Прочитај ми чланакМаштао сам да једног дана освојим гренд слем трофеј пред својом децом и пресрећан сам што сам то доживео на Вимблдону – објашњава Новак и присећа се свега кроз шта је прошао на том путу
Подигао је Новак Ђоковић пехар на Вимблдону, послао ривалима јасну поруку да се вратио на прави пут и да ће се опет борити за сам врх.
Фото: Инстаграм
А, данас, после свега тога је одлучио да се путем друштвених огласи и да са свима подели кроз шта је све пролазио у претходном периоду.
– Пишем ову поруку између мењања пелена и књиге са диносаурусима. Желим да свима да поделим осећања која сам имао током Вимблдона. Прво, тај осећај када сам видео сина Стефана у Јелениним рукама током доделе трофеја је било нешто невероватно и нешто што нисам осетио ни на једном од претходних такмичења које сам освајао. Када сам постао отац, мој највећи сан је био да деца буду на трибинама док играм и то се остварило пре неколико дана. Било је незаборвно, посебно, испуњујуће, дивно, али најважније – магично. Онда, када сам помислио да не може бити боље чуо сам „Тата, тата!“ и онда сам се скроз „истопио“. Емоције су ме преплавиле, веома сам захвалан што сам тако нешто осетио – наводи Новак на почетку.
Наставио је у истом стилу.
– Маштао сам и молио се да ћу једног дана освојити гренд слем пред својом децом, срећом за мене Тара расте и једва чекам да учиним исту ствар пред њом као пред Стефаном. Цео мој жвот је био мање-више фокусиран на тенису док нисам постао муж и отац. Када сам добио децу мој свет је еволуирао. Није се променио, само је постао лепши. Наравно, већа одговорност се појавила и то је на крају дана откључало нову димензију љубави и енергије у мени, нешто што нисам знао да постоји. Највећи поклон који добијете од Бога је тај повећан осећај емпатије, саосећања и посвећености према вашој деци. Али, није све одмах кристално јасно. Потребно је време и учење да би се пронашао „златни баланс“. Код мене је то било између тениса, приоритета и фамилије. Супруга ми је веома помогла, подржавала ме од момента када је родила Стефана и Тару. Издвајала је време да разговара са мном о стварима које ме муче и помагала ми да пронађем прави пут и да дам све од себе како код куће тако и на терену – описује Ђоковић.
Потом се враћа у прошлост и све кроз шта је пролазио.
– Прошле године сам имао веома озбиљну повреду лакта и приморн сам био да одсуствујем са терена шест месеци. Повреда је била један, а мотивација други проблем. Нисам се мучио толико на тренинзима, већ сам имао менталне препреке које сам морао да пређем. Једног дана ћу поделити више о томе. Одувек сам поштовао људе који деле своју рањивост и оно што их је натерало да нађу снагу и да постану инспирација за многе. Био сам и сам рањив много пута у претходним годинама и још увек сам. Не стидим се тога. Чак напротив, чини ме доследним према себи и другима. озвољава ми да будем ближи са људима, да анализирам оно шта се уствари дешава. Када то схватим, онда сам у могућности да направим стратегију и да се изборим са свим тим како бих постао снажнији, мудрији, срећнији човек.
Не крије да је правио грешке.
– У последње две године нисам био стрпљив са тениским очекивањима, нисам био мудар код прављења стратегије и нисам слушао своје тело које ми говори да се нешто озбиљно дешава са лактом. Тражио сам решења негде другде, а она су увек била у мени. После много промена са тренизима, рекетима, члановима стручног штаба нисам знао да ли ћу успети да се вратим на жељени ниво тениса. Део мене је одувек веровао у моје квалитете и могућности, али је било много тренутака када сам сумњао и могло је да оде у другом правцу. Срећом, имао сам помоћ божанских сила које су ме овеле у правом смеру који је добар за мене. У правцу који ми доноси мир и баланс.
ПА ОВО ЈЕ НЕВЕРОВАТНО! https://t.co/GG6I7Cfq2I
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 19, 2018
На крају се посебно захвалио свима.
– Свестан сам посвећености и свега што су многи уложили у мене у последњим годинама како би ме вратили на ниво тениса који ми доноси гренд слем трофеј. Захвалан сам свима који су ме поштовали и који су ми пружили љубав и веру и помогли ми да дођем до титуле на Вимблдону. Благословен сам што пролазим кроз ово невероватно путовање на којем ме подржавају многи широм света. Волим вас, волим тенис, волим живот. П.С Вимблдонска трава је одличног укуса, волео бих само да додам мало авокада и биће савршена – закључио је Ђоковић шалом.
