Прочитај ми чланакУпознајте време када је српски динар био валута у Италији.
Традиција употребе новца на просторима данашње Србије веома је дуга и сеже у далеку прошлост. Српски динар има дугу историју, а можемо је пратити од почетка 13. века.
Када је у средњем веку дошло до формирања независних држава у Европи, сваки владар је своју политичку независност истицао ковањем сопственог новца. Исти случај је био и са средњовековном српском државом, која је почела да јача од владавине Стефана Немање током друге половине 12. века.
“Динар” се међу Србима први пут помиње у изворима с краја 1214. године, у време Стефана Првовенчаног. Новац су, све до пада Деспотовине, 1459. године под турску власт, наставили да кују готово сви српски владари, и то широм територије српске средњовековне државе, у ковницама које су се налазиле у близини бројних рудника сребра као што су Брсково, Рудник, Ново Брдо, Сребрница, Трепча и други.
Битно је напоменути да у средњовековној Србији није постојала централа државна ковница. Српски средњовековни новац је кован у више места, обично у близини бројних рудника сребра или у градовима.
Прво самостално ковање новца у средњовековној српској држави започео је краљ Стефан Радослав по узору на византијски новац.
Један од најбитнијих рудника сребра у том периоду свакако је био Брсково (код данашњег Мојковца, у Црној Гори) при ком се налазила и ковница новца, а по својој вредности остао је чувен брсковски динар.
Брсковски динар је назив за средњовековни сребрни српски динар, рађен у ковачници (тврђави) рудника Брсково. Како су емисије новца називане према његовом пореклу, тако се већ 1277. године, за време краља Драгутина, назив „брсковски динар“ нашао у Дубровачком царинском статуту. Понекад се новац по пореклу помињао у ширем смислу области или државе, као „динари краља Рашке“ или “рашки динари” како је навођено у Венецији.
Прве емисије брсковског новца биле су по квалитету равне венецијанском грошу. Има података да су биле и вредније тј. имале мало већу тежину од венецијанског. Све док је српски новац имао те карактеристике, Венеција га је радо примала.
ПРОНАЂЕН ГРОБ једне од најмистериознијих историјских личности? | СРБИН.ИНФО https://t.co/32sdUuDk3x
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 6, 2018
Међутим, кад је дошло до пада његове вредности, додуше минималног, и на тежини и на квалитету, Венеција је зауставила његов пријем. Управо због тога, чувени италијански књижевник Данте Алигијери сместио је српског средњовековног краља Милутина у свој чувени еп „Божанствена комедија“ ни мање ни више него у – пакао, а владар је оптужен за фалсификовање.
Бројност, разноврсност и лепота средњовековне српске валуте, достигла је свој врхунац за време највећег српског владара, краља (1331–1346), а потом цара Душана (1346–1355), када се превазилазе суседне земље тога времена.
Српска средњовековна држава се угасила у 15 веку, доласком Османског царства, а са њом се и угасила производња новца.
Све до половине 19. века у употреби је био велики број различитих монета страних држава. У периоду турске превласти, на територији данашње Србије радило је неколико ковница турског новца, Ново Брдо, Кучајна и Београд. Назив последње врсте турског сребрног новца – пара – присутан је и данас као назив стотог дела српског динара.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
