Прочитај ми чланак

ИГУМАН САВА ДЕЧАНСКИ ВУЧИЋУ: Немој те Србе да чините саучесницима свог недела

0

Игуман Сава Јањић реаговао је на Вучићев говор у директном ТВ преносу из Војно-техничког института у Жаркову, где је он рекао како „нема ниједног Србина који би да живи у Ђаковици“.

– А, ко од вас хоће да иде у Ђаковицу, осим што хоћете да ми држите придике. Је л“ има икога од вас? Нема никог – рекао је Вучић и додао „А, то је вековна српска земља, коју ћемо да чувамо још 5.000 година, а нема ниједног Србина који хоће тамо да оде.“

„По хиљадити пут је жена јасно рекла да је разграничење постигнуто. Шта ћу ја мали онда. Kуд ћу ја против Раде Трајковић, Саве Јањића, Ђиласа, Обрадовића и свих других, и још Меркелова каже да је завршено са разграничењем. Идем да се борим и питам да ако могу нешто да учиним за Србију, могу“, рекао је Вучић о изјави Ангеле Меркел.

Реагујући на Вучићеву изјаву, Јањић се обратио Вучићу на свом фејсбук профилу: „Дубоко сам повређен неправдом која је нанесена нашим храбрим Српкињама у Ђаковици и свим оним прогнаним Ђаковчанима, који би се радо вратили у Ђаковицу, да им у тој намери не одузимате и последњу наду ви, који би са албанским вођама да поделите Косово и Метохију и натерате преостале Србе у прогонство, да буду отписани као сувишак“.

Председник Србије јуче је својим говором већ отписао Србе у Ђаковици

Председник Србије јуче је својим говором већ отписао Србе у Ђаковици, и не само у Ђаковици већ свуда јужно од Ибра погазио је наде и снове изгнаника. Повредио је такође и нашу браћу и сестре на северу Косова, који дубоко осећају да смо једно и да смо годинама преживели најтеже заједно. Повредио је и све Србе који дубоко осећају солидарност са својим народом који страда и у земљи и у иностранству. Сада он цео народ српски жели да учини саучесницима тог срамног недела, који ће ако га допустимо, остати претешко бреме на савести ове генерације.

Није то што нам сваки дан говори питање политике или само територије, иако су Срби вековима гинули да остану своји на своме и у најтеже време. Ово је питање невероватног елементарног људског саосећања. Ћутање у у свему овоме и подсмевање напорима десетина хиљада људи да преживе тамо где је преживети тако тешко, може да постане прећутна сагласност и колективни потпис целе нације, која ће довека остати осрамоћена и понижена.

И зато се увек сетимо, браћо и сестре, бесмртних речи једног храброг човека који је страдао за истину не тако давно, Мартина Лутера Кинга:

„Историја ће забележити да највећа трагедија овог периода друштвене транзиције нису отровне речи и насиље злих људи, већ ћутање и равнодушност добрих људи. Наша генерација ће се кајати не само због речи и дела деце таме већ и због страха деце светлости.

Онај који пасивно прихвата зло, је толико умешан у њега као и онај који га чини.

Онај који прихвата зло без протествовања, сарађује са злом.

Наши животи се завршавају оног дана када заћутимо о стварима које су важне.“

„Господине Председниче, немојте српски народ да чините саучесницима свога недела и заблуде“

Данас је председник Србије, у директном ТВ преносу из Војно-техничког института у Жаркову, изјавио и следеће: „А ко од вас хоће у Ђаковици да живи…. јел’ има икога од вас….. ја нећу, а јел’ има икога од вас. А нема никог, нема никог, ал’ је то вековна српска земља коју ћемо да чувамо 5000 година, ал’ нема ниједног Србина и ко ће да оде тамо“

Као човек и монах, који са својом братијом живи у манастиру Дечани, којег су пет пута оружано нападали након рата албански екстремисти (иако ме злонамерници називају борцем за независно Косово) дубоко сам повређен, али не лажним оптужбама против себе, јер Бог зна и народ зна ко су Дечански монаси, већ дубоком неправдом која је нанесена нашим храбрим Српкињама у Ђаковици и свим оним прогнаним Ђаковчанима, који би се радо вратили у Ђаковицу, да им у тој намери не одузимате и последњу наду ви, који би са албанским вођама да поделите Косово и Метохију и натерате преостале Србе у прогонство, да буду отписани као сувишак.

Ако нисте знали, знајте, господине Председниче, у храму, а сада манастиру Пресвете Богородице, у Ђаковици већ годинама живе четири старице, храбре Српкиње (игуманија Теоктиста Кастратовић, монахиња Јоаникија Спаић, Васиљка Перић и Нада Исаиловић) о којима брине наш Владика Теодосије и монаси манастира Дечани. Било их је још две, Драгица и Јела, упокојиле су се Бог душу да им прости. Оне су преживеле и паљење своје цркве и куће у погрому 2004. год., а сада живе у обновљеној кући и моле се у цркви коју редовно посећују десетине и стотине верника, посебно о већим празницима. Ђаковчани не заборављају свој родни град и своју цркву Успења Пресвете Богородице и често нашим „бакама“ долазе у посету као и многи други и Срби и странци, који за разлику од оних који их отписују, брину о овим старицама и диве се њиховој устрајности.

Те старице су јунакиње нашег времена, које својим храбрим постојањем у свом родном граду изобличавају бестидне неистине оних који не маре за своје грађане и отписују их као статистичку грешку и који упорно покушавају да убеде народ Србије да треба да се одрекне и највећег дела Косова и Метохије, па и нас који овде живимо. Убеђујете Србе да их се одрекну, не само земље која нам је свима одузета великим доприносом режима, коме сте верно служили као министар (дез)информисања, већ да се одрекну живих људи и грађана, који за вас и оне који деле ваше мишљење, очигледно не постоје.

Господине Председниче, ако ви и ваши слепи послушници нисте спремни да одете да живите у Ђаковицу, разумем, лепше вам је у Београду. Али, пустите оне који хоће тамо и овде у Дечанима, и у Призрену и у Пасјану, Новом Брду, Ораховцу, у Грачаници, и у метохијским селима и широм КиМ, посебно јужно од Ибра где нас је већина, да живе. Пустите их да живе јер су то изабрали, суочавајући се са свим невољама, посебно последњих 20 година, као и њихови преци у претходним вековима.

Не играјте се са нашим животима. Тешко је, али то што смо одлучили да овде живимо не значи да смо страни плаћеници и издајници. Не ширите недржавнички дефетизам јер је Србија боље заслужила, што су показали њени највећи синови. Немојте српски народ да чините саучесницима свога недела и заблуде! Немојте да вређате свој народ, ниједног грађанина, без обзира где био, јер вас за то засигурно нико није ни изабрао нити овластио. Погледајте слике ових старица Српкиња и добро их запамтите.

Нека Србија види и зна. Они на власти могу да ураде шта хоће, али историја ће забележити, а Бог ће на крају свима судити.

„Опрости им Господе не знају шта раде“, рекао је Христос и дао нам пример како да се молимо за оне који заиста не знају шта раде.