Прочитај ми чланак„Ако некога желиш упознати, дај му власт“, каже позната изрека. Али није то једини начин, постоје многи други начини који нису толико познати, али су врло успјешни.
Некада се само зачудимо како нешто о некоме нисмо знали, а „добро смо га познавали“. Такви људи можда мало причају о себи, или за то очекују погодну прилику, или се ми не занимамо за њих довољно па им и не дајемо шансу да сазнамо више о њима. Чак и властита дјеца, коју смо одгајали од рођења и све вријеме били уз њих, некада нам покажу и нешто што нисмо од њих очекивали, за што смо мислили да нису у стању, да не могу или не знају учинити, било то добро или лоше.
На великим задацима и приликама у којима се неко нађе убрзо се покажу неке његове особине. Рецимо, некога изаберу за предсједника државе, и ми убрзо видимо је ли онакав какав је био прије тога, испуњава ли дата обећања. Дође нови тренер клуба, који је критизирао свог претходника, па ми успоређујемо његов рад и претходников као и оно што је обећавао с оним што остварује.
Али немамо увијек прилику упознавати људе на такав начин, само мали број је оних на јавним функцијама. Како упознати, рецимо, колегу, комшију, члана истог удружења, у чијој смо близини готово свакодневно, а ипак их не познајемо довољно? Неко од њих нам се учини блиским и онда с њим више контактирамо, више му вјерујемо, отварамо му се. Покаже се да смо некада били у праву, али и да смо у неким случајевима промашили, да смо погрешно процијенили особу којој смо вјеровали. Она је имала неки свој скривени циљ па је према нама била онаква како је то нама одговарало да буде.
Некада о некој особи створимо слику на темељу прича других, који гледају из свог угла, а који се може мало или чак драстично разликовати од нашег. Тако почињемо мислити о некоме скроз црно или бијело, мада, када бисмо је стварно упознали, не бисмо тако мислили.
Некада након дуго времена откријемо да је нека особа сасвим у реду, дивна у сваком погледу, да је поштена и несебична, паметна и мудра, а да све то до сада нисмо ни запазили нити смо очекивали такве особине код те особе. Недавно сам тако, стицајем околности, пар пута путовао на посао с једном колегицом с којом радим већ неколико година, али не на истим пословима и нисмо имали пуно контакта. Ти контакти су били само поздрави при сусрету и понекад, врло ријетко, упитна реченица и одговор везани за конкретно питање на послу. Нисам о њој мислио ништа лоше, али нисам је ни цијенио онолико колико сам касније схватио да сам требао. Тек кад смо заједно путовали на посао и назад, било је прилике и за нормалан разговор из ког сам сазнао непознате податке и особине ове колегице. Повезујући то и с оним не тако великим сазнањима од раније, закључио сам да је ријеч о врло особи вриједној много више поштовања него што сам то сматрао прије.
У једном тренутку смо причали управо о овој теми о којој сада пишем па смо редали изреке које се користе код нас и у њеној Турској да би се боље дочарало како људи показују своје право лице. Спомињали смо изреку из поднаслова, па и ону да можеш рећи да некога познајеш тек када поједеш с њиме врећу соли, а онда је она кроз загонетни смијешак рекла:
„Ако некога желиш упознати, требаш се с њиме возити на посао!“
Наравно, претјерано је очекивати да је довољно пар заједничких одлазака на посао за темељито упознавање, али сигурно помаже. И не само одласци на посао, него било какви контакти. Зато ако стварно желимо некога боље упознати, директни контакти су добар начин да дођемо до циља.
