Прочитај ми чланак

ЗВАНИЧНО ИСТРАЖИВАЊЕ Само 4 одсто Срба би се одрекло Косова и Метохије због ЕУ

0

Ово истраживање агенција Фактор плус урадила је, иначе, за потребе Новинске агенције Тањуг, а поводом ширег пројекта, "Срби и Албанци - којим путем даље", који Тањуг реализује у сарадњи са албанском новинском агенцијом АТА и уз подршку Амбасаде Краљевине Норвешке

Две трећине Срба има негативан став према Албанцима, као и две трећине Албанаца према Србима, иако само петина Срба лично познаје неког Албанца и свега шест одсто Албанаца има познаника међу Србима, показало је најновије истраживање агенције Фактор плус.

Ово истраживање агенција Фактор плус урадила је, иначе, за потребе Новинске агенције Тањуг, а поводом ширег пројекта, „Срби и Албанци – којим путем даље“, који Тањуг реализује у сарадњи са албанском новинском агенцијом АТА и уз подршку Амбасаде Краљевине Норвешке.

Резлтати испитивања јавног мњења показали су да већина Срба и Албанаца не познаје лично припаднике другог народа, али на питање какав став имају једни према другима, 64 одсто Срба се изјаснило да има негативан став према Албанцима, док се 59 одсто Албанаца изјаснило да има негативан став према Србима.

Одговори на питање о којем народу у окружењу имају најнегативније мишљење били су нешто другачији.

Тако је чак две трећине Албанаца рекло да најнегативније мишљење има према Србима, у односу на све народе у окружењу, док о Албанцима најнегативније мишљење има трећина испитаних грађана Србије.

Најнегативније мишљење, када је реч о народима у окружењу, Албанци убедљиво имају према Србима, чак 68 одсто, док Срби то осећање имају пре свега према Хрватима, 45 одсто.

Док на листи српских испитаника Албанци заузимају друго место са 33 процента негативних мишљења, Албанци после Срба најнегативније мишљење имају према Црногорцима – 13 одсто.

Када је реч о позитивним мишљењима, грађани Србије највише воле Грке 43 одсто, а Албанци Италијане – са само једним процентом више.

Код грађана Србије следе Црногорци и Македонци, за које се определило 20, односно 18 одсто, а код Албанаца Грци са 22 процента, па онда Црногорци са 16 одсто позитивних одговора.

Када се упореде ставови Срба и Албанаца уочава се такође незаинтересованост и једних и других за међусобне односе, а занимање показује тек 24 одсто грађана Србије и свега 15 одсто грађана Албаније.

Истраживање показује и да негативан став према грађанима Албаније има највише Срба од 30 до 39 година, њих 73 одсто, док су најнегативнији према Србима Албанци старости од 25 до 29 година, њих 74 одсто.

Срби и Албанци једни друге описују као агресиван народ, док истовремено наводе да два народа немају никаквих сличности.

Као агресивне, Србе је описало 57 одсто Албанаца, док је исто мишљење о Албанцима доминантно код 51 одсто Срба.

Половина Срба и Албанаца сматра да између два народа нема никаквих сличности, што мисли 50 одсто грађана Албаније и 47 одсто грађана Србије, а највећом сличношћу и једни и други сматрају географску припадност.

Тако мисли 39 одсто Срба и 41 одсто Албанаца, док најмање сличности виде у васпитању за које се изјаснило свега три одсто Срба и исто толико Албанаца.

Истраживање показује и да већина Срба и Албанаца нема ништа против да припадници другог народа посете њихову земљу на шта пристаје 73 одсто Срба и 80 одсто Албанаца.

Највећи број грађана Србије који би посетили Албанију има завршен факултет, њих 84 одсто, док је за два процента више високообразованих Албанаца који би дошли у Србију.

С друге стране, много мање Срба и Албанаца би пристало да припадници другог народа живе у њиховој земљи, те су Срби као суграђани пожељни за 29 одсто грађана Албаније, док 33 одсто Срба нема ништа против да Албанци живе у Србији.

