Прочитај ми чланакНаша земља би на путу ка ЕУ могла да се суочи с још једним захтевом из Брисела. Тражи се погодна локација за изградњу великог прихватног кампа, "у игри" Западни Балкан. Стефановић: Не смемо да останемо сами у овој кризи
Србија би, после хашких захтева и разрешења косовског чвора, могла да се суочи са још једним условом на путу ка Бриселу – да понесе већи део терета мигрантске кризе.
Намера Европске уније да заустави мигранте ван својих граница и „почисти“ расељене који су већ ушли на њену територију засада је још на нивоу незваничних планова, али се у дипломатским круговима спекулише о томе да се увелико тражи погодна тачка на Западном Балкану у коју би се слило на хиљаде избеглица.
Засада се као могуће локације избегличког „мегакампа“ помињу Албанија, БиХ и Србија, али српски званичници поручују да је апсолутно неприхватљиво да наша земља постане „паркинг“ за мигранте. „У игри“ је и опција да се прихватни центар формира и негде у северној Африци.
Према информацијама из Брисела, ЕУ би следеће недеље требало да почне разматрање „регионалне излазне платформе“, на основу које ће се одлучивати о захтевима за азил миграната пре него што стигну у Европу. Оваква формулација биће уграђена и у саопштење лидера Уније са самита који ће бити одржан 28. и 29. јуна.
Премијерка Србије Ана Брнабић поручила је јуче да се наша земља залаже за европско решење миграционе проблематике и укључивање транзитних земаља Балкана:
– Ако заједничка политика са ЕУ буде фер и у складу са договореним, и Србија ће у њој учестовати. Србија је показала саосећање и солидарност, поносна сам на то колико добро наша полиција и армије сарађују са суседним државама и агенцијом ЕУ за заштиту граница „Фронтекс“. У избегличкој кризи смо вратили са границе више од 40.000 особа које су хтеле да уђу илегално. То ћемо и даље чинити. Зато свака будућа заједничка миграциона политика мора да обухвати и балканске државе – оценила је српска премијерка.
Она је нагласила да се и даље треба припремати за могућност доласка великог броја избеглица, због ратова, политичке нестабилности и климатских промена, и да би било „неодговорно не очекивати долазак још више миграната“.
Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић поручио је јуче у Бриселу, на састанку о миграционој ситуацији на Западном Балкану, да Србија не може бити усамљена у решавању ове кризе. Он је рекао да није задовољан ситуацијом и указао да мигранти у Србију долазе из земља ЕУ – Грчке и Бугарске:
– Важно да Европа разуме наше проблеме, да појачамо капацитете наше полиције и да јачамо ресурсе за заштиту државне границе, као и сарадњу са другим земљама кроз заједничке патроле и размену података.
Комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић негира, за „Новости“, да би велики прихватни камп могао да буде изграђен на нашој територији. Он објашњава да је балканска мигрантска рута попримила више праваца и да се избеглице крећу и према Румунији, Србији, БиХ… Цуцић је такође негирао оптужбе новинарке из Сарајева Ниџаре Ахметашевић да кампови у Србији изгледају као концентрациони логори:
– Позивам је да дође, да покуша да их пронађе и лично се увери како третирамо мигранте, а онда да одлучи колико дуго треба да нам се извињава – каже Цуцић, не скривајући огорчење.
У Србији тренутно постоји 18 центара у којима је смештено 2.700 миграната, док је њихов укупни број на нашој територији 4.000. Преко наше земље до сада је прешло милион и по људи, од чега 350.000 деце.
Министар унутрашњих послова Аустрије Херберт Кикл обелоданио је јуче, у писму европском комесару Димитрису Аврамопулосом, да је у прва четири месеца број илегалних прелазака граница преко копненог пута у поређењу са истим периодом прошле године вишеструко порастао и да развој ситуације забрињава. Он очекује хитне и конкретне мере за Западни Балкан и залаже се за јачу заштиту граница и оштрију политику протеривања миграната с територије ЕУ.
Аврамопулос је поручио да постоји идеја о изградњи кампова али је навео да још нема конкретног предлога.
МИГРАНТСКА КРИЗА УЗДРМАЛА ОДНОСЕ У ЕВРОПИ
МЕРКЕЛОВОЈ ЗИДОВИ И УЛТИМАТУМ
Европу потреса нова мигрантска криза. Залагање углавном десничарских влада у Мађарској, Аустрији, Италији, али и Белгији, Финској, Грчкој, Пољској и Чешкој – да се подигну зидови и избеглицама забрани пролаз, прети да надјача политику отворених врата немачке канцеларке Ангеле Меркел.
Ескалација овог проблема, према речима потпредседника Европске комисије Франса Тимерманса, могла би не само да изазове кризу владе у Немачкој, већ и да угрози јединство ЕУ.
Меркелова има озбиљне проблеме у сопственој држави, где су јој коалициони партнери поставили ултиматум. Уколико договор са државама чланицама ЕУ о поступању са мигрантима буде изостао, Баварска (која је спољна граница Немачке на југу земље) једнострано ће забранити улазак мигрантима већ регистрованим у другим државама ЕУ.
Ова мера највише би погодила Италију, па су управо зато Меркелова и италијански премијер Ђузепе Конте најавили да ће наредних недеља покушати да нађу заједничко решење за мигрантску кризу. Канцеларка је уочи разговора са Контеом у Берлину рекла да ће једна од тема бити Либија. Она је нагласила да је стабилизација либијске владе важна и због планиране изградње прихватних центара за избеглице у којима би се већ у Африци одлучивало о захтевима за азил. (И. С.)
ЦРНА ГОРА: УДАР НОВОГ ТАЛАСА
У последњих неколико месеци Црна Гора бележи повећање прилива миграната, саопштили су из Управе полиције. Међутим, још се не зна како ће држава реаговати на нови, најављени мигрантски талас. До пре неколико дана није се искључивала могућност постављања бодљикаве жице на граници, а Влада Мађарске је чак најавила да ће Црногорцима донирати жицу за покривање 25 километара границе. Међутим, премијер Душко Марковић одбацио је ту могућност и најавио пројекат обнове једне старе југословенске карауле на граници са Албанијом, која би могла бити миграциони прихватни центар.
Највероватније је реч о караули на Проклетијама – Богићевици, тромеђи Албаније, Србије и Црне Горе. (В. К.)
БиХ: БЕЗБЕДНОСНИ ПРОБЛЕМ
До средине јуна у БиХ су регистрована 6.643 мигранта. Засада их је највише у Великој Кладуши и Бихаћу, где се налази више од 5.000 избеглица, одакле намеравају да пређу у Хрватску и, даље, према земљама ЕУ. Део мигранта је смештен у мигрантски центар Селаковац код Мостара.
– Долазак неколико хиљада миграната у БиХ сада већ постаје и безбедносни проблем, јер се појављују и случајеви убистава и потезање ножева међу мигрантима – каже, за „Новости“, министар безбедности БиХ Драган Мектић.
На подручју РС нема прихватних мигрантских центара, а неће их ни бити, порука је из институција у Бањалуци.
