НОТАРИ: Парадржавни бизнис за отимање пара од грађана

0

Да много тога у целој причи са јавним бележништвом и јавним бележницима није како ваља, указивала је на могуће проблеме још током јавне расправе о Закону о јавним бележницима како политичка, тако, што је битније, и стручна јавност.

Да предлагач, Влада Србије, није имао јасну концепцију, конзистентну стратегију, као ни дефинисану „јавну“ политику, уколико се покушај прикривања легализације коруптивних потенцијала не сматра легитимним политичким циљем, показало се врло брзо, бар у односу на тренутак од када су јавни бележници почели да делају, а то је било 1. септембра 2014. године.

Од момента усвајања овог закона 2011. године, Влада Србије је сваке године бар једном слала Народној скупштини предлоге за одлагање примене закона или за измене и допуне постојећег закона који једва да је и почео да се примењује, као и предлоге за измене других закона ради наводног хармонизовања законодавства. Део измена и допуна уследио је под притисцима што струке, што јавности, а богами и цеховског удружења – Адвокатске коморе Србије, иако је сврха често била спровођење наума који баш и није имао у виду интересе грађана или бар не огромне већине без обзира на прокламације.

Ако је систем јавног бележништва требало да растерети српско правосуђе и омогући грађанима једноставније, брже и јефтиније остваривање одређених права или само обављање одређених послова, изгледа да није задовољио део јавно пројектованих циљева, бар не оних које је део јавности очекивао, уколико је уопште ишта очекивао саобразно свом искуству, за шта су тражени изговори у проблемима који су довели до одлагања примене овог закона током 2012. и 2013. године. О оним другим, закулисним и нетранспарентним ефектима, на које је указивала и политичка и стручна јавност, званичници из државног и партијског апарата нису се изјашњавали.

У јавност су испливавале бројне контроверзе везане за избор и именовање јавних бележника, коруптивна и криминална деловања појединих јавних бележника, али и о утицају партијских и других структура, укључујући и за Србију неизбежне непотистичке опције приликом именовања, до вазда интересантних, али за јавност индикативних тема о томе коме иде зарада коју нотари остварују. Нека питања се јавно и нису постављала, као на пример она везана за системску корупцију, иако је индиција било напретек, чак их је апострофирао и Савет за борбу против корупције.

Јавности су од почетка рада јавног бележништва, од септембра 2014. године, предочавана новинарска истраживања финансијског аспекта пословања јавних бележника за које је констатовано да није транспарентно и да није доступно јавности, нити они достављају надлежним органима, Министарству правде и Јавнобележничкој комори своје финансијске извештаје, а истовремено постаје очигледно да ни држава није транспарентна у извештавању о њиховом пословању. О томе је својевремено БИРН вршио истраживање.

И Савет за борбу против корупције бавио се проблемима који су били уочљиви и о томе јавности подносио извештаје. Почетне оцене Савета о примени Закона о јавним бележницима дефинишу бројни проблеми проузроковани изостанком јавне и стручне расправе код овако битних измена у систему правосуђа; указивано је на неусаглашеност овог закона са бројним другим законима, али и на чињеницу да су дата превелика права јавним бележницима, уз исказану озбиљну сумњу на уставност и законитост појединих решења. Нису изостала указивања на бројне неправилности уочене у поступцима избора јавних бележника. Савет је оценио да три измене закона пре примене јасно указују на то да га је власт уподобљавала будућим нотарима због којих је нотаријат и почео да ради пре него што су се објективно стекли услови за то, што јасно говори о неозбиљности Владе као предлагача и Скупштине као гласачке машинерије.

Још 2014. године Савет је јасно изразио бојазан да код избора нотара постоји могућност да за избор није био пресудан квалитет него припадности које немају везе с квалитетом, а да је могућа и коруптивна спрега.

Популистички фазони Владе Србије

О избору, именовањима и почетку рада јавних бележника Савет је исцрпно и аналитички дао свој нимало афирмативни суд, из којег је и оцена о партијској припадности кадрова и могућој спрези с корупцијом. Оцена о коруптивној спрези, с обзиром на степен присутности корупције у друштву и нарочито државним институцијама, није неутемељена без обзира на покушаје политичке елите да убеди грађанство у постојање одлучности да се корупција елиминише.

Да постоји омерта државних институција и изостанак контроле у односу на рад и пословање јавних бележника које никако не би требало да примењују такву праксу, несумњиво указује и својевремено одбијање Пореске управе да одговори БИРН-у колико новца нотари уплаћују у буџет Републике Србије, па чак и након интервенције повереника за доступност информација од јавног интереса.

Оно што је карактеристично за овај закон јесте изостанак норми које гарантују друштвену и државну контролу, а тиме и искључују транспарентност рада и пословања јавних бележника, о чему су истраживали и БИРН и Савет. За разлику од свих осталих правних лица и предузетника, укључујући и невладин сектор и медије, евиденција о јавним бележницима не води се у АПР-у већ у Јавнобележничкој комори; Министарство правде нема обавезу вршења надзора, изостанак транспарентности финансијског пословања указује на могућу спрегу са увек проблематичним политичким естаблишментом инкорпорираним у институцијама државе.

