Прочитај ми чланак

АНТОНИЋ: Знати шта нам се спрема

0

Обе анализе као да указују да је Србија данас у несравњиво бољој позицији него пре годину дана. Непосредна опасност од тога да Србија мора да пристане да Косово добије столицу у УН је отклоњена

Радујем се наставку дијалога с Фадиљом Љепајом на страницама КоССева. Водили смо га од априла 2015. до октобра 2017, и током тог сучељавања доста тога важног и занимљивог рекли смо о Косову, Албанцима и Србима.

У међувремену, покушао сам да за штампање наше полемике заинтересујем неког издавача у Србији. Ово ми се чинило важним због тога што српска јавност ван Косова недовољно добро познаје доминантне ставове и аргументацију косметских Албанаца. А то је, без обзира на карактер саме аргументације, лоше – првенствено за српску страну.

Међутим, моји вишекратни покушаји да закажем састанак с директорком Службеног гласника, како бисмо разговарали о овом пројекту, остали су, нажалост, неуспешни. То ме чуди – поготово што је за успешан „унутрашњи дијалог“ о Косову, а који је прокламовала власт у Београду, потребно и добро познавање становишта косоварско-албанске елите. А ова књига би за ту сврху била сасвим корисна.

Било како било, захваљујући љубазности нашег домаћина, портала КоССев, имамо прилику да наставимо с нашим разговорима. Поготово је добро уколико овога пута успемо да можда мање залазимо у прошлост, а више да размишљамо о будућности и решењима која би водила стабилнијој и мирнијој коегзистенцији Срба и Албанаца.

У име тога, верујем да не би било лоше ако бисмо нешто већи нагласак ставили на информативну страну нашег дијалога. Пре свега, на међусобно упознавање са расположењима и размишљањима у нашим срединама, како бисмо могли да створимо целовиту представу о томе шта се дешава и „шта нам се спрема“.

Драго ми је да сам, овде на КоССеву, још у фебруару 2017. пренео неке тадашње процене из Београда да Запад подржава Вучићеву председничку кандидатуру, очекујући да би преласком с места премијера на место председника био формативно изједначен с Тачијем. Тако би се лакше, према тој процени, директно преговарало и безболније склопио споразум о Косову. А за такав споразум би наша двојица лидера били награђени – Нобеловом наградом за мир!

Оно што се после тога дешавало – пре свега њихови чести, јавни и тајни, сусрети и постигнута сагласност да је решење „у разграничењу“ (Вучић), односно „у корекцији граница“ (Тачи), мислим да је дало за право овој процени.

Сада бих, пак, скренуо пажњу на две анализе које су за већину публике, верујем, остале испод радара, али су, морам да нагласим, са занимањем коментарисане у београдским политичким и аналитичким круговима.

Први је коментар руске државне агенције ТАСС, објављен одмах након завршетка недавне Вучићеве посете Косову.

„Вишегодишњи напори Брисела да дође до потписивања коначног и правно обавезујућег споразума између Београда и Приштине – што би било фактичко признавање независности Косова, остали су без резултата,“ каже се у коментару:

„Председник Србије издејствовао је, упркос притиску Запада, ново одлагање званичног признања. Како су показали догађаји који су се одиграли последњих дана, Вучић је надмудрио све своје противнике и извукао реми из евидентно изгубљене партије.“

Наиме, према руској агенцији, Косово је враћено на светски дневни ред, иако је изгледало да је све већ решено – управо захваљујући Вучићу. Наравно, уз помоћ Русије и Кине, „с којима Београд последњих година брижљиво гради партнерске односе“, каже се у овој анализи.

ЕУ је покушала, тврди ТАСС, да убрза српско признање Косова, односно давање столице у УН, притискајући Београд како би све било готово до краја мандата садашњег састава Европске комисије и избора за нови Европарламент (мај 2019). Притисак на руководство Србије био је „без преседана“ и већ је изгледало да је оно „спремно да `преда` Косово у замену за европску `шаргарепу`“.

Међутим, вели даље ТАСС, „Вучић је познат као суптилан политичар и велики поклоник шаха“. Његов одлучујући потез био је куповина времена за договор између Тачија и њега о разграничењу. Иако су у почетку Брисел и Вашингтон били против таквог решења, како је Вучић српску јавност почео да припрема на озбиљне уступке („један метар Косова да вратимо би био добитак!“), поједини представници западних администрација закључили су да разграничавајућим преговорима Тачија и Вучића треба дати шансу.

