Четвртог августа 1995. године Хрвати, Американци и Французи започели су злочиначку акцију "Олуја" са намером да Срби нестану заувек са простора Републике Српске Крајине и да формирају своју "државу".

Оно што нису успели дедови хрватских војника у усташким формацијама, успели су њихови синови уз помоћ западних сила које су, осим што су активно учествовале у Олуји, успеле да натерају режим у Београду и режим на Палама да ћутке посматрају етничко чишћење Срба са простора западних српских земаља.

Тада је председник СРС Војислав Шешељ, заговорник оштријег супростављања Западу и Хрватима, био у Милошевићевом затвору, а мека политика тадашње власти се показала као погрешна и погубна за српске националне интересе. 

Господине Шешељ, како данас после 23 године гледате на злочиначку операцију „Олуја“?

– Па, то је један од највећих злочиначких подухвата после Другог светског рата који су организовале западне силе, пре свега Американци уз помоћ ове своје полуприватне агенције која се зове МПРИ, која окупља пензиносане генерале, адмирале, пуковнике. Американци су командовали хрватском војском, а пре тога су Срби у Републици Српској натерани на одређени начин да без борбе напусте Купрес, Гламоч, Грахово, да омогуће да се Хрвати попну на Динару, да заузму Грахово и дођу с леђа Книну. Операција је срачуната да се сви Срби буквално истерају из западног дела РСК. Према сведочењу генерала Милета Мркшића на суђењу Готовини и Маркачу, око 10.000 ракета је испаљено из вишецевних бацача на сам Книн и околину. То су ракете које не уништавају објекте, него евентуално кровове, цреп и живу силу и изазивају велики страх и тиме су они натерали цивилно становништво да се покрене у бекство. Оно што је основно, Србија је скрштених руку све то посматрала, није ни прстом макла да би помогла јер је постигнут претходно договор између Американаца и режима у Београду да се Србија у то не меша. Обећано је нешто било Србији, да ли нешто око Републике Српске или Косова, ко то зна, али обично Американци не држе своја обећања.

Били сте у Хагу са Слободаном Милошевићем. Шта је он Вама рекао да је тада Србији нуђено?

– Милошевић тврди да није ништа, ја сам покушао да  неке информације од њега да добијем, али нисам успео. Он је говорио да је запрепашћен како су Срби брзо отишли из Крајине, он је очекивао борбу наводно тамо, али не могу ја сад, Милошевић је мртав, не могу да коментаришем шта је изјавио. У сваком случају, ми Срби никада не смемо са тим да се помиримо, за нас је Република Српска Крајина жива, иако окупирана  и ми је једном морамо повратити, кад тад! Ако то не буде могла наша генерација, онда остаје завет нашим синовима, нашим унуцима да РСК ослободе! 

Шта Вам је Радован Караџић рекао о паду Крајине?

– Па, нисам баш ни стигао о томе да разговарам јер није било прилике. Нисмо ми никада били у истом блоку у Хагу. Са Милошевићем сам био годину дана, имали смо прилике да разговарамо о свему и свачему, а са Радованом сам се само повремено виђао и никад није било прилике да нас двојица седнемо и посебно нешто разговарамо, али, у сваком случају, нико из Републике Српске, такође, прстом није мрднуо. Ниједан метак није испаљен из РС ни кад је падала Западна Славонија, ни када је падао западни део РСК.

Ко је главни кривац за пад РСК?

– Ја ту видим, пре свега, западне силе и Американце који су извршили стравичан притисак и претње, а онда су, вероватно, и Милошевић и Караџић сматрали „ако се жртвује РСК, да ће се спасити РС“, а они су после отели трећину РС и чим је имплементиран Дејтонски споразум они су кренули са укидањем надлежности РС и утапањем у унитарну Босну и Херцеговину. Огроман број надлежности, посебно у време владе Микеревића, у време док је Драган Чавић био председник републике, је пребачен из Бања Луке у Сарајево.

