Прочитај ми чланак

ОД СТОЛИЦЕ У УН ДО ЗАМРЗНУТОГ КОНФЛИКТА Питање Космета поларизовало и опозицију

0

Лепеза предложених опозиционих решења за косовски проблем своди се на два супротстављена става: одбијање промене статуса Косова, односно дозволу Приштини да уђе у међународне организације без признавања независности.

За више од годину дана од када је председник Александар Вучић позвао целокупну јавност на унутрашњи дијалог о Косову и Метохији, готово сви лидери опозиционих странака изнели су своје мишљење о овом проблему. Једини који је на ову тему остао суздржан је Драган Ђилас, један од оснивача будућег Савеза за Србију.

Фото: РАС / РАС Србија

С друге стране, Вук Јеремић, лидер Народне странке која би требало да буде један од стожера тог савеза, у обраћању јавности у последње време инсистира управо на питању о будућности Косова. Тако је недавно Народна странка организовала иницијативу “Један потпис мења све” како би се супротставила споразуму о свеобухватној нормализацији односа са Приштином, јер би на тај начин, како кажу, Косово добило столицу у УН што је “последња ствар коју није добило”.

Бојан Клачар из “Цесида” истиче да укрупњавање опозиције није искристалисало јединствен став о Косову већ да су се створила два мишљења.

– Према једном већинском мишљењу у опозицији, потребно је оштро се супротставити свакој промени Устава Србије и статуса Косова. У таквом ставу предњаче ДСС, Народна странка и Двери. С тим што ове странке нису у потпуности разрадиле своје предлоге. Најдаље је отишао Јеремић који се бавио и начином на који би даље требало да се воде даљи преговори са Приштином – истиче Клачар.

С друге стране, постоји мањински, либералнији став.

– То је мишљење да Косову треба понудити проходност у међународне организације, али да му се не призна независност. Такав став предводе Саша Јанковић са Покретом слободних грађана и ЛДП – наглашава Клачар.

Ставови осталих опозиционих странака су, како наводи, фрагментисани, али своде се на претходне две идеје.

– Остале опозиционе странке су маргинализоване да готово њихове ставове практично не можемо ни чути. Такав је, рецимо, ДЈБ у којем више имамо појединачне испаде његових функционера – наглашава Клачар.