Прочитај ми чланакГлавни град Србије је рај за љубитеље старих аутомобила, великих - као што су "крајслер" и "форд", али и једниствених драгуља "Made in Yugoslavia" који и даље у хиљадама лутају балканским путевима
„Придружи нам се, друже!“ – у Београду туристи могу да се укрцају у „југо“ и посете несталу земљу из прошлих времена тим „одлтајмером“, тим симболом некадашње Југославије.
AP photo
Београд, све популарније одредиште, угостио је милион посетилаца 2017. године, од чега 835.000 странаца – по званичним подацима.
Главни град Србије је рај за љубитеље старих аутомобила, великих – као што су „крајслер“ и „форд“, али и једниствених драгуља „Made in Yugoslavia“ који и даље у хиљадама лутају балканским путевима.
Некада су се у огромној фабрици „Застава“ у Крагујевцу производили мали „фића“, „застава 101“ и „југо“ којем је почаст одао и Холивуд, приказавши га у једној сцени из саге „Умри мушки“ (Die Hard), у којем глумац Брус Вилис игра полицајца с „мишићним методама“.
Попут њега, туристи могу да се у Београду укрцају баш у такав аутомобил, подјенако рустичан и симболичан као што је била Титова Југославија, који је био јефтин, приступачан радницима те комунистичке државе, и извожен у то време у 74 земље, као што су Индија, Египат, али и Сједињене Државе.
Уместо јурњаве аутопутевима, организатор „Yugotour“ за 45 евра нуди трочасовно путовање по Београду којим открива „успон и пад једне нације.“
„То је нешто попут обиласка Берлина ‘трабантом'“, симболичним аутомобилом бивше комунистичке Источне Немачке, каже шефица „Yugotoura“ Јована Стојиљковић, рођена 1992. године, када су почели балкански ратови.
„Уживао сам у откривању историје Југославије на тај начин“, рекао је 38-годишњи Данац Денис Бертелсен, који је провео продужени викенд у Београду.
Прошао је поред Хотела „Југославија“, отвореног 1969. године на обали Дунава, који је био најлуксузнији у главном граду, где су одседали председници САД Ричард Никсон и Џими Картер, чак и британска краљица Елизабета Друга.
Ако би се веровало у урбану легенду, зидови хотела су били избушени скривеним рупама с микрофонима. Хотел, који је сада у великој мери празан, 1999. године је био погођен током напада НАТО-а чији је циљ било да присили Слободана Милошевића, тадашњег председника Југославије, да повуче трупе с Косова.
Пољски 25-годишњи студент Доминик Војћиеховски ради на пројекту уметничких фотографија „југоносталгије“ – осећања присутног у свим земљама произашлим из експлозије Југославије 1990-их година, мада много мање у Хрватској, сећања на доба Југославије као ретког периода мира и релативног благостања.
ОТКРИВАМО: Ко стоји и ко је покренуо протесте и блокаду саобраћаја у Србији (ВИДЕО+ФОТО) https://t.co/Pkg90stQ9H
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 19, 2018
„Занима ме комерцијализација носталгије некадашње државе, настојање младих да се сачува сећање на Југославију“, док у старијим генерацијама „многи чак желе и повратак на тај пут“, рекао је он.
Додао је да је импресиониран с две 30-спратне куле које путнике дочекују на западу, крај ауто-пута, „Западне капије“, примера „бруталистичке архитектуре“ 1950-70-их година, импозантне бетонске конструкције, што је у Београду ипак реткост.
„Када погледате те објекте одоздо, можете видети огромну и моћну природу Југославије“, каже он.
„На врху је био изграђен ротирајући панорамски ресторан. Посетиоци су теоријски могли сести и јести и гледати град свих 360 степени… али, никада се није заиста окретао“, напомиње „Yugotour“.
Већина туриста врло мало зна о томе шта је Југославија, с 22 милиона становника и са својим неприкосновеним лидером, Јосипом Брозом Титом, била од 1945. до његове смрти 1980. године. Они пре свега памте ратове који су обележили крај те федерације република – Босне, Хрватске, Македоније, Црне Горе, Србије и Словеније, уз цену од 130.000 мртвих.
Тура се завршава у Музеју Југославије, у „Кући цвећа“ која је Титов маузолеј.
Јована Стојиљковић није упознала ту Југославију. „Чула сам приче мојих родитеља, њихових пријатеља и моје породице. Рекли су ми да су то била добра времна“, рекла је она.
„Добра времена“ која симболизују две „фиће“ чија је она поносна власница: „Важно је сачувати и показати свету оно што је имало значај за нас“.
