Прочитај ми чланак

ПРОГЛАС О ПОМИРЕЊУ ПОТОМАКА ЧЕТНИКА И ПАРТИЗАНА: Захтевају споменик Ђуришићу

0

Из Горњег Заостра упућен проглас о помирењу потомака четника и партизана. Са сабора послали поруку: Нема европских интеграција без мира међу браћом

СА одржаног 16. народног сабора у Горњем Заостру, недалеко од Берана, црногорској Равној гори, упућен је проглас о помирењу међу потомцима сукобљених страна у Другом светском рату. Како наводе потомци „невино настрадалих припадника југословенске краљевске војске у отаџбини“, сабрани у Горњем Заостру, „у слободним српским планинама“, захтевају од Скупштине, Владе и осталих државних органа Црне Горе да прихвате руку помирења и да влада Душка Марковића дозволи подизање споменика војводи Павлу Ђуришићу, настрадалом од усташа у Другом светском рату. Тиме би се, како кажу, подигао споменик и свим прецима који су погинули у том рату.

– До данашњих дана се ствара лажна слика о многим догађајима Другог светског рата, као и о устанку јула 1941. године у Црној Гори. Устанак у Црној Гори букнуо је 13. јула 1941. године и није избио из револуционарно-класних побуда, већ је то био општенародни бунт против намере Италије да Црну Гору одвоји одосталих делова српског народа уз помоћ црногорских сепаратиста – каже се, између осталог, у прогласу, и подсећа да је повод за устанак била Петровданска скупштина на Цетињу.

У прогласу наводе да сваке године подсећају јавност на то да нема европских интеграција без братског помирења, како су давно њихови преци рекли: „Ко неће брата за брата, тај хоће туђина за господара.“

– Тражимо већ годинама, а и ове понављамо, да се и стратишта у Црној Гори обележе на достојан начин, јер се то већ две деценије чини у Словенији. Црна Гора мора извршити ревизију неких историјских чињеница и аргумената у вези са братоубилачким ратом и равноправно третирати и партизански и четнички покрет, јер су оба покрета била антифашистичка, а то су учиниле и неке суседне земље, као што је случај у Србији – каже се у прогласу.

ПОСТАМЕНТ У ВАЗДУХУ

ПРЕ 15 година, мештани Горњег Заостра и Одбор за подизање споменика војводи Павлу Ђуришићу, који је водио операције устаника за прво ослобођење Берана од окупатора, а чији је штаб био у овом селу, девет километара од града, саградили су постамент за споменик и прилазни пут и подигли јарболе. У Београду је изливен и споменик Ђуришићу, али је, по наређењу Владе Црне Горе, специјална полицијска јединица дигла у ваздух постамент.