Прочитај ми чланакУбијени грађевински инвеститор Зоран Трифуновић годинама низао бројне кривичне пријаве. Добијао условне казне за дивљу градњу, фалсификовање, наношење повреда...
Грађевински инвеститор Зоран Трифуновић (59), којег је у недељу у београдском насељу Звездара хицима из пиштоља усмртила пензионерка Стојанка Стојановић, има „богату биографију“ и био је добро познат полицијским, истражним и судским органима у Србији. Наиме, Трифуновићу је само јагодински суд изрекао чак девет пресуда за разна кривична дела, а и у Београду се водио низ поступака против њега.
Како „Новости“ сазнају, инвеститор је осуђен први пут средином деведесетих година, а након тога уследиле су, једна за другом, нове судске одлуке. Пред јагодинским судом оглашен је кривим због клевете, кршења закона о изградњи објеката, неовлашћеног искоришћавања ауторских дела, фалсификовања исправа. Такође, 2013. осуђен је и за наношење лаких телесних повреда, као и због тешког дела против сигурности, односно обезбеђења градилишта. Све изречене санкције су, међутим, биле условне казне затвора у трајању од једне до две године или новчане у износу од 20.000 до 200.000 динара.
Хапшен је и због једног кривичног дела – принуде, као и наношења тешких телесних повреда, а против њега се, такође, водило и неколико поступака, који су у фази предистраге, због кршења закона о изградњи објеката.
У престоници, где је највише пословао, никада није осуђиван, али се зато против њега воде бројне истраге. Конкретно, у београдском Другом основном тужилаштву у току је предистражни поступак за утају пореза. Кривичну пријаву против Трифуновића тужилаштву је поднела полиција и надлежни су радили на додатним проверама и прикупљању доказа за које се теретио инвеститор. У овом тужилаштву, раније су се „обреле“ и неке приватне пријаве против Трифуновића, попут једне за фалсификовање исправа и једне за превару, али се од њих, у међувремену, одустало.
Александра Ђенадић, портпарол Првог основног тужилаштва у Београду, потврдила је за „Новости“ да се и код њих налази неколико кривичних пријава против Трифуновића:
– У нашем тужилаштву постоји пет кривичних пријава против овог инвеститора – каже портпарол. – Све су приватне, односно поднели су их оштећени грађани и све терете инвеститора за недозвољену градњу. Једна од њих, која је из 2016. године, у међувремену је одбачена. Остале четири се још налазе у фази предистраге. Само у једном предмету до сад су саслушани подносиоци пријаве и Трифуновић.
Име Зорана Трифуновића није непознато ни београдском Вишем тужилаштву, у којем се, како незванично сазнајемо, против њега водио поступак из 2009. године за принуду, затим за угрожавање безбедности из 2016, али и за неке преваре. Међутим, у овом тужилаштву у уторак нам је речено да се код њих водио један поступак против Трифуновића, али да је исти још прошле године „уступљен“ Првом тужилаштву на поступање. У Првом тужилаштву то демантују и тврде да је предмет код колега из ВЈТ?!
Реч је о случају из децембра 2009. када се Трифуновићу на терет стављало кривично дело прунуде, односно да је послао батинаше да пребију Кочу и Менку Костоски, из Улице Станка Враза 38, на чији се плац и кућу намерачио и где је хтео да зида вишеспратницу. Медији су тада пренели фрапантно сведочење Менке Костоски:
– Зоран Трифуновић ми је говорио: „Само писни и жива нећеш изаћи напоље“. Све време ме је држао за врат. Престала сам и да вичем. Одвукао ме је до тоалета, закључао, а затим сам чула лупу. Мислила сам да се Београд руши, кад је изненада у двориште, а потом и у нашу кућу, улетело двадесетак маскираних нападача. Претходно су претукли мог супруга Кочу, којем су поломили неколико ребара, а лекари су касније констатовали и благи потрес мозга и повреде бубрега.
Кочина ћерка Емилија објаснила је тада да је повод за напад на њене родитеље био сукоб са Трифуновићем, с којим су склопили уговор о уступању плаца за изградњу зграде.
– Објекат је требало да буде готов у року од годину дана – испричала је Емилија, која у тренутку напада није била код куће. – За то време смо се преселили у Миријево и плаћао нам је кирију, међутим, није ни срушио кућу, а камоли изградио зграду. Звали смо га да га питамо да ли и даље остајемо у Миријеву, да ли ће наставити да нам плаћа кирију, јер ми за то нисмо имали новца. Али нисмо успевали да ступимо у контакт с њим, па смо се вратили у нашу кућу. Тада се он појавио носећи уговор по којем је мој отац суинвеститор, са још две особе и предузећем ДОО „Сава инвест Београд“, чији је власник Трифуновић. По том уговору, који је фалсификован, тата је наводно пристао да узме кредит од 500.000 евра и да стави кућу под хипотеку.
Костоски су онда започели „рат“ и судски поступак са Трифуновићем, након чега су уследиле претње и – батине. На крају је срушио кућу и запосео плац, на којем је изградио вишеспратницу од 590 квадрата.
САМИ УВОДИЛИ СТРУЈУ
Како незванично сазнајемо, Зоран Трифуновић је у Јагодини градио неколико објеката које због недостатка новца никада није завршио. У неким његовим зградама чак су и купци станова после усељења морали сами да уводе воду и струју. Многима је дуговао новац и због тога је ретко одлазио у свој град. Јагодинци кажу да је био и власник хотела и ресторана „Шумадија“ у тамошњој Улици кнеза Лазара, али је због дуговања наводно одлучио да то прода.
СИН ПОСЕТИО МАЈКУ
Марко Стојановић, чија је мајка Стојанка убила инвеститора Зорана Трифуновића, у уторак је ишао у београдски Централни затвор да је посети:
– Однео сам мами нешто одеће, лекове и воће – објашњава Стојановић. – Она је још у шоку, а и ја сам очајан. Стара је и болесна, а сада је у притвору. Не знам како ће то издржати.
Подсетимо, Стојанка, која се терети за убиство, одбила је да изнесе одбрану пред надлежним тужилаштвом уз тврдњу да није психички и здравствено спремна, а суд јој је одредио притвор до 30 дана због сумње да би, боравком на слободи, могла утицати на сведоке док траје истрага, поновити дело и како не би дошло до већег узнемирења јавности.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
