Прочитај ми чланакВећ данима надлежне институције и Србије и Турске не реагују на чињеницу да око 80 турских држављана, који су ангажовани на изградњи дела пројекта Београд на води, штрајкују јер им послодавац, турска компанија Гиденлер Yапи Инсаат, дугује зараде за два месеца. Радници за Инсајдер кажу да су у тешкој ситуацији и да не желе да раде док им не буде исплаћен део зарада, а тврде и да део радника ради илегално, односно без потребних дозвола за рад у Србији.
Турску компанију Gidenler Yapi Insaat као подизвођача на пројекту Београд на води ангажовала је домаћа фирма Градина која је добила посао изградње тржног центра БW Галерија који би требало да се простире на површини од укупно 300.000 квадратних метара.
Радник из Турске Адам С. каже за Инсајдер да нису плаћени два месеца за свој рад, као и да неки од радника нису ни регистровани.
„Ми смо овде доведени 7. маја из различитих крајева Турске како бисмо радили. Дошли смо овде по позиву компаније Gidenler Yapi Insaat. Такође Градина, која је главни извођач, није нас регистровала као раднике, па многи овде раде илегално. Овде има бар 21 особа која се појавила касније и која није регистрована. Радили смо два месеца, али многи од нас нису плаћени. Услови нису добри, обећања су прекршена, а ми смо жртве у овом случају“, каже он за Инсајдер.
Турски радници већ неколико дана протестују испред турске амбасаде, захтевајући решавање овог случаја. Новинари Инсајдера су у неколико наврата контактирали амбасаду Турске, међутим, упркос обећањима, нису нам одговорили на питања.
Представник турске фирме која ради као подизвођач на пројекту Београд на води Гиден Хусеyин за Инсајдер каже да у овом тренутку не може да одговара на питања Инсајдера, али да ће се ситуација „средити“.
Према Закону о запошљавању странаца, да би странци могли да раде у Србији послодавац, у овом случају фирма Градина, мора да поднесе захтев Националној служби за запошљавање, и то под условом да странац већ има одобрење за привремени боравак у Србији.
Права и обавезе у погледу рада, запошљавања и самозапошљавања странаца који су се запослили са дозволом за рад, иста су као и за држављане Србије. Они на овај начин могу да раде најдуже годину дана.
Инспекција рада након питања Инсајдера започела контролу
Новинари Инсајдера послали су питања Министарству за рад о томе да ли су упознати с кршењем права турских радника, као и о томе да ли су они у Србији ангажовани легално.
У Министарству су истакли да су јуче, након што им је Инсајдер упутио питања, извршили ванредни инспекцијски надзор и утврдили да су турски радници престали да раде на градилишту неколико дана пре вршења инспекцијског надзора, а због неизмирених обавеза фирме Гиденлер Yапи Инсаат – због чега су започели и контролу законитости рада ове турске компаније.
„Инспекција рада редовно контролише извођење радова на градилишту “Београд на води“, а врши надзоре и у седиштима послодаваца, који изводе радове, те ће у циљу контроле исплате зарада извршити надзор и код послодавца “GIDENLER YAPI INSAAT’’ из Турске, представништво у Београду, и то на начин прописан Законом о инспекцијском надзору“, истичу у министарству.
Они, међутим, нису навели да ли су проверавали и да ли су исти ти радници и законски пријављени, односно да ли имају дозволе за рад које је морало да обезбеди домаће предузеће „Градина“.
О овом случају Инсајдер је упутио питања и МУП-у који је, између осталог, задужен и за издавање боравишних дозвола, међутим, одговоре нисмо добили.
Један од радника, Цинангин Д, каже за Инсајдер да им је много тога обећано када су долазили из Турске, али да скоро ништа није испуњено. Он апелује на власти Турске и Србије да заједнички реше њихов проблем.
„Ми желимо да наш председник и министри контактирају са српским властима како би решили наше проблеме, јер нам се свима укупно дугује око 150.000 долара. Ми смо овде жртве два месеца, јер нисмо могли да пошаљемо ни цента својим породицама, а радили смо и у води док су неки од нас били и физички повређени“, каже он за Инсајдер.
Градина: Ангажовали смо турску фирму, јер код нас нема радника
Пројект менаџер Градине која гради тржни центар БW Галерија Предраг Јеремић прошле недеље када је почео штрајк потврдио је за Инсајдер да је разлог за обуставу рада то што власник турске фирме није исплатио плате својим радницима.
Он је, међутим, истакао да „Градина“ нема никакву одговорност за то што зараде нису исплаћене, јер је српска фирма испунила све своје финансијске обавезе према фирми Гиденлер Yапи Инсаат. Такође, додаје и да ће највероватније штрајк радника утицати на то да са турском фирмом уговор буде раскинут.
