Прочитај ми чланакВашингтон -- САД се повлаче из Савета Уједињених нација за људска права, изјавила је америчка амбасадорка у УН Ники Хејли.
Она је рекла да се Вашингтон одлучио на тај корак пошто друге земље „нису имале храбрости“ да се прикључе америчкој борби како би се реформисало то, како је навела, „лицемерно тело које служи само себи“.
„Чинећи овај корак, желим да буде кристално јасно да то не значи повлачење из нашег ангажовања у вези са људским правима“, додала је Хејли.
Она је, иначе, прошле године већ запретила повлачењем, наводећи као разлог дугогодишње америчке притужбе да је 47-члани Савет пристрасан на штету Израела.
До најављене објаве о повлачењу САД долази само дан након што је шеф УН за људска права Зеид Раад ал Хусеин осудио Трампову администрацију због раздвајања мигрантске деце од родитеља на граници са САД, примећује америчка агенција.
Генерална скупштина УН усвојила је у понедељак резолуцију у којој се Израел осуђује за насиље у Гази и „прекомерну употребу силе“, након што је одбијен захтев САД да се документу дода осуда напада Хамаса на израелску територију.
Резолуција које су предложиле Алжир, Турска и Палестинци, усвојена је са 120 гласова „за“, осам против и 45 уздржаних.
Гласање против захтева САД који је одбијен малим бројем гласова представља одраз велике забринутости светског тела које чине 193 земаља чланица да је резолуција које су спонзорисале арапске и исламске земље једнострана и није чак ни поменула Хамас који је испалио више од 100 ракета на Израел.
Од почетка масовних протеста на граници појаса Газе и Израела 30. марта погинуло је више од 120 Палестинаца и више од 3.800 их је рањено израелском ватром.
Велика већина мртвих и рањених није била наоружана, тврде здравствени званичници у Гази.
Употреба потенцијално убојите силе против демонстраната је изазвала међународне критике.
Израел међутим оптужује Хамас да покушаје напада прикрива протестима.
Израелски амбссадор у УН Дани Данон рекао је на ванредном састанку Генералне скупштине сазваном на захтев Палестинаца да Хамас изводи насилни напад на Израел и има за циљ да освоји главне градове Хаифу, Тел Авив и Јерусалим, а да Израел жели да осигура да се то не деси.
За Палестинце резолуција је гаранција да ће генерални секретар УН Антонио Гутереш у року од 60 дана предложити начине и средства да се осигура заштита и добробит палестинског цивилног становништва под израелском окупацијом, укључујући механизам међународне заштите.
Алжирски амбасадор Сабри Букадум који представља арапске нације је најпре намеравао да блокира гласање о америчком амандману, рекавши да није релевантан за резолуцију и да такође подрива напоре на помирење ривалских палестинских фракција Хамаса и Фатаха,као и „удаљене изгледе“ за обнову мировних преговора с Израелом.
Међутим, његово настојање је одбијено и амандман је усвојен са 62 према 58 гласова уз 42 уздржана, али је председник Генералне скупштине Мирослав Лајчак рекао да је потребна двотрећинска већина тако да је пропао.
Амбасадорка САД у УН Ники Хејли се жалила, позивајући се на друго правило на основу кога је довољна само већина гласова. Након кратке паузе жалба САД је одбијена са 66 према 73 уз 26 уздржаних.
На крају је усвојена оригинална резолуција коју су подржали Палестинци.
Хејлијева је потом саопштила да је „суочена с терористима Хамаса који рутински хушкају на насиље, УН донела морално банкротирану пресуду да је све недавно насиље у Гази кривица Израела“.
„Али уобичајена пракса затварања очију за необјективност против Израела се мења“, оценила је она, истакавши да су 62 земље гласале за напоре САД да се истакне одговорност Хамаса за катастрофалне услове у Гази.
Израелски амбасадор је оптужио антиизраелске елементе за блокирање осуде те екстремистичке исламске организације која влада Газом.
Палестински амбасадор Ријад Мансур апеловао је на ГС пре гласања да истакне ескалацију насиља у Гази и кризу у заштити цивила, а амерички амандман означио покушајем да се фокус скрене од „кључног циља заштите цивила и поштовања међународног права“.
„Не можемо ћутати суочени с најнасилнијим злочинима и кршењима људских права које се систематски чини против нашег народа“, рекао је Мансур.
Усвојена резолуција осуђује „сваку прекомерну употребу силе израелских снага“, посебно у Гази и захтева да се Израел „уздржи од таквх акција“.
Она такође „осуђује испаљивање ракета из појаса Газе на израелска цивилна подручја“, али не наводи ко их испаљује.
Палестинци су најпре тражили да готово идентичну резолуцију усвоји Савет безбедности УН након погибије Палестинаца током масовних протеста на граници Газе против израелске и египатске блокаде те територије.
САД су међутим ставиле вето на ту резолуцију 1. јуна, а амбасадорка Хејли ју је означила „грубо једностраном“.
Зато су арапске и исламске земље одлучиле да траже гласање у Генералној скупштини где нема вета.
На исти начин су поступиле у децембру када су САД ставиле вето на резолуцију у којој се позива да амерички председник Доналд Трамп повуче признање Јерусалима као главног града Израела.
Резолуција је у ГС УН усвојена са 128 према девет гласова, упркос Трамповим претњама да ће ускратити помоћ свакој земљи који гласа против САД.
АМЕРИЧКИ МИНИСТАР ПРАВДЕ: Немојте нас упоређивати са нацистима поводом миграната https://t.co/AmytRZLwVQ
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 19, 2018
Међутим резолуције Генералне скупштине нису обавезујуће за разлику од оних које усвоји Савет безбедности. Ипак оне јесу одраз међународног мишљења и политичке воље, рекао је портпарол ГС Бренден Варма.
