Прочитај ми чланак

ОЛУЈА – ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ : Историја једне мржње (Бојан Арбутина – Разбуђивање)

0

У дванаестој емисији "Разбуђивање" гост је био Бојан Арбутина, сарадник Музеја жртава геноцида.

Бојан Арбутина је докторанд историје на Философском факултету Универзитета у Београду. Рођен је у фебруару 1995. године у Глини на Банији, иако су његови преци са Кордуна. То су крајеви који су вијековима насељени Србима, о чему говоре бројни културно-историјски споменици и православне цркве из 17. и 18. стољећа.


 
Бојан је као дете почетком аугуста 1995. године скупа са још 250.000 својих земљака прогнан у злочиначкој акцији под шифрованим именом „Олуја 95“. Што се сматра највећим етниичким чишћењем у Евопи након Другог свјетског рата, са елементима геноцида. Злочиначка операција „Олуја 95“ је изведена од стране хрватских војно-полицијских снага, НАТО авијације и Петог муслиманског корпуса Армије Босне и Херцеговине (комаданта Атифа Дудаковића).
 
На почетку емсисије смо причали о коријену мржње Хрвата према Србима… како је то Бојан објаснио да та нетрпељивост није од јуче или од 1941. године, већ из 19. стољећа, када је Бечки двор укинуо Србима Војну Крајину, као организациону јединицу у оквиру Хазбуршке монархије почињена директно аустријском цару, јер су Срби Крајишници долазили ту испред Турака и бранили германску царевину од Османлијске империје. Били су ратници, који су својом крвљу плаћали земљу на којој живе. За разлику од хрватског кметства и племства који нису имали толике повластице пред Бечом.
 
Тада се јавио Правашки покрет и др Анте Старчевић, поријеклом Србин, али су му преци покатоличени и тако је створена мржња према свему што има везе са православљем и Србима. Заправо он је имао свуда речи погрде за Србе у свим јавним наступима средином 19. стољећа. У наредним епохама мржња према Србима није јењавала, напротив. Хрватски официри и војници су активно учествовали у нападу на Краљевину Србију током Првог свјетског рата, док су многи Срби прелазили на страну својих сународника.
 
Усташе су током четири ратне године 1941-1945 на територији НДХ, која је углавном сачињена од србског етничког простора починиле невиђена зверства и геноцид над Србима и Православљем. Поред концентрационих логора Србе су убијали у шумама, вашарима, школама, збеговима и др. Тако је број Срба радикално смањен, а југославенске комунистичке власти наког Другог свјетског рата нису дозвољавали да се јавно прича о геноциду над Србима.
 
У другом дијелу емисије направљен је мали хронолошки списак догађаја који су претходили „Олуји“…  А то су промјена друштвено-политичког система у СФРЈ почетком 1990. године, односно вишестраначки избори на којима побјеђује Фрањо Туђман и његова милитантна странка ХДЗ. Затим увођење шаховнице за републички симбол СР Хрватске и илегално наоружавање хрватских екстремиста које су водили министри у Влади СР Хрватске: Мартин Шпегељ и Јосип Бољковац… Брисање Срба из Устава СР Хрватске 21. децембра 1990. што је значило да Срби од државотворног народа  постају национална мањина.
 
Први окршаји у Пакрацу и Плитвицама у марту 1991. године… напади на касарне ЈНА гдје су били регрути на редовном одслужењу војног рока из свих других југославенских република… и проглашење РС Крајине у Книну на Никољдан 1991. године. Злочиначке акције прије „Олује“, а то су: Миљевачки плато код Дрниша 21. јуна 1992. године, Масленица код Задра 22. јануара 1993. године, Медачки џеп код Госпића 9. септембра 1993. године… Прогон Срба из урбаних средина: Вуковар, Осијек, Карловац, Госпић, Шибеник, Дубровник, Загреб, Сплит, Сисак и др. током 1991-1992 гдје је скоро дупло више Срба прогнано од хрватских екстремиста по налогу власти.
У марту 1995. године крајишком руководству, које је иначе било под патронатом Београда понуђен је план „З-4“, за који је Милан Мартић рекао да није у том моменту спреман да то прихвати.
 
Претходница „Олуји“ била је злочиначка операција „Бљесак“, када су почетком маја 1995. године хрватске војно-полицијске снаге напале Западну Славонију као дио РСК, гдје је скоро 20.000 Срба прогнао а скоро 300 убијено.
 
Почетком аугуста 1995. године крајишки представници су прихватили и потписали тај план „З-4“, испред америчког амбасадора Питера Галбрајта, али Хрвати то више нису хтјели, него су се спремали за напад на Крајину. Тачније америчка фирма МПРИ је обучила хрватске официре и помогла хрватску војску за тај злочин.
 
„Олују 95“ заправо за почињу авиони НАТО пакта тако што су бомбардовали радарске системе и репетиторе у 03:40 сати 4. аугуста 1995. године.. а само два сата касније око 135.000 хрватских војника креће у напад… гранатирани су Книн и Грачац и још неколико мјеста, касније се укључују јединице Петог муслиманског корпуса Армије БиХ. Одбрана је у јужном дијелу РСК лагано пукла, док је на Кордуну и Банији пружен жилав отпор 4 дана. Врховна команда СВК доноси одлуку о привременој евакуацији 4. аугуста увече, а Хрвати улазе 5. августа 1995. године у напуштен град Книн, крајишку престолницу.
 
За тих неколико дана аугуста 1995. године убијено је и нестало око 2.500 Срба, а процењује се да је најмање 250.000 Срба у колонама кренуло ка матици желећи да избегну покољ од хрватске војске. Занимљиво је и то што су многи злочини у неким селима: Вариводе, Гошићи, Грубори, Кијани и др. почињени након 12. аугуста 1995. године, када је „Олуја“ званично завршена. Циљ је био истребити Србе у потпуности.

 
Иначе, у списима Хашког Трибунала „Олуја 95“ окарактерисана је као удружени злочиначки подухват, на чијем челу је стајао Фрањо Туђман, хрватски председник 1990-1999… Иако пред Међународним кривичним судом званично нико није одговарао за „Олују 95“, јер су хрватски генерали Анте Готовина и Младен Маркач у другостепеним пресудама ослобођени.
 
У данашњој Хрватској 4. и 5. аугуст су проглашени Данима домовинске захвалности, гдје се окупља стотине хиљада посетилаца из цијеле Европе, уз присуство свих државника… док у Србији и Републици Србској то су дани туге и сјећања на погром.
 
Тако су гледаоци позвани на парастос у београдској цркви Св. Марка на Ташмајдану у недјељу 5. аугуста 2018. године од 11 сати. Али, парастоси за жртве „Олује 95“ одржавају се у Шиду, Бања Луци, Чикагу и др.