КАКО ББЦ ОЦЕЊУЈЕ ДИЈАЛОГ о КиМ и шта каже Кетрин Ештон

18:59 06.09.2018.

Уочи наставка дијалога Београда и Приштине, лондонски ББЦ оцењује да је питање да ли ће евентуални договор бити историјски или би могао да покрене ратни сукоб

ББЦ додаје да то зависи од тога кога питате.

Напомињући да спекулације указују да би оквирни договор могао да буде постигнут већ сутра у Бриселу, где ће се састати председник Србије Александар Вучић и косовски председник Хашим Тачи, овај медиј наводи да је идеја једноставна: три општине југа централне Србије (Прешево, Бујановац и Медвеђа) у којима, како се наводи, живе претежно етнички Албанци, придружиле би се Косову.

Бивша шефица европске дипломатије Кетрин Ештон, која је покренула дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине, изјавила је за ББЦ да Александар Вучић и Хашим Тачи покушавају да дођу до договора, али да је кључ за аминовање тог договора у рукама међународне заједнице.

„Кључ за решење је у рукама Брисела, који ће консултовати Берлин и разговарати са Паризом. На крају, реч је о чланству у ЕУ за обе стране“, рекла је Ештонова за британски јавни сервис.

Заузврат, додаје се, Србија би поново успоставила потпуну контролу над општинама у северном делу Косова, где живи већински српско становништво и од Албанаца их дели река Ибар, која пролази кроз срце Митровице.

Заговорници ове размене територије сматрају, наводи ББЦ, да би размена територија потенцијално могла да оконча сукоб настао пре 10 година, када је Косово једнострано прогласило независност.

ББЦ преноси изјаву специјалисте за Балкан на Лондонској школи економије Џејмса Кер Линдзија који каже да промене границе можда изгледају невероватне, али и да многи то сматрају практичним решењем.

„Постизање споразума би отворило пут за потпуну нормализацију односа између Београда и Приштине и омогућило би Косову коначно да постане члан Уједињених нација“, сматра Кер Линдзи.

ББЦ примећује да је идеја о размени територија, чим је дефинисана, изазвала реакцију, с обзиром на то да је Западни Балкан прошао кроз период, како се наводи, утврђивања граница деведесетих, након распада бивше Југославије.

Подсећа се да је у етничким сукобима тада погинуло више од 100.000 људи, а да су милиони расељени.