Прочитај ми чланак

ПИСМО МАЈКЕ ЂАКА ПРВАКА ПОТРЕСЛО РЕГИОН: Остала је сама

0

Регионални медији објавили су потресно писмо Ане Вујновић из Загреба, мајке двоје деце, од којих је једно требало јуче да крене у први разред основне школе.

Мала Елена је дете с посебним потребама и у понедељак је узбуђено чекала да прозову њено име у новој школи. Нису га прозвали. Дете је остало само, ван учионице, у великој дворани, без додељеног разреда јер се нико није побринуо за њу. Нико није ни знао да Елена долази, рекли су узрујаној мајци, пише загребачки портал „Индекс“.

Мајка је на Фејсбуку објавила потресно писмо упућено одговорним институцијама. Преносимо га у целости:

Хоће ли ово писмо доћи до одговорних?

„…Елена је данас остала сама.

У дворани „њене“ основне школе. У новој одећи, с новом торбом. У неверици, паници и сузама.

Због вас.

Цело јутро, а и протеклих неколико недеља, Елена ишчекује први дан школе. Првак је. Нервозна је, у ишчекивању, али стрпљива. Каже, обући ће хаљину. Каже, упознаће учитељицу. У њеној посебној главици, вероватно у лику принцезе или добре виле. Каже, добиће књиге и распоред. Каже, ја сам велика цура. И ићи ћу у школу. Понос, срећа, ишчекивање..

….Елена је данас остала сама.

У великој дворани након приредбе добродошлице („дечица певају мени, мама??“) и прозивања првака од својих учитељица чекала је стрпљиво да се прозову сва деца, чекала је своје име, чекала је да се и она устане и отрчи својој учитељици. Али није дочекала.

Елена је данас остала сама.

Са својим посебним потребама и са својим тешкоћама из скупа 7 (3,4,6), подскупова 3.1.1., 3.1.2., 3.1.4., 4.2,6.6,6.7…..

И с одлуком Градске канцеларије за образовање којом су одлучили да ће похађати ту школу где сада стоји сама, у великој дворани, с новом розе торбом на лептириће и паником у малом срцу и главици.

Нисмо дочекали да ју испратимо у разред с поносом и сузама среће у очима као остали родитељи. Мама, тата, велики брат, бака и деда. Дочекали смо упитни поглед руководства школе које појма није имало ко смо, одакле смо и што радимо овде. Прегледавши моје папире које никада нису добили од Градске канцеларије, закључили су да осим што немају места, немају ни програм који је примерен за Елену. А Градска је одлучила да ће ићи у баш ту школу. Не у ону у коју иде брацо, такође дете с посебним потребама, него баш ту. Јер, објаснили су, то је у бољем интересу детета. Школа која НЕМА програм за њен тип тешкоћа.

Елена је данас остала сама. Потпуно и апсолутно, напуштена и заборављена од људи и система, дете с посебним потребама за које нико овде није чуо, за које нема места на први дан школе, за које нема програма у главном граду Лијепе наше.

Директор је беспомоћан. Није он крив. Та тек је данас, од мене, сазнао за то Решење.

Нема новаца, кажу. Нема људи.. Нема простора.. Одлука Града је да у посебном одељењу неке школе за децу с посебним потребама може бити маx 5 ученика. А онда ти исти људи упишу 8 ученика. Али новца за преградити и направити још један мали разред – нема.

Нема финансија? Ја бих рекла НЕМА ФИНАНСИЈСКОГ ИНТЕРЕСА.. Јер, колико новаца је потребно да би се један разред у који стане 25 деце преградио у два за по 5 ученика? Не треба бити математичар, зимус смо преграђивали собе са 7 м кнауфа. 3.500 куна. ТРИ И ПО ХИЉАДА КУНА!! Колико кошта нова фонтана у граду? Колико премештање кипова? Колико све небулозе и апсурди у градској расподели НАШИХ новаца?? ТРИ И ПОЛ ХИЉАДЕ КУНА?? Наравно да треба још и запослити и људе, опремити разред, велики је то трошак кад се све зброји.. Чак пола новог аута из апсурдног возног парка наших политичара.. Ако и толико..

Елена је данас остала сама.

