Прочитај ми чланакАлександар Вучић је на недавној конференцији за новинаре рекао пар ствари које су некима поприлично "запарале уши".
– Људи у Београду, али и већем делу Србије не знају да ми немамо Копаоник под својом управом, а тамо сваког дана недалеко од Панчићевог врха можете видети КФОР-ове патроле.
Након тога може се закључити да Србија није упозната са чињеничним стањем на терену.
Такође, постоје и прецизне мапе, које показују административну поделу Копаоника, а за које мало људи зна.
Он је казао да ни Копаоник није под нашом управом пошто 180 метара од Панчићевог врха патролирају припадници КФОР-а.
Људи у Београду, рецимо, не знају да ми немамо Копаоник под својом управом, тамо сваког дана недалеко од Панчићевог врха можете видети КФОР-ове патроле, рекао је Вучић.
На мапи, се јасно види да је административна линија, која дели централну Србију и Косово и Метохију на нешто мање од 300 метара од Панчићевог врха, највише тачке Копаоника.
Насупрот Војске Србије налазе припадници КФОР-а. Припадници српске војске су од 2001. године непрекидно у приправности дуж административне линије са КиМ.
Дужина административне линије са Аутономном Покрајином Косово и Метохија (КиМ) је 382 километра, а ширина КЗБ је 5 километара. Копнена зона безбедности је дефинисана Војнотехничким споразумом потписаним 9. јуна 1999. године у Куманову.
Од уласка снага безбедности Републике Србије у Копнену зону безбедности, развијена је коректна, партнерска и професионална комуникација с командом и јединицама КФОР-а, наводи на сајту Војске Србије.
Заједничке активности Војске Србије и КФОР-а огледају се у састанцима на високом нивоу што значи да се организују састанци заједничке комисије, командних, координационих и локалних састанака, заједничких извиђања и једновремених патрола.
Заслуге зашто Копаоник није катастарски и административно цео на територији централне Србије припадају пре свега режиму Јосипа Броза Тита.
Наиме, Тито је 1945. и 1946. у интервјуима страним медијима без задршке говорио да ће Аутономна област Косово и Метохија бити припојена Албанији.
На питање новинара „Асошијетед преса“ шта ће бити с овим делом Србије, Броз је тада јасно рекао:
Зависи какав ће режим бити у Албанији. Ако дођу комунисти на власт, оно може бити припојено Албанији.
Убрзо након тога, Енвер Хоџа је навео да му је Тито крајем јуна обећао да ће Косово и друге крајеве Југославије где живе Албанци уступити Албанији чим се створи балканска федерација.
Тачније, јужна српска покрајина је до тада обухватала само 15 општина, а Тито им је придодао још 14 и тако дуплирао величину Косова.
Иако ни за границе Косова из 1946. године нема никаквог објашњења, тек оно што се догодило 1959. године, када је Косову припојена чиста српска општина Лепосавић.
САВА ЈАЊИЋ: Власт као Јуда за 30 сребрњака предаје Космет, одрекла се светосавља https://t.co/KxCCTt2ZIf
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 13, 2018
Тиме је Косову практично припојено и пола Копаоника – Лешак, Врачево, Јариње, Бело Брдо и још на десетине насеља, села и заселака који су одвајкада били део Србије.
Са друге стране, Петру Стамболићу се приписује отцепљење дела Рашког округа и његово припајање КиМ. Званично образложење за припајање срезова Лепосавић и Лешак 1959. било је да тај део гравитира ка Митровици због рудника.