Такође, половина Срба и Албанаца изјаснила се да не би пристала да ради са Албанцем, односно Србином.

За већину Срби и Албанаца припадници другог народа нису ни пожељне комшије, те 74 одсто Срба изричито одбија да им комшија буде Албанац, док 71 одсто Албанаца не жели Србина за суседа.

Чак 85 одсто испитаника старијих од 60 година из Србије не би пристали да буду комшије са Албанцима, а исто о Србима одговара четири одсто мање испитаника истог узраста у Албанији.

Осим што једни друге сматрају непожељним комшијама и колегама на послу, Срби и Албанци имају још негативњи став када је у питању брак.

Чак 92 одсто испитаника из Србије не би пристало на брак са Албанцем или Албанком, док је о браку са Србином или Српкињом негтивно одговорило 85 одсто албанских испитаника.

Ако би имало прилику да туристички посети Албанију то би учинило само 14 одсто Срба, док би 17 одсто Албанаца дошло у Србију као туристи.

Да посете Албанију из Србије највише одбијају испитаници који су завршили само основну школу, њих 80 одсто, а против туристичке посете Србији највише је оних који имају од 25 до 29 година (63 одсто) и оних са основном школом (63 одсто).

Нешто више од половине Срба сматра да Албанија није сигурна дестинација за летовање, њих 56 одсто, док о Србији исто мисли два процента мање Албанаца.

Такође, близу половине и Срба и Албанаца изјаснили су се да не би посетили манифестацију или догађај који организују Албанци, односно Срби.

Када је реч о међусобном односу два народа, Срби и Албанаци га објашњавају на различите начине.

Скоро половина Срба (45 одсто) сматра да је њихов однос према Албанцима последица стања на Косову и Метохији, док нешто мање Албанаца (39 осто) сматра да су за то пресудни историјски догађаји.

Истовремено, половина грађана Србије и Албаније сматра да је добар однос два народа важан за обе земље, што мисли 47 одсто Албанаца и 57 одсто Срба.

Упоређујући садашње односе Срба и Албанаца у односу на период од пре пет година, скоро половина Срба (47 одсто) сматра да ту нема великих промена, а исто мисли три петине Албанаца (57 одсто).

У нешто већем проценту и Срби и Албанци сматрају да се однос две земље у будућности неће битно мењати, у шта верује 67 одсто Албанаца и 63 одсто Срба.

Ипак, да би боља сарадња Албаније и Србије донела Албанији неопходне промене верује 41 одсто Албанаца, а њих 38 одсто мисли да би то побољшало економску ситуацију, док је за проценат мање оних који сматрају да боља сарадња не би ништа добро донела.

Конференција на којој су представљени резултати истразивања „Однос српског и албанског народа, перспектива тог односа, тацке спорења, могуцности и поља сарадње“ Фото: Тањуг/Зоран Зестиц
С друге стране, трећина Срба је у уверењу да би боља сарадња са Албанијом Србији донела стабилност, исто толико мисли да би то побољшало спољнополитичку ситуацију Србије, док 17 одсто Срба сматра да та сарадња не ништа донела.

На питање о заједничким циљевима две земље половина Срба и три петине Албанаца (58 одсто) рекло је да их Србија и Албанија немају, док је трећина Срба (34 одсто) и Албанаца (31 одсто) као заједнички циљ навело улазак у ЕУ.

Док су три четвртине Срба (72 одсто) сагласне са тврдњом да су односи Срба и Албанаца кључни за стабилност региона, исто мисли тек две петине Албанаца (44 одсто).

Међутим, Срби и Албанци имају приближно иста гледишта када је реч о томе да ли су односи два народа кључни за просперитет две земље, а са том тврдњом је сагласно 53 одсто Срба и 45 одсто Албанаца.

