Црно, па се не види
(Попо-рок песма, романса и балада; стихови, музика и пева: Леонтина Вукомановић)
Седимо заједно, вече је чаробно,
а међу нама је зид.
На усне црвено, на очи зелено
стављам да сакријем стид.
Излаза нема, зло нам се спрема
и пас твој дрема
као да моје кораке
не жели да чује.
И светла гасим, да своју сенку
од тебе спасим,
само ми она остаје
после твоје победе.
Реф.
Посљедни пут ти ја косу дирам
и црну хаљину ноћас бирам,
црна је најбоља, црна одговара,
хоћу да будем ти лепа.
Јер ако кажеш крај кад ти дође,
ако се заплачем и суза пође,
може да настави, хаљину покваси,
црно па се не види.
На столу јабука, на траци порука
и мало пудера траг,
све ће то нестати, неко це опрати,
неко ко бит ће ти драг.
Излаза нема, зло нам се спрема
и пас твој дрема,
као да моје кораке
не жели да чује.И светл
а гасим, да своју сенку
од тебе спасим,
само ми она остаје
после твоје победе.
Реф.
Посљедни пут ти ја косу дирам
и црну хаљину ноћас бирам,
црна је најбоља, црна одговара,
хоћу да будем ти лепа.
Црно па се не види…