Прочитај ми чланакДокле год Србија не призна Косово или оно не постане део Уједињених нација, Приштина не може да тужи Србију ни за какву ратну одштету.
После пуштања па демантовања вести да ц́е Приштина тражити обострану амнестију за ратне злочине, из албанских кругова стиже, још једна стара-нова вест: да ц́е у завршници преговора тражити ратну одштету од Србије.
То ц́е, како прижељкују, бити део финалног документа за који се надају да ц́е са Београдом бити потписан најскорије. Тим, „договором“, подразумевају у Приштини, Косово би и званично постало држава, уз формално признање Србије или без њега.
У сваком случају, по речима стручњака за међународно право др Душана Челиц́а, Приштина још увек нема правни основ да тужи Србију за ратну одштету, јер није међународно признат субјекат. С друге стране, додаје он, уколико Србија буде признала Косово или оно постане члан Уједињених нација, то право ц́е стец́и. Засад, чак ни нека трец́а држава не може у име Косова да тужи Србију за ратну одштету.
Због тога Челиц́ верује да је ово још једна у низу игара Приштине, а све у контексту притиска на Србију да потпише коначни правно обавезујуц́и споразум.
– Прича није нова и вец́ годинама сепаратистичка власт у Приштини прича о ратној одштети као једном од захтева. Било је покушаја да се та тема убаци и у формат преговора у Бриселу, али је тамо техника таква да се на дневни ред стављају само она питања о којима постоји сагласност свих страна. Пре тога је Приштина најављивала тужбу Међународном суду правде против Србије за ратну одштету, али и то је био рачун без крчмара. Косово, напросто, нема активну легитимизацију државе и не може да буде тужилац у међудржавном процесу, тако да је и та прича брзо пала у воду – каже саговорник Спутњика.
Ова поновљена прича за њега није никакво изненађење, јер, како каже, очито је да Приштина покушава да подигне улог.
– Не верујем да је та прича озбиљна ни са становишта факата ни са било ког другог аспекта, а право и суштинско питање је – ко коме заправо дугује одштету? Уверен сам да сепаратистичке власти у Приштини дугују одштету и Србији и српском народу, посебно када је реч о погинулима, убијенима и киднапованима након 10. јула 1999, али и када је реч о уништеној приватној имовини. После тог датума више од 35.000 српских станова и куц́а је уништено, милион катастарских парцела које припадају Србима још је узурпирано, а да не говоримо о државној и друштвеној имовини која је непроцењиво благо…
Уколико би се неким случајем отворило питање одштете саговорник сматра да би Косово банкротирало и у наредих стотину година не би могло да стане на ноге због исплате штете коју су нанели Србима.
Опасност може да наступи, како каже Челиц́, само ако би Србија признала Косово, или ако оно постане члан УН. У том случају, он је готово сигуран да би нас Приштина тужила за ратну одштету и у тим околностима би имала и правни основ.
ЈЕЛЕНА ПОНОМАРЈЕВА: Ако отпор Београда буде сломљен цела Европа ће постати НАТО https://t.co/exeNcfB2df
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 14, 2018
Подсец́ања ради, Приштина је још 2015. покренула питање одштете, а њему је додала и листу захтева да добију уделе у имовини косовских предузец́а која су имала филијале у централној Србији, као и расподелу војних објеката и амбасада бивше СФРЈ.
Под ратном одштетом Приштина подразумева надокнаду за 127.000 разорених куц́а током рата, за имовину која је била у друштвеном власништву, а коју су уништиле српске снаге, као и компензацију породицама чији су чланови настрадали.
Приштина такође тражи и да из процеса сукцесије добије део блага СФРЈ, као и војни и дипломатски објекти бивше државе.
