Прочитај ми чланакВојни аналитичар Мирослав Лазански сматра да многи НАТО лобисти негирају чињеницу да је осиромашени уранијум оставио последицу по грађане Србије, те да се по овом питању и у Скупштини Србије водила жучна расправа.
Подсетимо, већина посланика у парламенту подржала је формирање Комисије за истраживање последица НАТО бомбрадовања, која би требало да покаже да ли је пораст броја оболелих од малигних болести последица загађивања наше земље пројектилима са осиромашеним уранијумом. У Скупштини Србије и данас ће да се расправља о предлогу да се формира Комисија за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године.
Лазански показао документ из Пентагона
Мирослав Лазански рекао је да је потпуно запањен покушајем да се потпуно негира негативан утицај муниције која је коришћена 1999. године, током бомбардовања Србије.
– Имали смо прилично добру расправу у Скупштини, при чему је део опозиције гајио наду да ће успети да разводњи дискусију. Ипак, нико се не усуђује да јавно пред камерама каже да није било штетних последица уранијумске муниције. Неки су покушали да ову тему дневно исполитизирају, али смо их разбили с неколико наших наступа – поручио је Лазански.
СРБИ СА КиМ: Режимски медији не преносе јасне ставове Русије по питању Космета https://t.co/to3M7eY7Ts
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 13, 2018
Аналитичар је показао документе из Пентагона и истакао да постоји упутство које датира из новембра 1999. америчкој војсци која улази у састав Кфора на Косову.
– Они се упозоравају да не пију воду, саветују се како да буду обучени кад су у контакту с објектима који су гађани том муницијом, морају имати заштитну обућу и одећу… Фрапантно ми је кад неко покушава да негира штетни утицај. Италија је водила истрагу, а формираћемо и своју комисију која ће се позвати на резултате италијанске истраге. И Белгијанци су истраживали последице на Косову и Метохији и имали су 200 оболелих у годину дана боравка контигента на КиМ, од тога је осморо војника преминуло – напоменуо је он.
Данас, како је најавио, у Скупштини следи гласање о формирању Комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године. Лазански, такође сматра како сви послници по овом питању морају да имају исти став.
Уранијум још и данас убија хероје на Косову и Метохији
Лазански је говорећи о ставу америчког амбасадора Кајла Скота и директорке Центра за евроатлантске студије Јелене Милић да уранијум „избељује зубе“, позвао Скота да од министарства одбране САД узме податке и подсетио на Заливски синдром и додао како је осиромашени уранијум канцероген.
– Делегација СЗО долазила је у Србију и нико је није одвео на четири локалитета ван КиМ: Пљачковица код Врања, Боровац код Бујановца, Братоселце код Прешева, Рељан код Прешева и две локације у Црној Гори. У Пљачковици је 1.100 пута већа радиоактивност него што је била, код Братоселца 116, код Боровца 85 пута, код Рељана 200 пута, у Црној Гори 350 пута… Засути смо с између 10 и 15 тона осиромашеног уранијума с временом полураспада 4,5 милијарде година. Ко жив, ко мртав да 4,5 милијарде година дочека – навео је Лазански, додајући да је НАТО лоби јак у Србији.
Кад је говорио о томе ко би све требао да чини Комисију за истраживање последица НАТО бомбрадовања 1999., Лазански је рекако како је он за то да део њеног састава буду и представници опозиције:
– Нека буду и они у комисији, али и стручна комисија која пре свега мора да буде стручна, односно они који се овом облашћу баве годинама.
Додао је још и како Кајл Скот није стручан и како говори само оно што му бива „сервирано“, односно презентује само оне материјале који негирају све негативне последице бомбардовања Србије 1999.
– Били смо покусни полигон 1999. године: преко нас је покушано да се УН избаце из сваке врсте игре када су агресије у питању, послата је порука Русији, тада је НАТО славио 50 година постојања па је демонстрирао свој кредибилитет, имали смо феру са Левински. Били смо лабораторија за експерименте – каже војни аналитичар Мирослав Лазански.
Осиромашени уранијум, како је објаснио, почео је да се користи за пробијање оклопа тенка, јер је јефтин и има одличну пробојност.
– Уранијум је прерађен у муницију чија је прва практична примена почела 1991.године у Операцији пустињска олуја када су Ирачани били збланути шта им авиони А10 раде – објаснио је војни аналитичар, додајући да је важнија била ефикасност, а не и последице.
