Прочитај ми чланак
Два галеба бела
(Народна песма и романса; пева: Шабан Шауловић)
Два галеба бела у црној ноћи
летели морем, а бура је била
ветар их баци на једну стену
а он ту оста сломљених крила
А она оде, остави њега
да чека своју последњу зору
једино мало нашо је снаге
да се пожали вољеном мору
Реф.
Реци јој море да њу још волим
за злу је судбу своју не кривим
ах зар се тако сад љубав дели
ја да умирем а она да живи
Он није хтео зору да чека
он није хтео сунце да сине
с високе стене баци се галеб
вољеном мору у плаве дубине
А живот овај и даље тече
нова се зора над морем буди
једино истина остаје само
и птице воле као и људи