Да су приходи јавних бележника под велом тајне, потврђује и чињеница да Министарство правде не поседује документе који се односе на годишње пословање, као ни на финансијске извештаје јавних бележника. У Министарству наводе да „нису овлашћени да захтевају достављање финансијских извештаја о раду јавних бележника“.

Наравно, било би неозбиљно искључивати постојање коруптивних ризика у овој области. Уосталом, ове године је у Савету Европе покренут поступак због, како се наводи, „у целини незадовољавајуће“ примене препорука Групе земаља против корупције (ГРЕЦО) за спречавање корупције међу парламентарцима, судијама и тужиоцима у неким земљама, укључујући и Србију, чији је годишњи извештај објављен у мају 2018. у Бриселу и Стразбуру, уз упозорење да је дошло до „назадовања у борби против корупције“.

Приликом предлагања нових решења садржаних у Предлогу закона о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку, којим су јавним бележницима придодати послови које је до тада обављала јавна управа, Влада Србије позивала се на то да су поступци који се односе на уређење личних стања уређени према основним начелима Препорука Комитета министара Савета Европе бр. Р (86) 12, о мерама за спречавање и смањивање оптерећења судова од 16. септембра 1986. године, где стоји да послове који не представљају „судовање“ у најужем смислу те речи треба поверити другим органима. Као пример таквих послова наведен је оставински поступак.

Приликом конципирања ових „нових законских решења“, према Влади Србије, пошло се од тога да „постоји потреба“ да се преоптерећени и неажурни судови растерете одређеног броја предмета, да се смање трошкови и ублаже тешкоће у финансирању судова итд., а све у интересу ефикасније правне заштите и у интересу грађана којима треба тобоже пружити правовремену, ефикасну и квалитетну правну заштиту „у оним правним стварима у којима не доминира јавни интерес“, уз тврдњу да „неће бити смањен ниво правне сигурности, нити квалитет у вршењу поверене судске делатности јер јавни бележници имају, сем правосудног, и нотарски испит и практично искуство“. Очигледно је да се Влада Србије служила популистичким образложењима.

Овим изменама закона предвидела се могућност да поједине ванпарничне поступке „спроводи јавни бележник као повереник суда“, што је у јавности прошло непримећено и без озбиљнијих примедаба.

Када је реч о оставини, питање је да ли је све тако како је предлагач нових законских решења устврдио у свом образложењу?

Законом о јавним бележницима предвиђено је у ставу 1 да „суд може јавном бележнику поверити спровођење поступка или предузимање појединих ванпарничних радњи под условима који су предвиђени законом који уређује тај поступак“.

Хипотетички јавни интерес

У моменту доношења Закона о јавним бележницима, одредбама тада важећег Закона о ванпарничном поступку било је предвиђено да надлежни матичар у року од 30 дана по извршеном упису достави смртовницу оставинском суду или ако је суду достављена непотпуна смртовница или само извод из матичне књиге умрлих, суд ће према околностима сам саставити смртовницу у суду, или ће наредити да смртовницу састави судски радник, или ће њено састављање поверити матичару.

Оваквом регулативом јавни бележници били би укључени у ванпарнични поступак тек уколико матичар није могао да достави потпуну смртовницу или другим предвиђеним поступком то није обезбеђено, дакле, као крајња инстанца. Међутим, изменама и допунама из 2014. године мења се процедура и, уместо да се поједностави, она се усложњава, бар теоретски, у бити има другу сврху, о којој ћемо касније. Сада матичар више не доставља суду смртовницу већ само извод из матичне књиге умрлих, на основу чега суд поверава јавном бележнику да састави смртовницу и тек ако он није у могућности да састави и суду достави смртовницу са свим предвиђеним подацима, тада суд саобразно измењеној одредби закона, а према околностима, може одлучити да сам састави смртовницу у суду или да то учини судијски помоћник ван суда.

Овим решењем јасно је чак и лаику да је процедура заправо закомпликована и да није учињена у интересу грађана, што и пракса показује. Уосталом, и Савет за борбу против корупције је генерално изразио сумњу у рационалност законских измена и допуна.

Аргумент да се овим изменама преоптерећени и неажурни судови растерете одређених послова из своје надлежности у конкретном случају не стоји; састављање смртовнице било је у надлежности опште управе при локалним заједницама а не судова. Заправо, могло би се рећи да је новим решењем обим матичних служби унеколико умањен јер не морају сачинити умрлицу, али у сваком случају шаљу извод, па зато оставински судија сада мора сачинити решење и доставити га јавном бележнику, дакле – додатни посао, а време решавања оставине се продужава.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!