„Проблем је врло прост. Власник турске фирме није исплатио плате својим радницима. Они су подизвођачи фирме Градина на овом пројекту. Градина је исплатила све „ситуације“ које је требало. Штрајк радника не утиче на рокове. Међутим, ми смо принуђени да раскинемо уговор, јер радници не долазе на посао“, истакао је Јеремић за Инсајдер.
На питање новинара Инсајдера шта је препоручило турску фирму да буде ангажована као подизвођач, Јеремић је одговорио да је разлог за ангажовање то што су они могли да обезбеде радну снагу које, како каже, нема у Србији.
„Ми смо на то били принуђени, јер су нам потребни тесари и армирачи“, истакао је за Инсајдер пројект менаџер Градине.
Новинари Инсајдера су Јеремића накнадно питали да ли су сви радници пријављени и по ком основу, међутим, он је изјавио да је добио инструкцију од инвеститора, српско-арапске фирме „Београд на води“ да не може да даје интервјуе без њихове сагласности.
Инсајдер је поводом овог случаја контактирао и „Београд на води“, међутим, одговоре нисмо добили.
Пројекат Београд на води: Блиски исток и дивљи запад
Уговор о градњи пројекта Београда на води закључен на основу међудржавног споразума Републике Србије и Уједињених Арапских Емирата изазвао је бројне полемике, критике стручне јавности, али и уличне протесте.
Влада Србије, на чијем је челу у том тренутку био Александар Вучић, 2015. године је прогласила пројекат од националног значаја усвојивши леx специјалис – посебан закон којим се регулише територија пројекта „Београд на води“ независно од важећег законодавства.
Земљиште на којем ће бити изграђен „Београд на води“ дато је инвеститору у закуп на 99 година, а Србија је уместо новца од накнаде добила 32% удела у предузећу „Београд на води“. Међутим, питање је шта ова одредба у пракси значи с обзиром на то да инвеститор када на земљишту изгради зграду, према уговору, постаје и власник дела земљишта на ком је зграда изграђена.
Додатну контроверзу око пројекта Београд на води изазвало је и рушење приватних објеката у Херцеговачкој улици крајем априла 2016. године на простору будућег Београда на води.
Иако су градске власти тврдиле да уклањање објеката у Херцеговачкој није било потребно све до краја 2019, анализа Инсајдера је показала да је, према уговору, рок за рашчишћавање подручја у ком се налази Херцеговачка био 30. јун 2016.
Тадашњи премијер Србије Александар Вучић месец и по дана од инцидента изјавио је да иза рушења у Херцеговачкој улици стоје највиши органи градске власти и најавио да ће они због тога сносити одговорност. Ипак, до данас није смењен нико из врха београдске власти, а тадашњи градоначелник Синиша Мали је пре два месеца постао и министар финансија.
Новинари Инсајдера у две емисије Инсајдер без ограничења о пројекту Београд на води истраживали су шта је оно што Београд и Србија добијају од таквог уговора, да ли је реч о стратешком пројекту од националног значаја или комерцијалном уговору због ког Србија чини бројне уступке једном страном приватнику, као и какав је историјат фирме која гради Београд на води. Такође, колико улажу Србија и Београд, а колико арапски инвеститор, као и зашто је због арапских инвестиција Београд претворен у дивљи запад у ком су ноћу под маскама непознате особе демолирале објекте без решења о рушењу.
Обавеза послодавца је да обезбеди дозволу за рад
Домаћи послодавац је дужан да Полицијској управи пријави боравак страних држављана који ће бити ангажовани, и том приликом им МУП издаје такозвани „бели картон“. Послодавац затим подноси захтев Управи за странце МУП-а за добијање дозволе за привремени боравак страних радника. Обавезан је да, између осталог, достави копију пасоша странаца, „белог картона“, уговор о раду склопљен са њима, извод из АПР-а, потврду о расположивим новчаним средствима на рачуну, документ којим се регулише здравствено осигурање у Србији, потврда НСЗ да тражени кадар не постоји на евиденцији бироа…. Тек на основу добијене дозволе за привремени боравак, послодавац упућује захтев за дозволу за рад Националној служби за запошљавање.
Градина и турски инвеститор граде тржни центар „БW Галерија“
Изградња конструкције БW Галерије, тржног центра за коју су представници Београда на води истицали да ће бити једна од централних тачака овог пројекта, почела је 22. септембра прошле године, а планирано је да буде завршена до 2020. године.
Компанија Градина изабрана је за извођача структуралних радова.
Како је речено у „Београду на води“, БW Галерија требало би да се простире на површини од укупно 300.000 квадратних метара, укључујући надземну површину од 143.000 квадрата, од којих ће 93.000 квадрата простора бити за издавање, с понудом малопродајних објеката. Тржни центар имаће, према плану, 3.700 паркинг места.
Генерални директор грађевинске фирме Градина Ђуро Ђурђевић изјавио је раније за медије да ће предвиђени радови бити завршени у року, уз поштовање свих светских стандарда и придржавање свих мера заштите на раду.
