Прочитај ми чланак

НАЂА ХИГЛ ПРВИ ПУТ ОТВОРЕНО О СВЕМУ: Бити мајка ме је спасило

0

Ова предивна риђокоса девојка имала је 22 године када је на Светском првенству у Риму 2009. освојила злато. Нико на свету није био бољи од Нађе Хигл у дисциплини 200 метара прсно. Олимпијски комитет Србије прогласио ју је за спортисту године. Нажалост, у родном Панчеву једва се изборила да дође до сопствене школе пливања, а прошле године је открила да се лечи од тешке аутоимуне болести.

У октобру се отвара ваша дуго жељена школа пливања. Дуго сте се за то и борили. Како изгледа када се оствари такав сан?

– Као што сте рекли, дуго сам се борила, али сам се изборила. Спорт ме је научио да не одустајем и када нешто много желиш, то ће се и испунити уколико себе потпуно уложиш. Наравно, нисам чекала да ми решење само дође, него сам куцала на сва врата и борила се за оно што желим. Још не стижем да се освестим да коначно покрећем школу пливања од обавеза у вези са самом организацијом, али верујем да ће тај први дан за мене бити изузетно емотиван.

УЧИЋУ ДЕЦУ ДА ПРАВИЛНО ПЛИВАЈУ

Који ће бити ваш посао у школи?

– У школи пливања ћу ја бити главни тренер. Мој задатак ће бити да на децу пренесем знање и искуство. Планирано је да почнемо с радом од првог октобра ове године. Тренинзи ће се одвијати на базену у Панчеву сваког дана у поподневним терминима. Постоје индивидуални и групни програм. С обзиром на то да се тренинзи одвијају у великом базену, неопходно је да сви полазници узраста од пет до 15 година умеју да се одржавају на води без реквизита.

Да ли је то школа и за оне са великим амбицијама?

– Главни циљ ми је да децу научим да правилно пливају све четири технике пливања. Када то усавршимо, можемо прећи и на такмичарски спорт. С обзиром на то да деца највише уче преко примера, биће и показних тренинга у води. Када су индивидуални тренинзи у питању, они обухватају рад један на један. Деца ће радити с врхунском опремом коју су обезбедили пријатељи моје школе „Арена вотер инскринкт“.

МАТЕРИНСТВО КАО МОТИВ

Након спортских успеха, уследило је ваше нарушено здравствено стање, улцерозни колитис. Како вам је сада?

– И даље идем на биолошку терапију, али много се боље осећам и најбитније ми је да на дневном нивоу могу да функционишем. Верујем да ће ми боравак у води и рад с децом потпуно избрисати све симптоме ове болести.

У чему вас болест највише ограничава?

– Болест ме је ограничавала у свему. Нисам могла да изађем из куће јер сам била везана за тоалет и кревет. Сада не желим ни да се присећам тих дана, они су далеко иза мене…

Имате двоје деце. Како изгледа свакодневица с њима?

– Имам два енергична дечака с којима ниједан дан није исти. Након што их покупим из вртића, почињу наше активности. Увек гледамо да што више времена проведемо на свежем ваздуху. До осам увече не стајемо. Овог септембра су кренули у школицу спорта „Бушидо“ и види се да уживају бавећи се физичком активношћу. Показују афинитет ка спорту.

Колико је материнство утицало на то да на своју болест гледате позитивно?

– Материнство је утицало да на све у животу гледам позитивно. Када су деца здрава и весела, онда не постоји проблем који није решив. Они су моја најјача мотивација и разлог што желим да се што пре решим ове болести, да уђем у ремисију. Дали су ми подстрек да се још јаче борим за оно што желим. Ми смо њима узори и морамо својим примером да им покажемо како је све могуће и да се не служимо изговорима.

ПОДРШКА РОДИТЕЉА

На који начин васпитавате своју децу? Какве вредности желите да им пренесете?

– Своју децу учим да буду добри људи, храбри и достојанствени, искрени и правични. Учим их да сваки проблем има решење, али да морају сами да пронађу начин. Битно ми је да поштују друге, да никога не омаловажавају. Уколико су немирни, деси се да повисим тон, али најчешће све решавамо разговором. Измишљам приче које су прикладне за њихов узраст и они из тих измишљених примера највише уче.

Да ли су вам спортска етика и психологија помогле да прегурате тешке тренутке?

Који вам је тренутак био најтежи?

– Спорт ми је највише помогао да прегурам све тешке ситуације у животу. Није ми ни док сам тренирала све било потаман, па сам освојила светско злато. Тако приступам и животу. У постојећим условима настојим да извучем максимум и да то усмерим ка крајњем циљу. Ни болест ни саплитања не могу ме демотивисати и спречити да радим оно у чему сам доказала да сам најбоља. Најтежи тренутак је био да се подигнем након друге трудноће и спознаје да сам болесна, макар ми је тако у том тренутку изгледало.

И СПОРТИСТКИЊЕ СУ ЖЕНСТВЕНЕ

Када сте најсрећнији?

– Ух, тешко питање. Да сте ме ово питали пре него што сам постала мајка, дефинитивно бих вам рекла да сам најсрећнија када сам у води. Сада сам најсрећнија када ме они загрле, када ме пољубе и када им се осмех не скида с лица. Ако се уз то још поткраде: „Мама, волим те“, онда мојој срећи нема краја. Деца ме испуњавају и зато сам уверена да ће ми бити уживање да радим с њима, као и да ће они препознати моју енергију.

Некад давно, спортисткиње нису нарочиту пажњу посвећивале свом изгледу. Данас о томе воде рачуна. По вама, како се слажу спорт, маскара, лакирани нокти…?

– Жена мора бити жена. Спортисткиње су то неретко заборављале. Ја прва. Мени је у глави био само спорт, а најмање ми је било битно како изгледам. Жена не мора да побегне од себе како би успела у спорту или било чему другом. То су доказале и данашње спортисткиње, које плене лепотом и женственошћу и остварују врхунске резултате.

СПАРТАНСКО ВАСПИТАЊЕ

Како бисте описали породицу Хигл? Чему су вас учили родитељи?

– Одрастала сам на спартански начин. Нисам имала детињство какво су имали моји вршњаци. Интензивни тренинзи и често одсуство чинили су да се осетим изолованом од другова и другарица. Имам срећу да су ме родитељи мотивисали и гурали. Они су били уз мене и увек су ме враћали на прави пут када сам помишљала да одустанем.

Касније, када су обавезе са пливањем биле још захтевније и обимније, родитељи су многе обавезе преузели на себе и заштитили ме од неправде, лоших људи. Моје је било само да пливам и потпуно се томе посветим. Учили су ме да будем поштена, правична, храбра, достојанствена, скромна и да се увек понашам у складу с начином на који сам васпитана. Брат и родитељи су ми били велика подршка.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!