Прочитај ми чланак

САМО МОЛДАВИЈА, УКРАЈИНА, АЛБАНИЈА и БиХ имају нижи БДП по глави становника од СРБ

0

Са БДП-ом по глави становника мереним паритетом куповне моћи (ППП) од 15.941 долара Србија се налази тик изнад најсиромашнијих земаља у Европи Молдавије, Украјине, Албаније и Босне и Херцеговине.

Паритет куповне моћи узима у обзир разлике у ценама између земаља, па се тако у мање развијеним земљама за један долар (који се узима као јединица мере) може купити више робе и услуга него у развијеним земљама у којима су цене више. Отуда је бруто домаћи производ по глави становника у Србији у 2017. износио 5.900 долара, а БДП по глави становника по паритету куповне моћи је био 2,5 пута већи. Нажалост, то нам није помогло да се попнемо више на лествици европских земаља по богатству. Још лошије стојимо уколико укључимо БДП Косова, јер нам тада просек опада на 13.000 долара по становнику мерено паритетом куповне моћи.

Најбогатија земља Европе је према прорачуну Милоша Поповића, истраживача на Колумбија универзитету, Луксембург на чијег сваког становника долази БДП ППП од 111.000 долара. Луксембург је изузетак и зато што у њему ради велики број резидената других земаља који доприносе прављењу луксембуршког БДП-а, али не улазе у расподелу тог БДП-а по становнику. Након Луксембурга најбогатија земља Европе је Ирска. Скоро невероватно је да некада члан озлоглашеног клуба ПИГС (Portugal, Ireland, Greece, Spain) данас има БДП по глави становника куповне моћи 80.000 долара. То је више чак и од богате нафтом Норвешке која има БДП ППП по становнику од 74.000 долара или Швајцарске са 63.000 долара.

Гледајући карту Европе истинита је изрека „што јужније то тужније“, али је још уочљивији раст сиромаштва како се иде на исток. Убедљиво најсиромашнија земља Европе је Молдавија са свега 6.000 долара БДП ППП по становнику, док је ако се искључи утицај цена, њихов БДП по глави свега 2.279 долара. Одмах изнад њих је Украјина са 9.000 БДП ППП, а онда долазе на ред земље тзв. Западног Балкана, односно пет земаља које чекају у предворју Европске уније. Ту су на дну Албанија и БиХ са по 13.000 долара по глави становника, затим Србија са 15.900, Македонија са 16.000 долара и Црна Гора са 19.000 долара БДП ППП по становнику.

Ово је у складу са анализом која је пре неколико дана објављена на Евростату, а која је обухватила поређење БДП-а европских земаља, као и цена у њима. Наиме, у 2017. години БДП по становнику Србије био је на свега 37 одсто просека Европске уније, односно 63 одсто мањи од просека. Рецимо, Италија се налази четири процента испод, а Француска пет процената изнад просека 28 земаља ЕУ. Само Албанија која је на 29 одсто просека ЕУ и БиХ на 32 одсто просека су испод Србије, мада анализа Еуростата није узела у обзир Украјину и Молдавију.

Оно што је најмање охрабрујуће у овој анализи која иначе обухвата четворогодишњи период од 2014. до 2017. године је што се нисмо померили ни макац у односу на просек. У овом периоду највише је напредовала Румунија са 59 на 63 одсто просека ЕУ, а напредовали су чак и Хрватска и Бугарска за по два процентна поена.

И док нам је БДП на 37 одсто ЕУ просека са ценама смо нешто „конкурентнији“. Наиме ниво цена у Србији у 2017. години налазио се на нивоу од 46 одсто просека ЕУ. Ту смо на нивоу Албаније и Турске, а рецимо скупљи него у Бугарској која је на 44 одсто ЕУ просека. С друге стране најскупљи живот је у Данској у којој је ниво цена чак 41 одсто већи од просека ЕУ.

Владимир Глигоров, економиста у Бечком институту за међународне економске студије у изјави за Данас истиче да БДП по глави становника по куповној снази у Србији стагнира у односу на 28 земаља ЕУ још од 2008, као уосталом и просечни БДП за тај период.

„Што се куповне моћи тиче, слично је у Босни и Херцеговини, док је у Македонији и поготово у Црној Гори видљиво приближавање куповне моћи оној у ЕУ. То је још више случај са Бугарском и Румунијом и усклађено је са бржим привредним растом него у Србији. Тако да стагнантни раст што је српски случај, иде уз стагнатну куповну моћ“, објашњава Глигоров.