Прочитај ми чланакИма само 25 година. И, већ неколико сезона диве му се светски познати стратези. Садашњи Нејмаров тренер из Пари Сен Жермена га је звао за консултације. Њега, момка који је био само обичан - блогер. Сада баш он стоји на Звездином путу ка Лиги шампиона, као последња, нимало наивна препрека.
Рене Марић је Аустријанац хрватског порекла. Није шеф стручног штаба Салцбурга, ривала српског првака у плеј-офу за елитно европско такмичење, али шеф стручног штаба Салцбурга – не би био то што јесте да му није Марића.
Овај 25-годишњак је до пре неку годину био само један од неколико десетина заљубљеника у фудбал који су на аустријском сајту посвећеном тактици износили своја запажања. Марићу као да је то једино и преостало након што му се због тешке повреде играчка каријера прерано завршила. У свом ФК Ханденбергу на добровољној бази помагао је у стручном штабу кадетске екипе, а у слободно време анализирао велике тимове и о њима објављивао озбиљне чланке на интернету.
„Превише дугачке. Превише детаљне“, говорили би неки читаоци. Међу оним другим, који су почели да се диве студиозном раду Ренеа Марића, био је Томас Тухел. То је садашњи Нејмаров тренер у ПСЖ-у. У то време је био стратег Мајнца, где је тако добро водио екипу, да га је, као прилично анонимног стратега, позвала и моћна Борусија Дортмунд. Тухел је, заправо, остао затечен начином на који је „неки тамо клинац из Аустрије“ савршено описао, анализирао и извукао закључке о игри Мајнца против Гвардиолионог Бајерна.
„Послао ми је мејл, пожелео да се упознамо“, рекао је својевремено Марић за ЕСПН када је откривао како то да је из света компјутерских белешки – закорачио у свет професионалног фудбала.
Тухел је био толико одушевљен сусретом, да је од Марића, али и неких његових колега-по-блогу, затражио да за њега раде скаутинг предстојећих ривала. И, блогер из Аустрије је прионуо на посао. А и није му било тешко – ионако је умео да и по 14 сати дневно гледа, анализира и записује оно што уочи на терену.
„Једном сам“, каже Рене Марић, „пробао да читав дан издржим без тога. Била је то зима, у фудбалу – зимски распуст. Али, нисам успео у својој намери“.
Почео је да ради као консултант за оне којима би требале његове услуге, каже да су га већ тада звали и неки премијерлигаши, мада није откривао имена. Оно што јесте открио и то целом свету, јесте да је 2016, као 23-годишњак, објавио књигу о својим фудбалским запажањима. И, све време је радио као волонтер са млађим категоријама омиљеног му Ханденберга.
Међу онима са којима је успоставио одличну сарадњу кроз дописивања био је тек нешто мало старији, сада 41-годишњи, тада 39-годишњак који је радио са омладинском екипом Салцубура, Марко Розе. Развило се право пријатељство, састајали би се и сатима разглабали о тактици. На почетку сезоне 2016/2017, Розе, који је својевремено био саиграч, а потом ученик Јиргена Клопа у Мајнцу, успео је да блогера ангажује у Салцбургу као свог помоћника.
И, те сезоне, са њима двојицом на клупи, подмладак наредног Звездиног ривала је у У-19 Лиги шампиона надмашио Барселону, Манчестер сити и Пари Сен Жермен. Розе и Марић су освојили ту омладинску Лигу шампиона, постаравши се да њихов клуб постане први из Аустрије који је освојио било какав УЕФА трофеј, у читавој историји европске куће фудбала.
Клуб у коме су радили као стручни штаб подмлатка тада је направио потез за памћење – промовисао их је као стратеге првог тима. Старијег Розеа као главног тренера, Марића као његовог првог асистента.
Прошлог лета на евро-сцени су најпре испрашили румунску Констанцу са 7:1 и тако прошли у групну фазу Лиге Европе. У групи са Олимпиком из Марсеја, Коњаспором и Виторијом били су сензационални – први, без пораза. У шеснаестини финала су избацили Реал Сосиједад (са укупних 4:3). У осмини финала су на леђа бацили моћну Борусију Дортмунд (1:2 у Немачкој, 0:0 у Аустрији). У четвртфиналу су најпре изгубили од Лација са 4:2 у Риму, али га добили са 4:1 у реваншу. У полуфиналу су се намерили на „старог знанца“, Олимпик, који је распршио сан о трофеју али тек после драме: Французи су победили са 2:0 у првом мечу, толико је Ред Бул Салцбург имао у реваншу, но у продужецима је, четри минута пре већ виђених једанаестераца, марсејски тим голом Роланда прошао у финале.
Марко Розе и Рене Марић су у међувремену, те прошле, сезоне 2017/2018, освојили титулу у Аустрији, са 13 бодова предности у односу на најближег пратиоца. У ову сезону су ушли са значајним променама у тиму (клуб су напустили Ћалета-Цар, Хонсак, Бериша, Дијара и Зинел, а дошли су Дарко Тодоровић, Филип Кон, Абдурахман Бери, Мохамед Камара, Јуба Дијара, Матијас Хонсак, Златко Јунузовић, Килиан Лудевиг, Смаил Превљак и Јаспер ван дер Верф). Огромне промене у играчком кадру, међутим, нису промениле ни амбиције ни начин рада овог необичног тандема на клупи Салцбурга.
Ни резултати не изостају: на старту сезоне остварене су две победе у првенству (3:1 над Ласком, 2:0 над Матезургом), једна у Купу (6:0 против протов Оедта), а у трећем колу квалификација за Лигу шампиона македонска Шкендија је побеђена са 3:0 у Аустрији, па са 0:1 у Скопљу.
Следећи изазов за блогера и његовог великог пријатеља? Црвена звезда. Најпре у уторак 21. августа у Београду, па седам дана касније у Салцбургу.
И, ако је судити по ономе што су Маро Розе и његов необични помоћник Рене Марић досад урадили, Звездин највећи проблем неће бити како да заустави шпицеве Јабоа и Дабура, или како да спречи покретљиви везни ред да настави са погоцима, нити како да се пронађе рупа у дефанзивном квартету аустријског првака. Највећи проблем ће бити – како надмудрити једног потпуно невероватног блогера, и његовог шефа који савршено користи сваку од драгоцених информација које Марић уочи.
Мада, фудбал је то. Није све у скаутингу и планирању, има нечег и у срцу. А звездашка ће куцати као једно у наредна два уторка.
Зато, анализа свега наведеног стаје у свега неколико речи:
Спремите се за спектакл.
Из два дела.