Наоружање српске војске је пре пада Крајине повучено за Београд. Како то коментаришете?

– То су биле ракете земља-земља типа Луна, смештене на Петровој гори и оне су повучене за Србију, јер док су те ракете биле распоређене на Петровој гори, имале су домет до Загреба, Хрвати нису смели прстом маћи. Кад су оне повучене, они су се окуражили, онда је Мартић имао само слабије ракете. Испалио је неколико ракета, мислим 7 да их је било, на Загреб, али то је имало врло слаб учинак, а остало наоружање није извучено и огромне количине наоружања Хрвати су запленили у складишту Голубић, близу Книна, а и на другим местима, такође.

Чим су Хрвати стигли на те просторе, они су показали своју праву природу?

– Они су побили све живо становништво које су затекли, жене, децу, старце. Све што су затекли, они су побили.

Да ли су Американци и активно учествовали у „Олуји“?

– Они су активно учествовали у борбама на тај начин што су њихови авиони све српске радаре онеспособили. 

Да ли је ико од Хрвата осуђен у антисрпском Хашком трибуналу?

– Нико није из Хрватске осуђен, нико! Ни по ком основу. Жртвовани су само Хрвати из БиХ, они су добили поприличну порцију казни, али нико из Хрватске ни за шта није осуђен у Хагу. Било је безброј злочина, али нико није осуђен. Ја сам дан уочи саопштења пресуде рекао Готовини и Маркачу да ће бити ослобођени. Ишао је Теодор Мерон у Загреб, добио је тамо огромну количину новца и донео ослобађајућу пресуду. Он подноси рапорте америчкој амбасади, али и за новац ради. 

Да ли је тадашња политика Србије била мека и погрешна?

– То је била погрешна политика и ја сам критиковао непрекидно ту политику. Ја сам имао велику турнеју по свим општинама западног дела РСК. То је било негде у марту месецу 1995. године. Упозорио сам шта се спрема. Ишли су са мном и моји сарадници, ишао је и Александар Вучић и Хрвати му стално спочитавају његов говор у Глини. Упозорили смо народ шта се спрема, заказали смо били велики митинг за Видовдан у Београду, дакле 28. јун 1995. године у Београду за спас РСК, али је Милошевић исценирао моје хапшење и хапшење неких мојих најближих сарадника у Гњилану. Ми смо осуђени на два месеца затвора, негде 3. или 4. јуна, у сваком случају, ми кад смо пуштени из гњиланског затвора, сутрадан је већ кренула Олуја. Нисмо имали могућности ништа да урадимо да се супроставимо. 

На просторима Крајине где су некада живели Срби сада више нема никога?

– Углавном је све празно, а и много Хрвата се исељава.

Војвода Мишић о Хрватима: То је најодвратнија фукара на свету! | СРБИН.ИНФО https://t.co/lFa0LPWXYk

— СРБИН инфо (@srbininfo) August 8, 2018

Шта је прво што Србија треба да учини како би повратила тероторију РСК коју су Хрвати окупирали?

– Прво Република Србија би морала да призна Владу РСК у егзилу. Та Влада је формирана пре више од 15 година, она постоји, она делује, постоји Народна скупштина у егзилу, постоји и председник Републике који је у Естонији (Милан Мартић), а коме мандат није истекао. 

Хрватска политика се у другом светској рату отворено залагала за начело – трећину Срба побити, трећину покатоличити, а трећину протерати. У дугој историји успели су да испуне прва два плана, а завршна трећина је из Крајине протерана у „Олуји“. За етничко чишћење 1995. године нико није одговарао, за геноцид у Другом светском рату Хрвати су исто прошли некажњено, а данас су узорна држава, чланица ЕУ, понос Брисела. 

Извор: Србија данас

Објавио: Правда

Ознаке: "Oлуја", Војислав Шешељ, злочини над Србима, Српска Крајина, СРС, Хрватска