крв својих очева и дедова“, након чега су прелазили на страну албанских непријатеља који су их користили за инвазивне сврхе.

Као најбоље примере асимилације и инструментализације појединаца албанског порекла аутор објашњава да је не случајно одабрао управо поменути славни тројац из црногорске историје, јер је „сваки од њих повезан са одређеном албанском територијом у Црној Гори“ и то: Марко Миљанов (Марк Миљани) са Малесијом (Кучима), Илија Пламенац са Твиловом (Црмница) и Авро Цемовиц́ (Авро Цеми) са подручјем Плава и Гусиња.

„Војвода албанског порекла из покрајине Кучи“

Наравно, поред чињенице да се ради о толико фантастичним тезама са којима се напросто озбиљно не полемише, неколико детаља ипак завређују осврт, пише Спутњик. Да је у питању елементарно незнање албанских аутора свакако на првом месту упуц́ује беспризоран покушај присвајања једног од најчувенијих Црногораца којег историја памти – Марка Миљанова Поповиц́а.

За њега се, на пример, каже да је био војвода Књажевине Црне Горе албанског порекла из покрајине Кучи, да је предводио своје племе у ратовима против Отоманског царства, али и да је такође био вођа црногорских снага против Албанаца, како би се Малесија припојила Црној Гори, због чега је касније зажалио, „али је било касно, јер је штета вец́ била учињена његовом (албанском) народу“.

Из ових навода се лако може закључити да аутори о Марку Миљанову не познају чак ни елементарне лако проверљиве чињенице, попут оне како се дотични заиста презивао, односно, да је кучки војвода рођен у Медуну као Марко Поповиц́ од оца Миљана и мајке Борике, због чега ц́е у народу и остати чувен као – војвода Марко Миљанов.

Притом, да ли у незнању или лошој намери, „историчари“ су пренебрегли и чињеницу да су управо благодарец́и Марку Миљанову настали неки од најлепших описа из живота и обичаја часног албанског народа. Тако је о Албанцима Марко у свом делу о „Животу и обичајима Арбанаса“ писао најлепше, говорец́и да: „Нико није више од Арбанаса с малијем добрим задовољан и малијем злим огорчен“!

„Бар и Улцињ углавном насељавали Албанци“

Ништа боље нису прошла ни преостала два знаменита Црногорца – војвода Илија Пламенац и бригадир Авро Цемовиц́.

Пламенцу као Црногорцу из Црмнице, наводно „албанског порекла“, дотични аутори највише замерају што је био један од водец́их команданата који је предводио црногорске снаге у окупацији Бара 1877. и Улциња 1878. године – два града која су тобоже „углавном насељавали Албанци“.

С друге стране, за васојевиц́ког бригадира Авра Цемовиц́а тврди се да је такође тобоже „рођен са албанском припадношц́у“, након чега је асимилован у Бошњаке, да би потом „служио српско-црногорској политици, правец́и варварске злочине и геноцид над Албанцима и Бошњацима“ у околини Плава и Гусиња.

Све у свему, неуверљива прича о крађи и бескрупулозном проглашавању неких од највец́их личности из историје Црне Горе за тобожње Албанце не мора нужно бити наивна. Ако за тренутак занемаре све неистине и произвољности на којима почива поменута фатаморгана, остаје чињеница да се у конкретном случају пре свега ради о репрезентима одређених територија у Црној Гори, и то оних које се не случајно протежу дуж читаве црногорско-албанске границе: од Бара до Улциња, преко Црмнице и Куча (Малесије), закључно са Плавом и Гусињом…

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!