Због вас. Због апсурда нашег Града, наше Државе.

Папири предати и пре времена

Како Ана Вујновић каже, предали су папире за Елену и пре времена.

„Чекали су одлуку Градске канцеларије за образовање у коју ће је школу ставити и по којем програму. Прва комисија 13. 7. није ништа одлучила јер матична школа није предала исправне папире. Друга комисија 23. 8. доноси решење и на мој позив кажу да су обавестили и школу. Наводно грешком приправнице ипак нису. Ја сам решење добила у петак 31. 8. поподне. Све ово написано је комуницирано телефоном у јуну, јулу и августу“, каже Еленина мајка.

 

Колико вреди сломљено седмогодишње срце? Колико кошта свака огромна суза која се скотрљала низ најдраже образе? Колико процењујете родитељску немоћ и беспомоћност док морају кћери погледати у очи и лагати, лагати најбоље што знају зашто нема ни разреда, ни учитељице, ни књига ни распореда за њу?? Колико кошта??? Реците, је*ем вам град и државу, реците па да продам бубрег да платим, само да јој не морам погледати у очи у овом трену!!

Након што су јој уништили здравље и направили је оваквом без икаквог извињења и преузимања одговорности, након свих погрешних дијагноза и две сепсе с кило и осамсто у породилишту с две недеље због нечијих прљавих руку, након животињске борбе ових седам година уз помоћ дивних појединаца у Центру и у вртићу, који су, захваљујући вама срамотно плаћени за дословно спашавање живота целим породицама, реците, која је цена ових њених суза очаја??

Елена је данас остала сама.

Напуштена и заборављена јер је дете с посебним потребама.

Срам вас било, ко год да је одговоран за то. Срам вас било због 3.500 куна, због фонтана, због ухљеба, због апсолутне апатије и гледања само своје гузице, због разбацивања нашег и светком и петком крваво зарађеног новца на све осим на оно што је битно. Срам вас било због раздвајања и растурања породица јер људи одлазе одавде због ваших закона..

Елена је данас остала сама.

Волела бих да барем на тренутак ви и ваши најмилији осетите ову немоћ, тугу, разочарање и панику коју смо наша принцеза и ми осетили данас у 14 х у једној загребачкој школи. Само на тренутак да вам се ломи срце у милион оштрих комадића док гледате те миле очи које траже рјешење и утеху. Само на трен да и ви останете сами. Од срца вам то желим. Не зато јер сам злочеста и желим освету него зато да вас нешто у животу шутне ногом у гузицу и пробуди емпатију и одговорност према друштву и грађанима јер то је ваш је*ени посао. За то сте плаћени неуспоредиво више од ових дивних душа које за срамоту од плате и на рубу егзистенције живе с том децом не само у вртићу и школи – живе с њима 24 је*ена сата дневно.. И држе нама родитељима главу изнад свих ваших ср*ња, да се не утопимо до краја. Да не одустанемо од борбе са чудовиштима у фотељама и њиховом политиком и системом. У Лијепој нашој…

Елена је данас остала сама.

Али само на тренутак. Онај тренутак када је мајка готово пала на колена скоро поражена ужасом у принцезиним очима. Али нећете. и овај пут, не знам који по реду, сакупићу сву своју снагу коју имам, а имам ју захваљујући дванаестогодишњој борби с вашим системом, и окренућу небо и земљу да заштитим своје дете од ваше неправде и апсурда. Поновно. Јер врло сличну драму пролазили смо и са сином пре коју годину. Он је сада пети разред а ви сте му одлучили након четири године укинути асистента. И то баш на оваквом прелазу из разреда с учитељицом у разред где има 11 професора. Са свим својим потврђеним дијагнозама и потешкоћама које су према вама, очито, нестале преко лета. Е па нису. Али то по вама вероватно није толика драма када сте му сестру оставили и без школе и без разреда и без учитељице. Па шта је онда драма остати без асистента..?

Елена неће остати сама.

Кунем вам се, докле год има снаге у мени, неће остати сама.

А вама, који сте одговорни за ову трауму, желим да вам се врати све што сте заслужили и приуштили нама. Свим родитељима деце с посебним потребама“, написала је мајка.

                  ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!