Прочитај ми чланак

У КРАГУЈЕВЦУ СРУШЕНА КУЋА у којој је живео и стварао Ђура Јакшић

0

Након дугогодишњег пропадања, јуче је, у центру Крагујевца, у Карађорђевој улици, срушена кућа у којој је, у првој половини 60-их година 19. века живео Ђура Јакшић, најзначајнији песник српског романтизма и знаменити сликар.

Кућа Ђуре Јакшића која се дуже од две и деценије урушавала и временом постала ругло у најужем крагујевачком градском језгру, прекјуче је, према ранијој одлуци локалних власти, срушена, пише Данас.

Портал „Глас Шумадије“ наводи да је дуго била ноћно стециште оних који прекомерно користе алкохол и наркотике. Због тога, али и опасности коју је представљала по пролазнике, пре нешто више од седам година је ограђена.

Завод за заштиту споменика културе у Крагујевцу својевремено је предлагао да се кућа Ђуре Јакшића прогласи за споменик културе, али је Републички завод ту иницијативу одбио уз образложење да тај објекат „нема потребну уметничку нити историјску вредност“.

На месту срушене куће Ђуре Јакшића требало би да буде изграђен нови објекат, по узору на шумадијске куће XИX века, у чијем би једном делу била сачувана успомена на живот и дело славног песника, у време док је службовао у Крагујевцу. У градском буџету је, наводно, за то је намењено око 15 милиона динара.

Ваља овом приликом напоменути да је последње године свог службовања у Крагујевцу (1865,1866.) Ђура Јакшић као учитељ провео на месту Липар, на размеђу шумадијских села Горња и Доња Сабанта, на којем је и написао две своје можда и најлепше песме – „На Липару“ и „У поноћ“.

На том месту је данас манастир „Свети Ђорђе“, из чије порте је, одлуком црквених власти и уз прећутну сагласност тадашње градске врхушке, пре десетак година уклоњена биста Ђуре Јакшића, која је ту стајала деценијама уназад. У исто време, опет уз садејство црквених и градске власти, угашена је и културно-просветна манифестација „Липарски дани“, којом су евоциране успомене на Ђуру Јакшића и његово стваралаштво.

Од прекјуче, у Шумадији и Крагујевцу, осим једне крагујевачке основне школе која носи његово име, и којој, због све мањег броја ученика, такође прети гашење, нема више ниједног објекта који сведочи да је један од најзнаменитијих српских уметника живео и стварао овде.