Директорка Центра за спољну политику Александра Јоксимовиц и повереница за заститу равноправности Бранкица Јанковиц на конференцији Фото: Тањуг/Зоран Зестиц
Грађани Србије и Албаније су готово сагласни у оцени утицаја политичара на однос два народа, те 60 одсто Срба и 56 одсто Албанаца сматра да политичари имају негативан утицај, а свега 12 одсто Срба и 13 одсто Албанаца мисли позитивно о утицају политичара.

Чак 84 одсто Срба сматра да је Косово основни камен спотицања у односима српског и албанског народа, док је нешто више од половине Албанаца (54 одсто) сагласно са том констатацијом.

Када је реч о Косову и Метохији, 83 одсто Албанаца сматра да Србија треба да призна независност Косова у замену за хитан пријем у ЕУ и економску помоћ Србији, док то мисли само четири одсто грађана Србије, а за четвртину Срба (26 одсто) најприхватљивији је став да Србија треба да чека повољнији спољополитички моменат.

Више од половине Албанаца, њих 58 одсто, верује да економско-политичка сарадња Србије и Албаније не би могла да допринесе бољим односима са Русијом, а половина Срба је сагласна са ставом Албанаца.

Бен Андони, публициста из Тиране Фото: Тањуг/Зоран Зестиц
Такође, трећина и Албанаца и Срба сматра да економско-политичка сарадња Србије и Албаније не би допринела бољим односима са САД, а нешто више од трећине Срба и Албанаца дели исто уверење по питању бољих односа са ЕУ.

Када је реч о Русији и њеном уплитању у однос Србије и Албаније, ту се уочава разлика у ставовима Срба и Албанаца.

Док 42 одсто Срба сматра да би Русија побољшала односе Србије и Албаније, 65 одсто Албанаца не мисли тако.

Разлике у ставовима уочавају се и када је реч о уплитању САД у однос Србије и Албаније, те две трећине Срба (66 одсто) сматра да однос две земље не би био бољи у том случају, док нешто мање Албанаца (61 одсто) мисли да би умешаност САД побољшала тај однос.

Грађани Србије и Албаније нису сагласни ни по питању умешаности ЕУ у однос

Србије и Албаније, те 60 одсто Срба сматра да однос две државе у том случају не би био бољи, док 43 одсто Албанаца мисли супротно.

Највећи број Срба (42 одсто) сматра да би однос Србије и Албаније био бољи ако би се умешала Русија, док већина Албанаца (61одсто) у том смислу највише поверења има у САД.

Истраживање Фактор плуса обављено је у августу, на узорку од 1.000 испитаника у Србији, без Косова и Метохије, и 1. 000 у Албанији.

Реч је, иначе, о првом таквом, компаративном испитивању јавног мњења у две земље на тему „Однос српског и албанског народа, перспектива тог односа, тачке спорења, могућности и поља сарадње“.

Амбасадор Краљевине Норвешке у Београду Арне Санес Бјорнстад отворио је данас конференцију на којој ће бити представљени резултати истраживања „Однос српског и албанског народа, перспектива тог односа, тачке спорења, могућности и поља сарадње“, који је агенција Фактор плус урадила за потребе Новинске агенције Тањуг.

Бјорнстад је рекао да су Срби и Албанци суседи али се, како је рекао, слабо познају па стога међу њима има и сумњи и подозрењаивости, па би било веома корисно да се повећају контакти и сарадња.

Амбасадор је навео да у ситуацији каква је сада „сви губе“ и изразио наду да ће и ова конференција и анкета допринети већем надахнућу за бољу комуникацију.

Норвешки дипломата је захвалио Н.А. Тањуг на сарадњи и напорима које улаже и, додаје, да сматра привилегијом то што и они у томе учествују и што су у прилици да подрже овај пројекат.

Резултати истраживања представљени су данас на прес конференцији у хотелу Метропол у Београду, а резултате су коментарисати политички аналитичар, публициста из Тиране, Бен Андони, и професор Факултета политичких наука у Београду и заменик председника Центра за спољну политику Драган Ðукановић.

               ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: tanjug

Објавио: telegraf

Ознаке: , , , ,