Прочитај ми чланак

ИЗВРШИТЕЉИ ПРЕТЕ пленидбом и покојницима

0

Да ли су грађани довољно заштићени када им званични органи запрете принудном наплатом

БЕОГРАЂАНИН Бојан П. нашао је недавно у поштанском сандучету допис којим га јавни извршитељ обавештава да се у року од осам дана јави због извршења, иначе ће се, с качењем решења на огласну таблу суда, сматрати да му је решење о извршењу уручено. Био је збуњен. Адреса на допису је била његова, али не и име. Допис је био насловљен на комшиницу која је преминула пре неколико година.

Позвао је назначену извршитељску канцеларију и налетео на, не баш љубазну, извршитељку. Покушао је да јој објасни да је допис упућен на погрешну адресу и затим нашао кћерку преминуле и обавестио и њу. Кћерка је била у шоку. Извршење је било на основу наводног прастарог мајчиног дуга за комуналије, за који кћерка није знала, нити је било кад стигла опомена.

– Када је позвала извршитељку и рекла јој да је допис стигао на погрешну адресу, ова је одбрусила: „Већ нас је један господин обавестио. Полицији је дато да уђе у траг извршном дужнику.“ Кћерка је узвратила: „Не мора полиција да се труди. Даћу вам ја број парцеле на гробљу!“ – препричава Бојан.

Он не зна како се сага с комшиницом и извршитељем завршила, али каже да је цела прича за њега била стресна и боји се да је и сам могао да постане мета пленидбе.

И он, и већина грађана које смо анкетирали, мисле да су грађани недовољно заштићени од извршитеља и да може да им се деси да, без претходног обавештења, а због минорног или чак туђег дуга, заврше на улици. Истовремено, нико их не пита да ли редовно примају плату.

У Комори извршитеља кажу да ствари не стоје баш сасвим тако. Како објашњава Магдалена Новаковић, генерални секретар Коморе, право грађана да се жале регулисано је Законом о извршењу и обезбеђењу:

ЧЕТВОРО ИЗГУБИЛО ДОЗВОЛУ

ЗБОГ пропуста у раду до сада је санкционисано 20 извршитеља. Изречене су две опомене, 16 новчаних казни, две забране обављања делатности у трајању од три месеца и четири трајне забране.
– Странкама на располагању стоји више правних средстава. Рецимо, захтев за отклањање неправилности. Он се подноси јавном извршитељу у року од 15 дана од када је одлука требало да буде донета или радња предузета. А на решење извршитеља по захтеву за отклањање неправилности такође је дозвољен приговор суду. У прописаним случајевима странке подносе жалбу и приговор суду и на решење првостепеног суда и јавног извршитеља у року од осам дана од достављања решења. Приговор трећег лица се може поднети током целог поступка.

Новаковић се не слаже ни са честом примедбом грађана да „су се извршитељи осилили јер су без контроле“. Над њиховим радом, каже, постоји трострука контрола. Надзор врше Комора јавних извршитеља и Министарство правде у поступку ванредног надзора, затим када поступају по притужбама странака и учесника у поступку, а и у оквиру редовног надзора. Контролу врше и судови, када решавају по правним лековима које подносе странке и учесници у поступку против одлука извршитеља.

Упркос примедбама на њихов рад, већина грађана ипак мисли да су Србији извршитељи потребни. И у Комори подсећају да је од примене новог ЗИО решено близу 1,7 милиона старих судских предмета.

– По нама, највећим бенефитом може се сматрати повећање степена финансијске дисциплине, како грађана тако и правних лица, што последично утиче на побољшање привредне климе за подстицање улагања. Од почетка рада извршитеља приметно је значајно повећање ефикасности у наплати потраживања, чиме ова правосудна професија доприноси унапређењу правосудног система и правној сигурности у друштву – каже Новаковићева.

Она додаје да извршење више не траје просечно 635 дана, као раније, пре увођења ове професије, већ 100. Такође, од када је Законом о судским таксама извршитељима поверена и ова дужност, значајно је повећана наплата.

Од почетка рада јавних извршитеља, у јуну 2012, поступали су у 2,4 милиона предмета, од којих је нешто више од половине окончано.

ФИРМИ ДУЖНИКА МАЊЕ, АЛИ ДУГУЈУ ВИШЕ

НАЈВЕћИ број извршења, како се види из годишњег извештаја о раду јавних извршитеља за прошлу годину, односи се на извршења на основу веродостојних исправа ради намирења комуналних потраживања, као и на потраживања између фирми.

Следе извршења на основу судских пресуда, у којима су повериоци и грађани и предузећа. Извршни дужници су чешће физичка него правна лица, али је у порасту и број фирми дужника. Мада их је далеко мање „под лупом“ извршитеља, укупан износ њихових дуговања далеко надмашује оно што дугују грађани.