„Допуштена могућност размене територија“, одушевљено даље анализира ТАСС, „дала је Вучићу додатно време и допунски маневарски простор“. Сада он може мирно, без „беспримерног притиска“ Запада, да с Тачијем преговара. Његова опуштеност се види по томе што је, приликом посете Косову рекао да „решење није на видику, али се надам да ће да га неко у наредних десет или двадесет година постигне“.

Од онога што је требало да се испоручи до маја 2019. стигло се, тако, до неодређених „наредних 10-20 година“. ТАСС даље сумира да, сада кад Запад почиње да губи позиције, Србима иде на руку свако одлагање коначног решења за Косово.

А баш за то се Вучић и изборио. „Издејствовао је одлагање на неодређено време“. Зато ТАСС Вучићеву посету Косову назива „тријумфалном“. „Постепено јачање позиција главних савезника Србије, Русије и Кине, генерално али и на Балкану“, вели ТАСС, „даје Београду наду за реванш за историјски пораз земље у 20. веку, а чија апотеоза је постало – Косово“.

Други занимљив текст свакако јесте интервју Саше Радуловића, лидера парламентарне странке „Доста је било“. У њему је Радуловић шансе Србије у косовским преговорима сагледао из једне свакако интересантне перспективе.

„Балканом у последњих десет година управља Немачка“, тврди Радуловић:

„САД су се, практично, готово у потпуности повукле са Балкана, доласком Обаме на власт, и препустиле га Немачкој. Све оно што се данас дешава на Балкану јесте директна последица немачке политике. А Немачка никада није била савезник Србије, нити ће то икада бити.“

За Србију је, међутим, по Радуловићу, добро што је САД дошао у сукоб с Немачком. „То је већ отворени сукоб,“ каже он, „у чијем је средишту питање светске валуте. Пре нешто више од месец дана чули смо од америчког председника речи које није изговорио ниједан амерички председник од Другог светског рата: ЕУ (Немачка) је непријатељ САД“.

Заправо, евро који угрожава светску доминацију долара прави је непријатељ Вашингтона. А сви знају да иза јаког евра стоји Берлин. Зато је Вашингтон, с доласком Трампа, отворио фронт према Берлину, с тим што тај фронт иде управо – преко Балкана.

„Идејом о подели КиМ“, тврди Радуловић, „САД су практично минирале бриселске разговоре и спречиле Немачку да постизањем правно обавезујућег споразума између Србије и Косова цементира своју доминантну позицију на Балкану. Немачка и њихов главни човек у Србији, Вучић, покушавају некако да ствари врате назад. Вучић је прво покушао да тај план прикаже као свој, да би онда рекао како Немачка то не дозвољава, па од тога нема ништа. Цео план Немачке и јесте да Србија прихвати столицу Косова у УН. То није у интересу Србије и, на срећу, није у интересу САД. Не зато што су САД сада на страни Србије, већ зато што су им се интереси променили, па самим тим и савезници“.

„Ваљда имамо довољно памети да разумемо да је ово једина прилика да изађемо из канџи Немачке. Ту прилику не бисмо смели пропустити!“ – поручује српској јавности и српским бирачима Радуловић.

Саша Радуловић у београдским круговима аналитичара важи као про-амерички политичар. Он је овим интервјуом, несумњиво, послао поруку да су, заправо, доласком Трампа притисци Берлина на Београд да прихвати столицу УН за Косово доживели крах. Ако се Србија одлучно стави под патронат нове америчке политике, као да поручује Радуловић, не само да ће се „ишчупати из канџи Немачке“, већ ће и добити прилику да проблем Косова реши много више у своју корист, него под игром Берлина.

Обе анализе као да указују да је Србија данас, када су преговори о Косову у питању, у несравњиво бољој позицији него пре годину дана. Непосредна опасност од тога да Србија мора да пристане да Косово добије столицу у УН је отклоњена. То се несумњиво види и по најновијој самоувереној изјави Ивице Дачића, министра спољних послова Србије: „Космет у УН? Кад на врби роди грожђе!“.

Дакако, ове анализе не треба узети здраво за готово, поготово што су у много чему противречне, а можда и пласиране с извесним скривеним намерама. Али, оне јасно оцртавају промену дипломатске климе и повољнију позицију Београда у односу на Приштину.

Шта Ви о томе мислите, поштовани колега? И шта се на ту тему данас прича у Приштини?

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!