Прочитај ми чланакИкона је нађена у Овчарско-кабларској клисури, а чува се у Народном музеју и заведена је под редним бројем један.
Интересантна прича о икони почиње када је случајно пронађена око 1930, и то не у цркви или манастиру, већ као мост преко потока.
– Могуће је да икона није била постављена на таквом месту из незнања, већ да је служила као апотропејски знак (знак одвраћања од зла. прим.аут.) и да је била положена лицем надоле. Познато је да су на црквеним здањима, обично на улазу, око прозора или на сводовима, уписивани посебни знаци, крст, магична слова и молитве исписане тајним језиком. Дакле, такво расуђивање могло би се применити и на нешто што је ван манастира, али води ка манастиру. На пример, крст који је наручио старац Нестор у Дечанима у 16. веку има на полеђини симболична слова која представљају молитве и молбе да се заштите житељи манастира. Он се данас чува у храму, али ми не знамо где је крст био постављен – каже мр Бранка Иванић, кустос Збирке послевизантијске уметности Народног музеја у Београду.
Крст из 1551. године
Пример бољег и мање неуобичајеног места проналаска музејског предмета је Крст израђен 1551, а из натписа се сазнаје да је наручилац био митрополит Никанор, који је, између осталог, и оснивач прве штампарије у Грачаници. Крст је пронађен на целиваоници манастира Рајиновац у Бегаљици, код Београда.
Она објашњава да се оштећена икона стилски ослања на фреско-ликове Николе и Саве у црквама 18. века.
Музеј чува 400.000 предмета
У Народном музеју у Београду налази се више од 400.000 археолошких, историјских, нумизматичких предмета, дела примењене уметности и уметничких остварења, фонд старе и ретке књиге, као и изузетан архив документарне грађе.
– Они су представљени у целој фигури, а занимљиво је да је Св. Никола приказан испред Св. Саве тако да му потпуно уклања десну половину тела и десну руку, што није уобичајено у православној иконографији – додаје Иванић.
Како је и зашто икона пронађена у близини манастира Св. Тројице заведена у инвентар прва није познато.
– Инвентар који се сада користи води се од 1948, а евиденција се у Народном музеју води још од 1844. и ми чувамо те старе инвентаре.
Када се ради нови инвентар, по правилу се идентификовани материјал заводи, редослед није хронолошки нити је по важности, води се рачуна да предмети од исте врсте материјала буду у континуитету, и углавном се прво преписује оно што је у старом инвентару.
Икона је стигла у музеј око 1930. али у рубрици где се наводи да је преузето из старог инвентара нема података, и можда је она само била прва при руци – објашњава саговорница.
Извор: Блиц
