Прочитај ми чланак

НЕПОЗНАТА ИСТОРИЈА ИЗ КОТОРСКИХ СПИСА: Да ли је Колумбо био Јеврејин?

0

О Кристифору је Колумбу написано на стотине књига, али се о њему до данас не зна суштински ништа.

Западна цивилизација склона је да најпознатијег морепловца свих времена види у Кристифору Колумбу, из рачуна, јер се „познатост“ неког морепловца одувијек мјерила величином географије коју је открио, и количином пара проистеклом иза тога открића.

Никола Маловић

О Кристифору је Колумбу написано на стотине књига, али се о њему до данас не зна суштински ништа.

Да ли је син ткача из Ђенове уопште могао да дође у посјед знања из картографије, и то у Португалији, у Лисабону, престоници земљописне, љубоморно чуване, тада врло јеврејске вјештине?

Супротно ономе што смо учили, на трима једрењацима, „Нињи“, „Пинти“ и „Санта Марији“ године 1492. не плови католички свештеник, али плови именом знани Луис де Торес – тумач за хебрејски – из чега испада да је прво Здраво! изречено у Индијама, тј. у Америци било изречено на хебрејском језику. То баца потпуно ново свијетло на нама знану историју.

Папином титулом „најкатоличкији од свих краљева“, Изабела Кастиљска и Фердинанд Арагонски – декретом су прогнали 350.000 Јевреја из Шпаније, те наредили да – под пријетњом смртне казне – од поноћи 2. августа 1492. нико ко не би постао конверзос, тј. покрштени Јеврејин, ногом не смије више стојати на шпанском тлу.

Отуд је чудније што, супротно поморским ужанцама, Колумбо наређује да сви учесници експедиције буду укрцани до 23.00 часа иако се испловљава ујутро. На бродовима све врви од Јевреја, пише чувени Симон Визентал у књизи „Сегел дер Хоффнунг“ (Берлин/Франкфурт, 1991). Тумач Луис де Торес је Јевреј, ранар Марко је Јевреј…

Гусар из Ђенове, како се Колумбо помиње у Котору тога времена, историјски је најшкртији на италијанском. По маргинама својих књига, записима на шпанском, показује како одлично познаје јеврејску историју и Талмуд. Са сином Дијегом кореспондира користећи витичасту вињету коју наука назива „Барух хашем“ – бог је велик.

Немали је број оних књига које тврде да се Кристобал Колон заправо звао смјели Португалац чију су идеју да са запада пронађе пут за Индију испрва исмијали научници с универзитета у Саламанки. По свој је прилици Колумбо такође вјеровао у казивања Елдада Хад Данија, који се у 9. вијеку појавио однекуд са истока, и постао откровање иберијским Јеврејима јер је тврдио да тамо далеко на Истоку живи десет изгубљених племена – оних које је цар Навукодоносор одвео у вавилонско ропство. То да Јевреји над собом немају никаквог владара до свог, била је музика за уши, чак и Јеврејима у Португалији. Колумбове везе са Португалијом нико не пориче.

Супротно идеализованој слици по којој краљица Изабела залаже свој накит да би опремила три једрењака и отпослала их у непознато, прави финансијер није нико други до краљевски благајник, Луис де Сантангел, покрштени Јевреј, који само зато што је краљевски благајник добија „Лимпиеза де сангре“ – потврду о чистоти расе. Ова потврда била је доказ да човјек не потиче од Јевреја или Мавара, што је Санангелу осигурало сигуран живот у Шпанији. Идеју да уведе потврде налик „Лимпиеза де сангре“ Хитлер је добио касније, тражећи националсоцијалистичке доказе о аријевском поријеклу. Извјештај са пута, Колумбо не упућује краљици него прво Луису де Сантангелу…

На мало простора немогуће је казати више. Зато и постоје књиге. Да се труде да кажу све, и да разговарају једна с другом, укрштајући узмеђу себе аргументе.

Било би чудо да је Колумбо био конверзос, тј. Јевреј поријеклом. Не мање од чуда да је био син ткача из Ђенове.