Прочитај ми чланак

ЕВО КАКО СУ ПУТИН и ГАДАФИ помогли Србији 1999. године пред бомбардовање!

0

Владимир Путин лично је спасао Србе од смрзавања и погурао спасоносну испоруку руског гаса непосредно пред бомбардовање 1999. године! Да тог гаса није било, не бисмо издржали ни два дана под бомбама Алијансе.

Пуних 17 година касније, ово је јавности открио бивши министар привреде СР Југославије Раде Филиповић и тако поткрепио приче о необичним симпатијама које председник Русије гаји према нашој земљи и братском српском народу.

– Пре НАТО бомбардовања Милошевић је тражио да одем у Москву и од Руса тражим да нам пусте гас како нам се народ не би смрзавао – испричао је Филиповић.

ПОСЛЕДЊА НАДА

Филиповић је кренуо пут Москве са последњом надом да ће спречити да народ, који је у то време био под константном претњом од НАТО бомби, још не остане и без грејања. Гас је такође био неопходан и за функционисање буквално целе земље, па и Војске. У ташну је, како је причао Филиповић, ставио милионски барирани чек и пуна три дана стрпљиво чекао да га прими Виктор Черномирдин, оснивач „Гаспрома“ и један од тада најмоћнијих људи Русије, блиски сарадник председника Бориса Јељцина.

– Ушао сам у канцеларију у Кремљу у којој су седели Виктор Черномирдин и Владимир Путин. Виктор је био прилично љут на нас јер смо им за гас дуговали 22 милиона долара. Није био расположен да нам изађе у сусрет, није помогла ни моја прича о словенском братству, мајци Русији… Убеђивао сам га дуго о потреби да нам пусте гас – сећа се Филиповић.

Све то пажљиво је слушао Путин, тада шеф руске обавештајне службе ФСБ, са које ће касније прећи на место премијера.

– Коначно, Путин је рекао Черномирдину да нам ипак изађе у сусрет. Запамтио сам његове речи: „Дајте овом човеку гас, видите да је родољуб!“ – наводи Филиповић.

ВЕЛИКА СОЛИДАРНОСТ

Тадашњи министар иностраних послова СРЈ Живадин Јовановић за Српски телеграф потврђује да је Путин одувек показивао наклоност према нашем народу.

– Јељцин је заступао америчке ставове, као и Черномирдин, који је на Милошевића и Србију по америчком налогу у то време вршио велики притисак. С друге стране, Путин и низ других људи у тадашњој војсци и у руској Думи залагали су се за солидарност са српским народом, и то не само на речима него и на делу. Никако не треба заборавити Примакова, који је на почетку бомбардовања Југославије наложио да се његов авион окрене и откаже посета Вашингтону – наводи Јовановић.

Аналитичар Драгомир Анђелковић напомиње да је Путин, према разним сведочанствима, исказивао наклоност према Србима и деведесетих година, када је већи део руске политичке елите са Јељцином на челу био равнодушан и према интересима Русије, а камоли наше земље.

– Те симпатије постале су још израженије када је преузео власт – додаје наш саговорник.

Гадафи нам послао брод са чак 59.000 тона нафте

Србија је након спасоносне пошиљке гаса из Русије добила такође и неопходну нафту која је затим стигла од либијског вође Муамера Гадафија.

– Са Гадафијем су преговори ишли много лакше. Он је дао брод са 59.000 тона нафте. Сећам се да ми је неколико пута рекао: „Шта да радим са вама Србима? Ја сам један од муслиманских лидера, а ви ратујете против мог народа. Ипак, волим Србе“ – испричао нам је јуче бивши министар Филиповић и додао да је половина те нафте уништена у бомбардовању.

Шаиновић: Јељцин одувао Милошевића

Тадашњи потпредседник савезне владе Никола Шаиновић испричао је за медије да је Милошевић 1998. године ишао код Јељцина за подршку.

– Јељцинова подршка нам је била потребна да можемо да кажемо да је успостављен мир на КиМ, који желимо да се међународно потврди. Од њега је пак добио захтев да прихвати мисију ОЕБС и Вокера. Ова Русија је сада другачија – рекао је Шаиновић.

Ко је Раде Филиповић

Раде Филиповић био је министар привреде у Влади СРЈ Момира Булатовића, а затим је био амбасадор Србије у Украјини и Молдавији. Није дочекао крај мандата јер га је сменио Светозар Маровић, тадашњи председник Државне заједнице СЦГ. Када се вратио у Београд, доживео је лустрацију јер је на Београдском универзитету, предајући на Електротехничком факултету као кадар бившег режима, постао непожељан. Данас се не бави политиком, живи на релацији Црна Гора – Србија и пише о политичким дешавањима деведесетих, чији је активни сведок био.